Mogu li ‘Meho i Jovo’ pričati o miru?

BEOGRADSKI NASLOV SREBRENIČKE PRIČE Mogu li ‘Meho i Jovo’ pričati o miru?

“Oni koji ne žele Aleksandra Vučića u Potočarima, su za opciju da se ne mirimo i da u budućnosti ponovo napravimo neki sukob. Oni bi to očito pravili iz drugih zemalja, gdje su izbjegli ili su u dijaspori ili su na sigurnijem mjestu, a nisu na mjestu, recimo, Dauta Tihića koji spava u Skelanima, na 60 metara od Srbije i čije će opet dijete ili unuče morati čekati da ga neko ubije ili zakolje”, rekao je Duraković. 

(Tanjug)

“Trenutna Vučićeva politika je politika hrabrosti i, ukoliko dođe, u ovakvom vremenu, ja to pozdravljam”, rekao je Duraković novinarima u Srebrenici.

On je dodao da bi poslije toga mogli “krenuti u neke iskrenije procese pomirenja i bolje budućnosti”,

Duraković je, odgovarajući na pitanja, rekao da ne može ulaziti u to da li bi eventualni Vučićev dolazak bio pod pritiskom, ali smatra da će ono što “sve oči svijeta na taj dan videti” biti ono što premijer Srbije time poručuje po pitanju onoga što se u Srebrenici dogodilo.

“Negirao on, prihvatao ili ne prihvatao, njegovo fizičko prisustvo u Memorijalnom centru na čijoj tabli piše ‘Spomen obilježje za žrtve genocida iz 1995’ je dovoljan dokaz da je on došao tu da oda počast žrtvama”, rekao je Duraković novinarima.

Duraković je istovremeno naglasio da, bez obzira na sukobe u medijima, smatra da bi dolazak Vučića u Srebrenicu bio veliki korak.

“Apsolutno poštujem način i koncept Vučićeve politike u vremenu kad je Srbija prilično pod pritiskom međunarodne javnosti i javnosti u zemlji u odnosu na Srebrenicu”, rekao je Duraković.

Duraković je naveo da je, kao načelnik opštine Srebrenica i predsjednik Organizacionog odbora, već rekao da je svako ko želi da dođe 11. jula da oda počast žrtvama dobrodošao i biće podjednako tretiran kao i svi drugi.

On kaže da nema dilemu oko dolaska Vučića, iako bi to naišlo na osude Bošnjaka zbog njegovih ranijih izjava, i da u Vučiću vidi premijera Srbije, zemlje koja je simbolički vrlo važna za regionalno pomirenje.

“Ja nemam dileme. Odmah to dođe na osudu od strane Bošnjaka – kako puštaš da dođe ovakav ili onakav čovek, koji je izjavio ‘100 muslimana za jednu srpsku'… i sad se vraćamo u prošlost”, rekao je Duraković.

On je naveo da bi volio da sutra njegov unuk, “koji će se možda zvati Meho” i neki Jovo sjede u Srebrenici i pričaju o 100 godina mira, a ne da pričaju o 100 godina rata.

“Ja bih volio da takva vremena kreiramo, ali jesmo li spremni za to. Oni koji ne žele Aleksandra Vučića u Potočarima, su za opciju da se ne mirimo i da u budućnosti ponovo napravimo neki sukob. Oni bi to očito pravili iz drugih zemalja, gde su izbjegli ili su u dijaspori ili su na sigurnijem mjestu, a nisu na mjestu, recimo, Dauta Tihića koji spava u Skelanima, na 60 metara od Srbije i čije će opet dijete ili unuče morati čekati da ga neko ubije ili zakolje”, rekao je Duraković.

On je istakao i da biti Bošnjak u Srebrenici nije isto kao biti Bošnjak u Sarajevu.

“Ovde je život umjetnost. Morate da budete obazrivi, da se sa svojim komšijama slažete, da ne pravite priču gdje stvarate naspram sebe neku mržnju”, naveo je on.

On smatra da je to historijski značajno za narod, “ne za Aleksandra Vučića, Ćamila Durakovića ili Bakira Izetbegovića”.

“To je historijski značajno na putu pomirenja naroda i mislim da je krajnje vrijeme da Srbi i Bošnjaci promijene koncept historije. Bolje je da pričamo o 100 godina mira unaprijed, nego da pričamo o ratu za koji ćemo uvijek imati podijeljena mišljenja”, rekao je Duraković.