Srpska Nova Godina i zašto se slavi 13 januara

Julijanska Nova godina (najčešće kod Srba: Srpska Nova godina, a kod ostalih Stara Nova godina ili Pravoslavna Nova godina) je praznik koji se slavi 14. januara po Gregorijanskom kalendaru svake godine. Tog datuma je 1. januar po Julijanskom kalendaru.
Iako nije zvanična Nova godina, ona se rado slavi u balkanskim zemljama kao što su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Makedonija, pravoslavni delovi Hrvatske…

Takođe se slavi u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji…

Zanimljivo je i to da tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima, u Švajcarskoj (kao Alter Silvester), kao i u nekim delovima Galske zajednice, u Škotskoj (Edinburški ‘Am Bothan’)…

Gregorijanski kalendar u Kraljevini SHS uveden je 1919. kad smo Novu godinu počeli da slavimo 31.decembra.

Pravoslavna Nova godina

14. januar

(Priredila: Milena D.)

 

Postavljeno pitanje je samo deo jednog velikog pitanja koje stotinama godina zaokuplja svet. To je pitanje računanja vremena ili, narodski rečeno, pitanje kalendara. Hrišćanstvo je nastalo u vremenu kada se u celom, tada poznatom svetu, vreme računalo prema Julijanskom kalendaru (po rimskom Juliju Cezaru, iz I veka pre Hrista). Po tom kalendaru su ustanovljeni i svi hrišćanski praznici, odn. događaji iz života Gospoda Isusa Hrista i istorije Njegove Crkve. U prvim vekovima hrišćanstva posebna pažnja bila je posvećena pitanju praznovanja Vaskrsa hrišćanske Pashe, i ostalih “pokretnih” praznika.
U XVI veku posle Hrista papa Grigorije VIII izvršio je reformu do tada važećeg Julijanskog kalendara, tako što je iz njega izbacio 11. dana koji su se nakupili zbog nepodudarnosti kalendarske i astronomske godine. Taj novi kalendar se po papi Grigoriju nazvao Grigorijanski kalendar. A kako je on nastao pod uticajem rimskoga pape, i uglavnom odmah bio prihvaćen od strane rimokatoličkog Zapada, pravoslavni Istok je ostao prema njemu rezervisan i nepoverljiv (ne bez razloga), te je tako nastala razlika u praznovanju onih hri-šćanskih praznika koji su vezani za određene datume, kao Božić, Nikoljdan i td.
Za običan svet to je postala “glavna”, jer svima jasna i vidljiva, razlika između rimokatolika i pravoslavnih. Vremenom (za oko 300. godina) razlika od 11 dana narasla je na 13 dana koja i do danas postoji izmeću starog (Julijanskog = pravoslavnog) i novog (Grigo-rijanskog = katoličkog) kalendara.
Stotinama godina to uglavnom nije nikome smetalo. Svako je živeo u svojim oblastima, držao se svoga kalendara i po njemu slavio svoje praznike. No, kada je počelo kretanje naroda, političke i ekonomske migracije, i pomeranja s jednog mesta na drugo, a naročito stvaranjem novih država posle I svetskog rata, razlika u kalendaru postala je ozbiljna smetnja za političke, diplomatske, a naročito ekonomske odnose među narodima i državama.
Kako je početkom ovoga veka Zapad bio, ljudski gledano, kulturniji i napredniji, to je prihvatanje novog, Grigorijanskog kalendara, bio vidljiv znak uključivanja u napredne svetske tokove. Tu je došlo do raskoraka između mladih novostvorenih država (kakva je bila i Kraljevina SHS, kasnije Kraljevina Jugoslavija) i Pravoslavne Crkve u tim državama, koja je iz opravdanih razloga nastojala da ostane pri starom računanju vremena. Prelaskom i nekih pomesnih crkava na novi kalendar početkom dvadesetih godina ovoga veka (Kao Vaseljenska Patrijaršija, Grčka, Rumunska i neke druge pravoslavne crkve) dovodilo je do velikog haosa u bogoslužbenom crkvenom krugu godine.
Tako, i kada je novostvorena država Južnih Slovena, nastala posle I svetskog rata, prihvatila Novi kalendar za svoju administraciju, Srpska Pravoslavna Crkva zadržala je za svoju unutrašnju upotrebu stari Julijanski kalendar, kao što su činile i neke druge pomesne pravoslavne crkve (Ruska, Bugarska, Jerusalimska).
Tako je došlo da u jednoj državi, jedan deo stanovnika rimokatolici – Hrvati Božić slave 13. dana pre od pravoslavnih Srba. Što važi za Božić (koji se slavi 25. decembra), važi i za sve ostale praznike, pa i za Novu Godinu. I tada je kod Srba nastala pometnja u glavi. Ceo građanski njihov život (od rođenja do smrti), i svi poslovni odnosi građanskog karaktera, računati su i određivani po novom sada nazvanom: državnom kalendaru, dok je njihov verski život i svi crkveni praznici ostali po starom crkvenom kalendaru. I tako se desilo da su Srbi počeli govoriti da svetog Nikolu slave 19. (umesto: 6.) decembra, Božić 7. januara (umesto: 25. decembra) i td, što je skroz pogrešno.
Pa kako smo povodljivi i neotporni na tuđinske uticaje, iako pravoslavni Božić slavimo po starom kalendaru, mnogi (danas skoro svi) Srbi svečano slave i državnu (rimo-katoličku) Novu Godinu, koja pada na sedam dana pre pravoslavnog Božića. A kako smo ipak ostali pravoslavni narod, mi posle našeg Božića slavimo i Pravoslavnu Novu Godinu. Kako su ovu NovuGodinu u Jugoslaviji (onoj staroj), slavili isključivo samo Srbi ona se u narodu počela nazivati i SRPSKA NOVA GODINA, što je takođe veoma pogrešno, jer nju slave i svi oni pravoslavni narodi koji su u crkvi zadržali upotrebu starog Julijanskog Kalendara, kao i mi Srbi.
Tako smo, nadamo se, ukratko, odgovorili na pitanje zašto se “Srpska Nova Godina” ne slavi istoga datuma kao i državna. Ustvari, ona se slavi istoga datuma, a to je UVEK 1. januara, ali ne i istoga dana, pošto po Novom kalendaru 1. januar dolazi 13 dana ranije.
I još ostaje pitanje: Kako tu našu (srpsku) Novu Godinu obeležiti ili proslaviti?
Istinski pravoslavnom Srbinu (koji nije to samo po imenu i krštenici) odgovor je jasan i bez našega odgovora. On zna da Božiću prethodi POST od šest nedelja, da uvek dolazi Božić, pa Nova Godina. I onaj koji to zna neće proslavljati NI NA KOJI način rimokatoličku (ili državnu) Novu Godinu (sem neodlaskom na posao ako je zaposlen u nekom preduzeću), nego će to za njega biti običan dan kao i svi ostali, pre svega dan posta i pripreme za veliki praznik Božića kada slavimo rođenje na zemlji Sina Božijega. A svoju pravoslavnu (ili ako hoćete SRPSKU) Novu Godinu, proslaviće molitveno i svečano kao i svaki veliki hrišćanski praznik. Ne u prejedanju i opijanju, ne u grehu i ludovanju, nego pobožno i molitveno, kako u navečerje Nove Godine tako i na sam dan, kada se slavi i sveti VasilijeVeliki.
Toga dana će otići u crkvu, prisustvovati Službi Božjoj i posebnim molitvama koje su određene da se na taj dan čitaju, a u kojima se sveta Crkva moli da nam Nova Godina bude Bogom blagoslovena, da nas u njoj Gospod sačuva od svake napasti, zemljotresa, poplave, požara, pokolja, mača, najezde tuđinaca i međusobnog rata i td. i da nam bude plodonosna i berićetna. Ako do sada nismo osetili sladost i lepotu ovakvog načina dočeka i proslavljanja Nove Godine, probajmo, i uverićemo se da će nam Nova Godina zaista biti i nova i bolja nego sve do sada.

Mir Božji! Hristos se rodi! Srećna i Bogom blagoslovena Nova Godina.

Tekst je preuzet sa web sajta: http://www.saintnicholas-hamilton.org/