Henri Ford – Niko nije verovao da će iz njegovih ruku izaći išta vredno…
Električna kompanija Detroit zapošljavala je mladog inženjera za 11 dolara nedeljno….
Radio je 10 sati dnevno, a kada se vraćao kući, često je radio do ponoći u svojoj štali, pokušavajući da izmisli novu vrstu motora.
Njegov otac je verovao da momak gubi vreme, komšije su šaputale da je sasvim lud, niko nije verovao da će iz njegovih ruku izaći išta vredno…
Niko, osim njegove žene…
Pomagala mu je dan i noć! Bila je u stanju da nekoliko sati drži petrolejku iznad njegove glave. I ruke su joj postajale plave, zubi su joj cvokotali od hladnoće, neprestano se prehlađivala, ali… Ona je toliko verovala u svog muža!
Godinama kasnije, iz štale se začula buka. Komšije su videle ludaka i njegovu suprugu kako se voze putem u kolima bez konja.
Taj ludak se zvao Henri Ford.
Kada su ga intervjuisali, novinari su pitali Forda ko bi voleo da bude u sledećem životu, a on je jednostavno odgovorio: Bilo ko, samo da pored mene opet bude moja supruga.”
(Stil.rs)
