Milan Marinković / Večita tema: Vlast kvari čovek(a)
Da li u politiku ulaze pretežno pokvarene i pohlepne osobe čiji je isključivi cilj da na taj način ugrabe parče vlasti po svaku cenu, ili je, pak, već sama politička arena naprosto po prirodi tako ustrojena da i najboljeg čoveka neminovno mora preobraziti u pokvarenjaka?
(Autor: Milan Marinković – tacno.net)
„Daj mu vlast da mu vidiš čast“.
„Svaka vlast kvari, a neograničana vlast kvari neograničeno“.
Ovo su samo neke od brojnih „narodnih mudrosti“ kojima se na uprošćen način pokušava prodreti u tajnu psihologije moći. Poslovice znaju biti duhovite i lucidne, ponekad mogu da pogode i u samu suštinu, ali je stvarnost ipak podosta kompleksnija.
Veliki broj onih koji nikada nisu imali prilike da lično okuse njene plodove uveren je da borba za puko osvajanje vlasti radi njene zloupotrebe, a sa ciljem sticanja neograničenih privilegija, predstavlja dominantan, ako ne i isključivi motiv za bavljenje pojedinaca (visokom) politikom. Možda to uistinu i jeste tako, bar kad je reč o našem i sličnim prostorima, ali mora li nužno biti?
Slično čuvenoj dilemi je li starija koka ili jaje?, ovde možemo postaviti sledeće pitanje: da li u politiku ulaze pretežno pokvarene i pohlepne osobe čiji je isključivi cilj da na taj način ugrabe parče vlasti po svaku cenu, ili je, pak, već sama politička arena naprosto po prirodi tako ustrojena da i najboljeg čoveka neminovno mora preobraziti u pokvarenjaka?
Mislim da ima osnova i za jednu i za drugu tezu.
Politički, kao i svaki drugi društveni podsistem nije ništa drugo do rezultat zbira neprestanih interakcija koje članovi određene zajednice ostvaruju kao posledicu ljudskom biću imanentne težnje za stalnim unapređenjem kvaliteta vlastitog života, ne samo u materijalnom nego i u svakom drugom pogledu. U tom smislu, aktivna politika bi trebalo da se tretira kao samo jedna od bezbroj funkcija koje, posredno ili direktno, proizilaze iz istorijske dinamike u sferi društvene podele rada.
Grubo rečeno, ljudsko se društvo deli na donosioce odluka i one koji te odluke provode, s tim da jedan isti pojedinac može obavljati obe te funkcije, neretko i u istom trenutku. Kako će u okviru neke konkretne uređene zajednice ove uloge biti podeljene, odnosno hoće li se taj proces odvijati na način koji je više demokratski ili više autokratski, zavisi od mnoštva specifičnosti koje tu zajednicu trajno definišu, kako u smislu njenih unutrašnjih odnosa, tako i prema spolja, to jest u odnosu na druge zajednice iste ili slične vrste sa kojima je, usled spleta okolnosti na koje nema mogućnosti da utiče, prinuđena da uspostavlja različite vrste i nivoe međusobnih odnosa.
Koliko ste puta, recimo, analizirajući ponašanje ili poteze nekog pojedinca na vlasti, pomislili: bože, ne mogu da verujem koliko se ovaj čovek promenio (iskvario), a uopšte nije tako delovao dok nije došao na položaj. Da li je, međutim, ta, u ranijem životu možda i jako prijatna osoba zaista promenila svoj naizgled plemeniti karakter za 180 stepeni, ili je to samo naš subjektivni doživljaj kao spoljnih posmatrača bez mogućnosti neposrednog uvida u bilo šta što se događa na mestima gde se operativno donose političke odluke?
Na to pitanje je praktično nemoguće dati provereno tačan odgovor ukoliko ne raspolažemo pouzdanim materijalnim saznanjima o tome kroz šta je sve posmatrani pojedinac prošao na svom putu od bliskog nam običnog smrtnika do dalekog nam političkog moćnika. Ali ono oko čega ćemo se, verujem, složiti jeste to da postupci i odluke koje svako od nas u životu donosi presudno zavise od informacija kojima u datom trenutku raspolažemo, odnosno od naše lične percepcije stvarnosti kojom smo okruženi, ali i prethodnog iskustva koje određuje na koji će način svako od nas tu stvarnost da tumači, a zatim i da, na bazi tako obrađenih podataka, na istu reaguje kroz konkretne akcije.
Hoće li nam ovakav ugao gledanja na stvari omogućiti da konačno dešifrujemo tu slatku tajnu psihologije moći s početka priče? Naravno da neće. Ali nam zato, za utehu, možda bar može pomoći da razumemo zbog čega je vlast najveća strast.
tacno.net
