Ljudi biraju da budu neznalice, to želi čak 40 odsto populacije
- Svako je svedok nebrojenim primerima kada ljudi ne žele da znaju, biraju neznanje – počev od sastava namirnica koje konzumiraju.
- Okretati glavu i praviti se da je sve u redu, nije retka pojava, ali neznanje o posledicama svojih postupaka svako bi trebalo da zna, koliko je moguće.
- Psiholozi kažu da je ovakvo voljno neznanje opasno i da je u osnovi kriv sebičluk i lenjost.
Svako je svedok nebrojenim primerima kada ljudi ne žele da znaju, biraju neznanje. Aktuelna je bila polemika oko vakcina (uzrokuju li autizam ili ne?) i mnogi se nisu upustili u istraživanje naučnih činjenica. Zatim, pitanja sastava pojedinih mesnih proizvoda i načina kako se životinje uzgajaju za mnoge je nepoznato. Tu su i lideri velikih kompanija koji promovišu moralne principe poslovanja, ali nikada se nisu pozabavili čitavim lancem snabdevanja ili procesa proizvodnje.
’Ljudski je ponekad okrenuti glavu na drugu stranu i praviti se da je sve u redu’, pročitaćete u nekim od stavova psihologa. Ipak, istraživanja i iskustva istraživača kažu da ovo’okretanje glave’ nije tako neuobičajeno i retko. Podatak da veliki broj ljudi ’ne želi da zna’ i svesno bira da budu neznalice, nije beznačajan.
Ključna su pitanja ’Zašto čovek svojom voljom ne želi da zna?’ i ’Kakve su posledice ovakvog neznanja?’
Koliko je neznanje opasno?
Jedno od istraživanja koja su se bavila ovom temom vodila je i Lin Vu sa Univerziteta Amsterdam i u svom uvodnom delu napisala je:
„Primeri neznanja po sopstvenom izboru su realnost kojom smo svi svakodnevno okruženi. Počnimo samo od toga da ljudi ignorišu problematične sastojke koji su u namirnicama koje konzumiraju. Želimo i treba da znamo koliko je to neznanje opasno i zašto se ljudi uopšte odlučuju da ne znaju.“
Svako je iskusio namerno neznanje ili namerno izbegavanje informacija koje otkrivaju negativne posledice nečijih akcija. Svako je, bez osude, nekada okrenuo glavu na drugu stranu i pretvarao se da je sve u redu. Razlozi mogu biti lični, politički ili profesionalne prirode.
Šest dolara za jedan
Kakvu biste vi doneli odluku ako bi vam neko ponudio da birate – treba da dobijete pet ili pak želite šest dolara. Razlika je u tome što ako biste uzeli pet, neko drugi (primalac) će takođe dobiti isti iznos. Ali, ako odlučite i uzmete šest, druga strana bi dobila jedan dolar.
Kada su učesnici saznali za ovakvu raspodelu, veliki broj njih je reagovao altruistički. Odlučili su da žrtvuju nešto manju dobit za sebe da bi neko drugi (primalac) dobio više od jednog dolara. U proseku, pokazalo se da je svaki četvrti ispitanik bio sebičan i nije mario za drugog već je uzeo svojih šest dolara.
Međutim, slika se menja kada eksperimentatori ne otkrivaju ispitanicima koliko će novca biti raspoređeno. Odnosno, biće im ponuđeno pet ili šest dolara, ali neće znati koliko će dobiti druga strana ili primalac, odnosno, koje su posledice njihovog izbora. Ali, mogu da saznaju od eksperimentatora, ako žele, što je važan deo eksperimenta. Da li žele da ostanu slepi i ne saznaju koliki će deo pripasti drugoj strani, odluka je svakog pojedinačno i za nju ne snose nikakve posledice.
Ovaj zanimljiv eksperiment osmislio je Džejson Dana, profesor marketinga i menadžmenta na Yale-u. U originalnom Danovom eksperimentu, 44 odsto učesnika nisu bili zainteresovani da saznaju kako će proći druga strana i odabrali su za sebe obećanih šest dolara. I, ma koliko se eksperimenata kasnije ponavljalo i to sa različitim varijacijama, procenat se nije bitno menjao – 40 i više procenata ljudi ne želi da zna i nema razvijen osećaj za potrebe drugih, sebični su, ne žele da se odreknu u ime drugih i sve ostalo što nije altruizam.
Neznalice i dobar lični imidž
Psiholozi su pokušali da razumeju i objasne ovakvo ponašanje i visok procenat ljudi koji nisu zainteresovani za potrebe drugih.
Jedno od objašnjenja zašto čovek bira da ne zna je da tako sebi obezbeđuje osećaj velikodušnosti. Ako ne zna za posledice svojih postupaka, onda i dalje sebe smatra moralnom osobom. Namerno neznanje služi da ga zaštiti od loše slike o sebi.
Drugi razlog se krije u ’kognitivnoj nepažnji’ – ljudi ne vole da razmišljaju više nego što moraju. Poreklo se može tražiti u lenjosti, u nepostojanju želje da se odvoji vreme i nauči više. U svakom slučaju, u onih 40 odsto su ljudi koji favorizuju brzu i laku odluku.
„Biti pravedan često košta. Zahteva od čoveka da se odrekne svog vremena, novca i truda. Neznanje nudi lak izlaz“, zaključili su učesnici amsterdamskog eksperimenta i dodali:
„Nalazi su fascinantni jer sugerišu da je mnogo altruističkog ponašanja koje posmatramo vođeno željom da se ponašamo onako kako drugi od nas očekuju. Deo razloga je i društveni pritisak kojim su svi izloženi, a deo je u tome da svako želi da vidi sebe u dobrom, lepom svetlu.“
Autori svih istraživanja koja se tiču voljnog izbora neznanja navode zajedničke dokaze – neznanje jeste delimično voljno i svesno i vođeno je motivima da se traže izgovori i održava dobar lični imidž.
