Socijaldemokratska partija Njemačke i njen najvažniji političar i dalje gube ugled kod stanovništva. Zašto? Odgovore pružaju najnoviji rezultati istraživanja „Njemački trend“.
Sabine Kinkartz. dw.com
Drugaricama i drugovima, njemačkim socijaldemokratama, vjerovatno neće biti do slavlja kada se okupe na kongresu svoje stranke u Berlinu, koji traje od 8. do 10. decembra. Jer, prema najnovijoj anketi „Njemački trend” (Deutschlandtrend), koja se redovno sprovodi za njemački javni servis ARD, stranka kancelara Olafa Šolca SPD trenutno može da računa samo na 14 odsto glasova birača. To je dva odsto manje nego u novembru i najniža je vrijednost od juna 2021.
Partneri u vladi, Zeleni, trenutno imaju 15 odsto (+1), a liberali (FDP) bi bili ispod cenzusa i ne bi ni ušli u Bundestag sa četiri odsto (+/-0).
Što se tiče opozicije, demohrišćanske stranke CDU i CSU bi trenutno dobile 32 procenta (+2), što je najveća vrijednost od marta 2021, a slijedi Alternativa za Njemačku (AfD) sa 21 odsto (-1). Ljevica ne bi bila zastupljena u Bundestagu, jer bi osvojila samo tri odsto (-2).
Dalji gubitak simpatija za Olafa Šolca
Radom savezne njemačke vlade trenutno je zadovoljno samo 17 odsto birača, što je novi minimum. Njih 82 odsto izražava kritiku.
Na meti kritike je posebno kancelar: samo 20 odsto ispitanih trenutno je zadovoljno radom Olafa Šolca. To je najniža vrijednost za saveznog kancelara od kada se radi anketa „Njemački trend”, odnosno od 1997.
Doduše, skoro svaki drugi ispitanik (48 procenata; -16 od aprila 2022.) smatra da se Olaf Šolc ponaša razborito. Međutim, samo četvrtina ga trenutno vidi kao dobrog kriznog menadžera (23 odsto; -14) a 12 odsto potvrđuje njegovu sposobnost da ubjedljivo komunicira (-15), a samo 27 odsto trenutno smatra da je on dorastao poslu kancelara (-20).
Razlog za kritiku?
SPD, Zeleni i FDP već dvije godine čine saveznu vladu. Prošli su kroz nekoliko kriza, ali nijedna nije bila tako duboka kao trenutna budžetska kriza.
Sredinom novembra, Savezni ustavni sud je djelimično poništio vladinu finansijsku politiku. SPD, Zeleni i FDP preraspodjelili su preko 60 milijardi evra neiskorišćenih kreditnih ovlašćenja od pandemije korone – za zaštitu klime. Sada postoji ogromna rupa u budžetu za 2024. o kojem je odavno trebalo da se odluči. Štednja, ili podizanje novih kredita i ponovna suspenzija kočnice dugova? Oko toga u koaliciji apsolutno nema saglasnosti.
U ovoj situaciji od kancelara se očekuje da izvede vladu iz krize. Ali, gdje bi moglo da leži rješenje? Ni građani nemaju jedinstven odgovor.
Skoro polovina birača (47 odsto) računa na uštede u troškovima, projektima i investicijama, dok 35 odsto računa na ponovno proglašenje vanrednog stanja, a time i na suspenziju kočnice dugova. Svega osam odsto građana zalaže se za više poreza i dažbina.
Pristalice SPD-a (59 odsto) i Zelenih (55 odsto) posebno se zalažu za suspenziju kočnice dugova. Glasači CDU/CSU (58 odsto) i AfD (69 odsto) podržavaju jasne mjere štednje. Partijske pristalice FDP-a i Ljevice nisu posebno prikazane, jer, prema anketi, ne bi mogle da uđu u Bundestag.
Smanjiti socijalnu potrošnju i pomoć Ukrajini?
Anketari su pitali građane i gdje tačno uštedjeti ako se ne dižu novi krediti: 64 odsto građana smatra da treba smanjiti davanja za nezaposlene građane (Bürgergeld). Protiv toga je 31 odsto. Ali, Nijemci su takođe prilično otvoreni za smanjenje vojne pomoći Ukrajini (54:41 odsto).
Nasuprot tome, kritički se posmatraju uštede u klimatskoj transformaciji privrede (41:55 odsto), a posebno u planiranoj osnovnoj zaštiti djece (27:69 odsto).
Kao i kod opšteg pristupa budžetskoj krizi, mišljenja u stranačkim taborima se značajno razlikuju i kada su u pitanju konkretne opcije štednje. Glasači SPD-a i Zelenih imaju tendenciju da odbiju rezove u pomenutim oblastima.
Većina pristalica CDU/CSU podržava isključivo smanjenje izdataka za nezaposlene građane, dok pristalice AfD-a podržavaju i smanjenje pomoći Ukrajini i sredstava za klimatsku transformaciju privrede, ali ne i za osnovnu zaštitu djece.
Klima: Nemci misle da čine dovoljno i da su sad na redu drugi
U Dubaiju se trenutno održava 28. Konferencija UN-a o klimi. Očekivanja njemačkih građana od globalne saradnje u toj oblasti su niža nego u kontekstu prethodnih konferencija, 2018. u Katovicama ili 2021. u Glazgovu.
Samo deset odsto njemačkih građana trenutno je uvjereno da međunarodna zajednica može da se nosi s posljedicama klimatskih promjena, dok 86 odsto u to ne vjeruje. Ispitanici nisu skeptični samo zbog učestalosti ekstremnih vremenskih prilika – Nijemci sumnjaju i u doprinos drugih naroda.
Većina njemačkih građana ima utisak da Njemačka već čini mnogo u borbi protiv klimatskih promena i da bi ostale zemlje sada trebalo da urade više (62 odsto).
Većina Nijemaca i dalje smatra neophodnim ograničenja u načinu života (70 procenata; -15). Međutim, ta većina više nije tako velika kao 2019. godine.
Odgovornost za zaštitu klime prvenstveno se pripisuje privredi (61 odsto; -7). Međutim, sa 30 procenata (-16 od novembra 2021.), manji ekonomski rast se mnogo rjeđe vidi kao neophodnost klimatske politike nego prije dvije godine. Samo 36 odsto (u jesen 2021. bilo ih je 42 odsto) podržava da se ekološki troškovi bolje prenesu na cijene, na primjer putem poreza na CO2.
Za ovaj „Njemački trend”, institut za istraživanje javnog mnjenja infratest-dimap sproveo je reprezentativnu anketu između 4. i 6. decembra u kojoj je učestvovalo 1.364 Nijemaca s pravom glasa.
dw.com
