VUK DRAŠKOVIĆ: U Srbiji i danas deluje komunističko-zilotska tajna služba!

Lider SPO-a za Telegraf govori o pljački posle 5. oktobra, svom odnosu prema Draži Mihailoviću i Kraljevini Srbiji, kao i o tome na koga je mislio kada je svojevremeno rekao Borisu Tadiću da “gaji zmiju u njedrima”

Lider Srpskog pokreta obnove, čovek koji je 90-tih godina uživao ogromnu podršku naroda, nosilac borbe protiv Slobodana Miloševića i komunizma u Srbiji Vuk Drašković u svom ekskluzivnom intervjuu za Telegraf govori o razlozima raspada države, svom odnosu prema Draži Mihailoviću i Kraljevini Srbiji, kao i o prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, i o sadašnjoj situaciji u zemlji, o aždaji sa više glava koja preti Srbiji, ali i na koga je mislio kada je rekao svojevremeno Borisu Tadiću da “gaji zmiju u njedrima”.

Telegraf intervju  Rekli ste mnogo puta da je u Srbiji ispaljen grom koji je zapialio ratna dešavanja u Jugoslaviji, na šta ste mislili i ko je to uradio?

– U srpskom narodu formirala se jedna koalicija – komunistčkih fanatika i samozvanih svetosavskih zilota koja donosi jednu katastrofalnu, stratešku procenu vezanu za pad Berlinskog zida. Naime, na krilima antizapadnih osećanja komunistički fanatici i ziloti tumače da je pad zida trijunf antisrpske i antipravoslavne osovine Beč – Berlin – Vatikan i da je ona i antiruska, kao i da je to osveta Srbima za Prvi svetski i Rusima za Drugi svetski rat i donose odluku da je naša prva nacionalna obaveza da ne prihvatimo te tektonske promene nastale rušenjem i stvaranjem nove Evrope. Već da krenemo u obračun sa tom realnošću, uzdajući se u komunistički puč u Moskvi, obaranje Gorbačova i pokretanje ponovo ruskog vojnog valjka koji će doći do Berlina, preći preko Balkana i srediti stvari po želji zilota i komunista. To je bila katastrofalna držana politika koju kao nacionalno jevanđelje prihvataju lideri Srba i u Hrvatskoj i u Bosni. Zapravo se Srbiji bila ukazala istorijska prilika da budemo motor demokratskog preobražaja Jugoslavije, tako što bi Srbija zatražila da se odreknemo komunističkog nasleđa, da državu uredimo kao Evropsku državu da istaknemo kao cilj NATO i EU i da prihvatimo da nam je očuvanje Jugoslavije vrhovni interes. Nažalost takve pameti na vrhu nije bilo i nema je ni danas.

Telegraf intervju  Kada kažete da pameti nema ni danas u Srbiji, na šta mislite?

Zar je moguće da niko ne vidi da je koalicija komunista i zilota i danas na vlasti – govorim o tanim službama, ne o političkoj vlasti. Nema Staljina, nema Tita, nema Jugoslavije, ali ima netaknutih u Srbiji tajnih komunističkih službi koje datiraju još iz 1945. godine. One su danas sa svojim ljudima, mrežom i filijalama ta sila koja ne da Srbiji da krene napred i da pokuša da politiku poraza preokrene u politiku pobede. A samo tri stvari u Srbiji moraju da se urade da bi došlo do preokreta.

Telegraf intervju Koje su to tri stvari?

Prvo da se prizna i prihvati bezuslovno poraz, da se ne negira, a tu mislim na ceo poraz, pa i kosovski. Kakvu smo mi pobedu ostvarili i gde? U Hrvatskoj? Je l to bila pobeda, da li je to možda bila u BiH? Nije! Pola naroda skapava od gladi, a sve je to posledica procene iz 90-tih. Druga obaveza je da se prekine svaki vid neprijateljstva sa pobednicima i da se ono preokreće u prijateljstvo i saradnju. Treće da se povede nova politika na novim osnovama koja će biti potpuno očišćena od one koja je dovela do katastrofe. Do sada ništa od ove tri stvari nije urađeno, naprotiv, negira se poraz, nastavlja se neprijateljstvo sa moćnim silama, i dalje je na snazi strateško ludilo iz 90-tih, pa pojedini pune uši ljudima da je Evropa na ivici raspada, a da Amerika ispušta dušu i da će nam proleće stići iz Sibira, Rusija je, kažu oni, sve jača i da samo treba da čekamo da Rusi dođu u obliku velikog Deda Mraza iz Sibira koji će antizapadnim fanaticima doneti darove koji oni žele.

Vuk Drašković

Foto: Milena Đorđević

Telegraf intervju Ko su ti pojedinci koji te “bajke govore”?

– Crkva i Akademije. Gde to ima da se narodu lansiraju ovakve priče i to sa vrhova Akademije, Crkve i sl. U Vrhu Crkve i Akademije odbii su da prihvate činjenicu i realnost, ali to odbiti je u Srbiji vrlina, a ne minus. Pogledajte koja je energija utrošena u proslavu Milanskog edikta, zašto? Jeste bio događaj Milanski edikt i legalizovanje Hrišćanstva, nema tada ni pravoslavlja, ni katolika ni protestanata, taj koji je doneo edikt bio je rimski imperator, ni srpski ni ruski, taj čovek je predstavljao Rim. Nama se ukazala prilika da postanemo promoteri ekumanizma i da okupimo predstavnike svih crkava u svetu i da na toj proslavi ponovo budemo nepodeljeni, a ona je bila nezamisliva bez pape. Mi smo to, ipak, pretvorili u sabor pravoslavnih crkava i tako je ispalo da je Konstantin bio ruski Cezar.

Telegraf intervju Gde je onda izlaz, šta Srbija i Srbi treba da urade?

– Ja uvek govorim, ajde da se ugledamo na Nemce, Mađare i Tursku, koje su one tri stvari bezuslovno prihvatili, a mi nećemo. Potpuno smo, pri tome zaboravili na naš najveći podvig koji je izveden posle Velikog rata i ujedinjenja u Krsmanovićevoj kući, jer je tada Jugoslavija bila sastavljena od nekoliko različitih pravnih sistema, Slovenije, Hrvatske, Ugarske, primorske Italije i da su tu bile sve religije na svetu, a za manje od tri godine stvoren je jedinstveni pravni sistem, funkcionalna država evropski uređena, sa višepartijskim sistemom. To je nažalost zaboravljeno. Mi danas ne možemo da sprovedemo jedan obični Zakon u skupštini koji usvojimo.

Telegraf intervju  Uvek ste bili vizionar u srpskoj politici, koji je donosio teške odluke, kao što su razgovori sa Medlin Olbrajt, ulazak u Vladu koju podrava SPS, koalicija sa LDP-om… Kako danas vidite sve te poteze?

– Bilo je sve to teško, morali smo se boriti. Znate SPO je od 90-te godine ličio na poplavu, a koja se napajala na izvoru Kraljevine Srbije i te naše elite. Nas je ubila služba bezbednosti. Pogrešno je zaključiti da smo mi pali u tom frontalnom sukobu sa Miloševićevim eskadronima smrti. Mi smo 90-tih istakli parolu koja je njima bila kao biku crvena marama “Srbija na Zapadu, u Evropi i NATO“, mnogi se i danas hvataju za pištolj kada čuju da to kažemo. Imali smo stotine hiljada ljudi iza sebe. Lomili su nas na sve moguće načine, atentatima, premlaćivanjima i na sve moguće načine, naročito lažima. Srbi uvek radije prihvataju zle priče i što je ona neverovatnija to im je milija i draža. Tako su i lansirali priču da sam ja pucao sam na sebe u Budvi, zasolili je dopunama kako SPO pljačka Beograd, kiosci, stanovi i druge stvari. To se, ipak primilo i pali smo. Izgubili smo bitku sa komunističkim službama bezbednosti. Činili smo sve da do toga ne dođe, pa i ove poteze, ali narod neće ništa da povezuje. Ta služba koja je stajala iza svake pljačke kako za vreme ratova u Jugoslaviji tako i u Srbiji lansirala je takve priče. Ali želim da naglasim da danas kada se pišu o pljačkama i hapšenjima gde ima pripadnika gotovo svih strnaka nema nigde članova SPO-a, niti imamo veze s tajkunima niti je neko u nešto upleten.

Foto: Profimedia/Corbis

Foto: Profimedia/Corbis

Telegraf intervju  U koje to priče narod veruje?

– Evo na primer pre dve godine u jednom gradu u Srbiji šetam ulicom, a na jednom balkonu, sede neki ljudi i viču “evo onoga što mi je srušio Beograd“. Jer je lansirana priča da je 9. marta Beograd potpuno porušen i da sam ja to učinio. To se još uvek priča, a o pljački 5. oktobra niko ni reč da kaže.

Telegraf intervju Šta je bilo posle 5. oktobra i o kojoj pljački se ne priča?

– Kako kojoj, pa iz Srbije su posle 5. oktobra iznešene milijarde i milijarde evra. Šta se desilo tog istorijskog datuma? Napravljena je koalicija DOS – Legija – Zemunci, za rušenje Slobodana Miloševića, kojeg su njegovi komandanti tada izdali. DOS dolazi na vlast, a vladaju ti “komandanti”. Pre 5. oktobra službe bezbednosti odlazile su kod Miloševića da prime naloge koga ubiti, opljačkati, a posle njegove smene ta ista služba počinje da izdaje naloge, pa zar Šilerova nije bila mesto gde su ministri odlazili po naloge? O tome se ne piše, to je jeres kazati, ali neko mora saopštiti istinu. Kada su te iste službe komunističko – zilotske shvatile da će Zoran Đinđić da takne u tu piramidu oni su ga likvidirali, to je prava suština.

Telegraf intervju  Kada smo kod Zorana Đinđića, mnogi dans porede njega i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, kako to komentarišete i da li mislite da tu ima sličnosti?

– Ne bih ja o tome… sve u svoje vreme i svakom svoje.

Foto: Profimedia/Corbis

Foto: Profimedia/Corbis

Telegraf intervju  Tvrdite da te kako ih nazivate komunističko-zilotske službe i danas vladaju Srbijom, kako je to moguće?

– Da, te službe i sada vladaju Srbijom. Šta mislite da neka baba Persa javlja novinama ove vulgarnosti koje svaki dan čitamo o ministrima, policajcima i sl? Ne. Štabovi u tim komunističkim službama mute vodu i neće da dozvole da ova zemlja napokon krene ka Zapadu. Po cenu da nas ne bude, tako je to vaspitano.

Telegraf intervju  Šta je sa otvaranjem tajnih dosijea i lustracijom?

– Najveća svetinja u ovoj zemlji su i dalje komunistički dosijei od 1945. godine do danas. Ne mogu oni da se otvore, to je knjiga smrti i svih mutnji i slutnji. Kada se to otvori, otvoriće se sve i znaće se sve. Ne samo ko je ubijao, ko je opljačkao zemlju, već će se znati i ko su doušnici, nalogodavci kako za vreme Tita, tako za vreme Miloševića i posle njega. Jedna Bugarska koja je u EU, kada je otvorila dosijee uvidela je da je polovina poslanika, ministara, stranih diplomata bila saradnik komunističke službe bezbednosti, čak je od 15 vladika pravoslavne crkve njih 13 bilo na platnom spisku bezbednjaka. Bojim se da u Srbiji nije drugačije. Zato se i oni neotvaraju, a čak iz Rusije to otvaranje i zabranjuju.

Telegraf intervju  Kako iz Rusije zabranjuju otvaranje dosijea, što bi to radili?

– Kako što? Od oktobra 1944. do 1947. u Srbiji je nevino, u civilu, ubijeno 100.000 ljudi, a 20 do 30 odsto tih ubijenih, tajno zakopanih u neke jame bile su domaćice, nikada niko nije ni optužen za taj veliki zločin. E taj zločin organizovao je KGB, a naša OZN-a bila je pripravnik tada kod njih i učila zanat. Znači krvavi prsti su svuda i treba ih sakriti, a to je samo jedan od primera gde su i ruski krvavi prsti umešani.

Telegraf intervju  Šta je onda rešenje, šta treba uraditi?

– U Srbiji se uz pomoć Evrope mora uraditi reforma bezbednosnog sistema, kao što je to urađeno i u istočnoj Nemačkoj, gde se humano reformisala obaveštajana služba i tom prilikom nađeno je 20 miliona tajnih dosijea, svaki je otvoren. Svaki čovek o kome je vođen dosijee mogao je da uzme svoj, izvršena je lustracija, niko nije ostao bez posla, pa jedan od glavnih šefova bio je kasnije poštar i raznosio poštu, znači ima rešenja.

Vuk Drašković

Foto: Milena Đorđević

Telegraf intervju  Mnogi vam zameraju što prošle godine niste posetili Ravnu goru, šta je pravi razlog?

– Meni zameraju i kada idem na Ravnu goru i kada na nju ne idem. Ja radim ono što hoću a ne ono što drugi žele. Sve što sam mogao učinio sam za rehabilitovanje četničkog pokreta i Draže. Ja sam tamo i kada tamo nisam. Sada su se neki koji nemaju veze sa Ravnom gorom dosetili da svakog 13. maja idu tamo, a zapravo rugaju se njoj. To samo može u Srbiji. Odjednom je Draža postao simbol antizapadne borbe Srbije. On kojeg su ubili samo zato što je video Srbiju na Zapadu. Danas u najozbiljnijim časopisima možete pročitati da je Draža Mihailović granatirao Sarajevo 90 tih. Da, da Draža i njegovi četnici. Čak niko i ne sumnja u to.

Telegraf intervju  Da li ste odustali od ideje i sna o Kraljevini i da li će se u Srbij i kada vratiti monarhija?

Hoće onog trenutka kada onaj koji bi da bude kralj bude za kraljevinu. Ja mislim da je i taj projekat uništen od službi. Ja sam doveo Aleksandra 1991. godine u Srbiju. Kada je on prvi put stupio na tlo svoje zemlje čulo se u Beogradu kako gruvaju topovi kod Vukovara i razaraju zemlju koju su stvorili njegovi preci, od aerodroma do Terazija bio je špalir od 200.000 ljudi kroz koji je prošao i koji su ga dočekali. To je po meni bio trenutak kada se mogla spasiti Jugoslavija i prekinuti rat. Trebalo je samo jedno, a to sam predlagao. Da nošen rukama tog naroda, silom bude useljen u svoju kuću i od tog naroda vraćen na presto! U početku sam verovao da će tako i biti ali su ga ubrzo od mene odvojili ljudi službe, savetovali mu da je njegov osnovni zadatak da mene odbaci od sebe i SPO, jer navodno želimo da ga iskoristimo, da ga vratimo na presto a ada mi vladamo. Ne daju službe da Srbija nikada više bude kraljevina, jer ako bude biće na Zapadu.

Telegraf intervju  Šta vam je prestolonaslednik Aleksandar tada rekao, da li je on bio spreman na povratak na presto?

– U početku da, ali je veoma brzo bio zaplašen svim i svačim. Sada je to… Ja sam i pre tri godine razgovarao s njim i molio ga da on sastavi poslaničku listu koju bi on vodio, da to bude monarhistička lista “Za Kraljevinu Srbiju”, a ako mu se ne sviđa niko u SPO-u da ga ne stavi na nju, mi bi smo je podržali, ali da on povede i da se angažuje jer je to njegova obaveza, prema svojim precima da spašava ovu zemlju. U početku je izgledalo da će to prihvatiti, a nakon nekoliko dana on se povukao i predomislio. Znate jednog čoveka koji je došao u osinje gnezdo nije teško zaplašiti.

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

Telegraf intervju Kako vidite Srpski pokret obnove za par godina, čini se da je stranački koalicioni potencijal dosta širok, kako to komentarišete?

– Kad je u pitanju budućnost to pišem u knjigama, sačekajte napisaću ja i to. Jedno je jasno 23 godine ne menjamo program “Srbija u EU, NATO-u i na Zapadu, odbaciti komunističko nasleđe, otvoriti tajne dosijee, vratiti se temeljima Kraljevine”. Ko god pokuša išta da sprovede imaće našu podršku. Ono što hoćemo opredeljuje s kime ćemo ići.

Telegraf intervju  Svojevremeno ste bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću rekli da gaju zmiju u njedrima, na koga ste mislili?

– Mislim da je to svima jasno, da sam mislio na njegovu koaliciju sa SPS-PUPS-JS sa kojom je pravio Vladu Srbije.

Telegraf intervju  Kako ocenjujete rad Aleksandra Vučića i njegov rad da se društvo u Srbiji promeni?

– Ko god zagazi duboko u taj projekat evropejizacije Srbije mora da računa da će na tom putu naići na velike nevolje. Ovde aždaja ima više od sto glava i nikad nije bila opasnija, ali takođe i svi znamo ko ubija tu aždaju, a on je na dobrom putu da je ubije.

(Darko Zlojutro)

Show More

Related Articles

Back to top button
Close
Close