Šta pjeva Radončić od kad je uhapšen Naser K.

Šuti, samo šuti,

šuti, naš Nasere dragi,

i nek naša tajna svaka

ostane iza rešetaka.

(Milan Marinković – tačno.net)

Čovek je doslovno u jednoj jedinoj rečenici sažeo suštinu svih naših posranih malih života nakon raspada Juge.

 

Odjeknu poput bombe vest da je Nasera konačno uhitilo. Kako to ovde uvek biva, slede sva moguća nagađanja i špekulacije. Naslušaćemo se svega i svačega ovih dana.

Meni je lično u čitavoj toj medijskoj furtutmi najubedljivija bila izjava koju je jedan Sarajlija dao našem Peđi Blagovčaninu u anketi povodom Keljmendijevog lišavanja slobode: „Nadam se da će ga izručiti Amerikancima da mu oni sude, jer naši, odnosno sudovi na prostoru bivše Jugoslavije, nisu ništa bolji od Keljmendija i njemu sličnih“.

Čovek je doslovno u jednoj jedinoj rečenici sažeo suštinu svih naših posranih malih života nakon raspada Juge.

Posve je logično da ljudi ovde više ni u šta ne veruju, a ponajmanje u pravosuđe, i da svako čudo traje, ne više ni tri dana, nego je dobro ako izgura i tri sata. Mada će ovo sa Keljmendijem po svoj prilici potrajati malo duže.

Iz razloga što su za njega direktno zainteresovani braća Amerikanci, koji su ga stavili na crnu listu označivši ga opasnim po američke interese i bezbednost. A tu zajebancije nema. Koga u Vašingtonu obeleže kao krupnu zverku, taj svakako i jeste krupna zverka.

Da se nisu umešali Ameri, iskreno sumnjam da bi Naser K. ikada dopao šaka organima gonjenja. Možete slobodno, skupa sa kojekekvim rudankama i rudancima, mrzeti najveću svetsku velesilu kol’ko god ‘oćete, al’ dok se prekookeanski Veliki brat ne umeša, nijedno ovdašnje sranje ne može da se razreši. Na žalost, Ameri se u naše peripetije umešaju tek kad im pukne film pošto metiljavi Europljani uglavnom ništa nisu u stanju da preseku jednom za svagda.

Jedino zbog interesovanja Amerike za njegov slučaj zapravo i postoji šansa da se postupak protiv Keljmendija ne pretvori u najobičniju političko-mafijašku farsu. Jer organizovani kriminal po definiciji ne ide bez umešanosti politike i političara, a dolijalog Nasera se povezuje sa političkim „elitama“ iz manje-više svih državica ex-YU.

Najviše, čini se, sa Fahrudinom Radončićem, aktuelnim ministrom bh. policije, a neki tvrde i sa crnogorskom političkom vrhuškom.

Istini za volju, jeste da je Radončić zvanično pozdravio hapšenje, ali realno – šta je, na koncu konca, drugo i mogao da izjavi? Kol’ko se sećam, istragu i predmet protiv Keljmendija je Tužilaštvo BiH pokrenulo pre nego je vlasnik Avaza ava(n)zovao do mesta prvog policajca, odnosno za vreme njegovog prethodnika Sadika Ahmetovića.

Možda se baš zato Radončić toliko i gurao da preuzme MUP. Da eventualno pokuša obustaviti istragu i gurnuti istu pod tepih. Videćemo. Kad i ukoliko Naser počne da otvara dušu istražnim organima.

Do tada, poštujmo prezumpciju nevinosti da ne bismo ogrešili dušu. Jer, ukoliko stvari posmatramo onako strogo teoretski, moguće je da su Fahro i ortaci mu diljem Bosne i Juge nekim baš baš neverovatnim čudom ostali čisti k’o suza.

Ama mi se opet sve nešto javlja da poslednjih dana kolektivno pevuše jedan stari refren Novih fosila, samo s malko promenjenim tekstom. Kaže:

Šuti, samo šuti,

šuti, naš Nasere dragi,

i nek naša tajna svaka

ostane iza rešetaka.