Sportski novinar Slobodan Mufić je morao da podeli na društvenim mrežama kako je izgledao razgovor kada je došao da upiše ćerku u školu, jer je to na njega ostavilo poseban utisak
Građani sa Balkana u velikom broju odlaze iz svojih zemalja u potrazi za boljim životom. Jedan Hrvat koji se nastanio u Švedskoj je na Fejsbuku podelio svoj prvi “susret” sa školskom sistemom u ovoj zemlji.
Sportski novinar Slobodan Mufić je morao da podeli na društvenim mrežama kako je izgledao razgovor kada je došao da upiše ćerku u školu, jer je to na njega ostavilo poseban utisak.
– Sredina prošlog avgusta, prijatno leto u Švedskoj. Mi smo Mi, a On je direktor osnovne škole Lunden, udaljene 200 metara od našeg stana.
Mi: Preselili smo se nedavno u Švedsku i imamo 11-godišnju ćerku koju želimo da upišemo.
On: Dobro, popunite ovaj obrazac, treba nam nekoliko osnovnih informacija o vašoj ćerki.
Mi: Znate, ona ne zna švedski.
On: Dobro, naučiće.
Mi: Možda bi u početku trebalo da uči po posebnom programu?
On: Postoji i ta mogućnost, ali mi mislimo da će najbolje i najbrže naučiti švedski u razredu sa ostalom decom. Uostalom, jedna nastavnica švedskog jezika radiće dva sata dnevno samo sa njom.
Mi: Šta Leona treba da ponese u školu?
On: Ništa. Knjige, sveske, olovke, gumice, lenjire, bojice… sve će dobiti ovde. Mora samo da vodi računa da baterija na ajpedu ne bude prazna.
Mi: Znači, moramo da joj kupimo ajped?
On: Ma ne, ajped će dobiti u školi, da se lakše snalazi sa prevođenjem i učenjem, ali mora sama da pazi na bateriju.
Mi: Treba li detetu da se sprema neka hrana za školu?
On: Nema potrebe, doručak je od 7:30, a ručak u 12:00. Svaki dan imamo dva menija, mesni i vegetarijanski.
Mi: Mislite li da bismo kod kuće ponekad trebali da govorimo švedski sa Leonom.
On: Nikako. Kod kuće treba da razgovarate hrvatski. I ne samo to, bilo bi dobro da jednom nedeljno uči hrvatski na dopunskoj nastavi.
Mi: Imate li nekoga ko predaje hrvatski jezik?
On: U našoj školi nemamo, ali dopunska nastava hrvatskog jezika održava se četvrtkom od 16:00 u Eriksdalskolanu.
Mi: To je na suprotnoj strani grada…
On: Nema problema, naručićemo taksi.
Mi: Taksi?
On: Da, čekaće je na parkingu svakog četvrtka u 15:45 i vratiće je kući odmah nakon nastave.
I tako se Leona svakog četvrtka vozila taksijem na časove hrvatskog. Posebno se važnom osećala kad bi po nju došla mlada devojka u limuzini sa tamnim staklima.
Naravno, sve na račun ljubaznih i širokogrudnih švedskih poreznih obveznika – napisao je Mufić na svom Fejsbuk profilu.
U razgovoru za tportal Mufić je pojasnio razloge odlaska u Švedsku kazavši kako je glavni povod preseljenju bila hrvatska zaostalost u mnogim stvarima.
– Shvatili smo da je od završetka rata prošlo 20 godina, da svet krupnim koracima grabi napred, da Hrvatska ostaje zarobljena u prošlosti i zaokupljena unutrašnjim sukobima i da je do penzije ostalo samo 20 godina i da moramo da se pokrenemo zbog naše ćerke – kazao nam je Mufić, dodajući kako razlozi odlaska nisu bili materijalne prirode.
Štaviše, novinar je kazao da su u Hrvatskoj sasvim solidno živeli, ali da su hteli život kakav uživaju njegove kolege u zapadnoj Evropi.
– Nismo bili gladni u Hrvatskoj, imali smo dva auta, dve dobre plate, veliki novi stan u Zagrebu i kuću na moru, ali je Hrvatska, nažalost, krenula nekim putem na kojem ne želimo i ne možemo da je pratimo – zaključuje Mufić.
Izvor: vashoroskop.com
