-TopSLIDEPolitikaRegion

Sloboda ili ništa

Dan nakon antilitijumskog skupa obratili su nam se predsednik Srbije i ministar unutrašnjih poslova. Ne zna se ko je od njih dvojice u većoj nirvani. Kažu – demonstracije su bile mirne, sve je zapravo u redu, ljudima (kojih inače nije bilo mnogo!) glave su napunili zločesti ljudi koji ne žele dobro Srbiji. To smo već čuli i u rapsodiji u zelenom. Te ljude, a zapravo žrtve opozicione propagande, zaštitiće Vučić i Dačić lično. Tobož usput, Vučić je pokušao da se identifikuje sa protestantima – i on je, kaže, dok je Tomislav Nikolić štrajkovao glađu, jedva čekao da se sve to na ulici završi i da naprednjaci pobede na izborima. Mladi Vučić je više voleo institucije od uličnog šegačenja.

Ova romantična priča u pokušaju samo pokazuje koliko se režim uplašio pokreta na domaćim ulicama. Jer zaista – pokušati sa empatijom – to je poslednja karta koju bi Vučić mogao da izvuče. Čak i ako je lažna.

Dodatno, režim je u jučerašnjem obraćanju na više načina pokušao da raspravu o iskopavanju litijuma vrati u tzv. normalne tokove i institucije. Pa kažu birajte – da li hoćete dijalog, sastanke širom Srbije, referendum ili izbore. Ekološke organizacije i protestanti ovu „ponudu“ nikako ne smeju da prihvate. Jer sada znamo za jadac. Institucije su u potpunosti i bez izuzetka partijske i otete, uključujući tu i svako institucionalno prebrojavanje, zaključno sa izborima i referendumom. Jedini prostor koji je ostao nekontrolisan od strane vlasti je pobuna i spontana reakcija na opasnost i nepravdu.

Vučić prerušen u Mirnog Vladara rekao je još – jedino je razgovor rešenje, nikada nasilje. Naivni čitalac bi poverovao da je predsednik konačno prosvetljen. Međutim, kasno je, jer mu niko više ne veruje.

Niko mu ne veruje, između ostalog, i zbog toga što su, dok je juče promovisao razgovor kao jedino civilizovano rešenje problema, trojica mladića po kratkom postupku osuđeni na trideset i četrdeset dana zatvora. Prema rečima organizatora protesta, učesnici protesta su osuđeni zbog drskog i bezobzirnog ponašanja prema novinarki Informera. Dakle, ne zbog blokade pruge ili nekog drugog dela, već zbog – bezobrazluka. Kako se bezobrazluk u Srbiji kažnjava? Naravno, zatvorom (osim ako niste režimski čovek, onda možete da organizujete i oružanu grupu i da slobodno šetate Beogradom – setimo se slučaja Banjska).

Da je sudija Goran Milutinović doneo političku odluku, a ne odluku koja zaista štiti pravni poredak, govori nam više okolnosti. Pre svega, prekršaj iz čl. 8 Zakona o javnom redu i miru (nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje) predstavlja, uz podizanje buke na javnom mestu, najlakši mogući prekršaj u javnom prostoru. Stoga se izricanje zatvorske kazne (umesto novčane), čak i ako postoji odgovornost protestanata, teško može opravdati.

Da bismo ovu prostu tezu dokazali, pogledajmo kaznenu politiku za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi. Dakle, u daleko ozbiljnijem (krivičnom) postupku i za krivično delo koje ostavlja značajne posledice, tokom 2023. godine osuđene su 44 osobe. Od toga su 24 osobe osuđene na uslovnu kaznu, dok je samo njih četvoro osuđeno na zatvorsku kaznu.1 Dakle, u Srbiji je kaznena politika takva da se učinioci krivičnih dela na sportskim priredbama (koja uglavnom čine navijači) osuđuju na zatvorske kazne tek izuzetno, u manje od deset odsto slučajeva. Javno dostupna statistika ovakvu tendenciju potvrđuje godinama unazad.

Međutim, situacija se sasvim menja kada je reč o litijumskim protestantima – zatvorska kazna se u njihovom slučaju izriče izdašno i to tako da drski i bezobzirni protestant (jer kakav drugačiji), biva sproveden na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude. Ovu mogućnost sudija mora da obrazloži izuzetnim razlozima i da je u svojoj presudi posebno naloži.

Koliko je juče bio pravičan postupak prema Ivanu Bjeliću, Nikoli Ristiću i Jevđeniju Julijanu Dimitrijeviću, toliko bi bio pravičan i povratak litijumske teme u institucije. Vlast će donositi političke odluke o pritvaranju, a isto tako pod političkim pritiskom će donositi i odluke o puštanju pritvorenih. Isto će se dešavati i sa odlukama o projektu Jadar. Zato je potrebno da se pritisak nastavi, do ispunjenja jednog jedinog zahteva protesta. Ili, kako je to na jučerašnjem protestu ispred Vlade jedna od govornica sažeto rekla – sloboda ili ništa. Sloboda za uhapšene i sve građane Srbije.

SOFIJA MANDIĆ

Peščanik.net, 12.08.2024.

***

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).
Beograd, 10.8.2024, foto: Vladan Đukanović
Show More

Related Articles

Back to top button
Close
Close