Književnik i urednik Radovan Vlahović, napisao je predgovor za jednu od Mensurovih knjiga poezije
Radovan Vlahović: REČ UREDNIKA
Mensur Ćatić: Podnevni mjesec
Mensura Ćatića, pesnika iz Visokog, sam upoznao na Fejsu. Nikada nismo puno pričali, kako se to već čini Fejsu, ali smo se duboko poštovali. A kako se pesnici drugačije mogu bolje i lepše uvažiti nego čitanjem. Njegove pesme su mi se svakodnevno otvarale na Početnoj stranici moga profila. Nekada sam ih nakon čitanja lajkovao, a nekada ne, jer ono često ne odražava iskreno i pravo mišljenje onoga koji to čini. Meni se dopadala, od samog početka ovog još uvek virtuelnog poznanastva, Mensurova tiha stvaralačka posvećenost kojom je svakodnevno ispunjavao stranice svoga Fejsbuk profila, a i duše onih koji su se vezali i zavoleli njegove pesme. Shvatio sam da za Mensura pisati znači živeti duhom, a ujedno oživljavati duh kod onih koji ga čitaju.
Mensur je jedan od najznačajnijih Fejsbuk pesnika koje sam bio u prilici, kroz poslednjih nekoliko godina, da pratim. Namerno govorim Fejsbuk pisaca, jer se sa pojavom ove društvene mreže otvorilo jedno novo poglavlje u istoriji i teoriji svetske književnosti. Svet se menja neverovatnom brzinom, tako isto i književnost, a poezija kao njen biser i najmarginalnija, a ipak najvitalnija njena odrednica, je dobila poslednjih godina sasvim novu poetiku, koju je Fejsbuk, kao već zadata spoljašnja forma poput soneta, odredio da se ona, ta kraljica i princeza književnosti, predstavlja čitalačkoj publici, sada više ne kao u vremenu moderne po književnim kružocima, već planetarno i postaje deo života onih koji je čitaju, a takođe i smerokaz i orijentir za one koji je pišu.
Svet je u globalnom selu postao malen, gotovo kao avlija i radna soba našeg pesnika Mensura Ćatića. Mensur je za razliku od pesnika koji su se ostvarili u dvadesetom veku, mada i tada pišući, osećao da je on stvaralac trećeg milenija, da je njegov pesnički subjekt, kojeg je godinama kroz život strpljivo nosio u sebi na leđima kao ličnu i neodvojivu prtljagu koja je srasla njegovim unutrašnjim bićem, bio pritajena duhovna i kreativna bomba koja je samo čekala trenutak da eksplodira. Budući nenametljiv, tih i dosledan, Mensur Ćatić se nikada nije laktao za svoje pesme, niti za književnu slavu koja je tako bila karakteristična za pesnike dvadesetog veka. Mensur je samo sačekao trenutak da se pojavi prostor gde će on moći da ponudi svoju liriku čitalačkoj publici, ne koristeći ni jedan drugi autoritet, niti marketinški trik, već je puštao da pesme, kako je već to dato na Fejsu, počnu da žive svoj život. Da one budu same sebi vodič. Da budu svetlost svica kojeg će, u lepoti i snazi onoga što one govore, publika, na tako moćnom mediju, primetiti i prepoznati kao deo svoga unutrašnjeg bića.
Vreme je učinilo da književna publika zavoli Mensurove pesme i da pored pesama zavoli pesnika koji u ovim surovim i dekadentnim vremenima ostaje kao gromobran ljudskosti, koji visoko štrčeći u nebo priziva gromove i oluje svakolikih nevolja na sebe, kako bi kroz pesme svu nedaću očistio i sublimiranu i prefinjenu liriku vratio ljudima kao dar čista srca i svetle duše.
Vreme akademizma u poeziji je prošlo, ali oni koji su talenat zamenuli učenošću, to još nisu primetili. Oni žele moć, slavu i novac, za razliku od našeg pesnika koji je imperativ svog talenta shvatio kao dar koji je od Boga dobio da bi ga delio drugima i zato je ovo pozeija koja će imati svoje čitaoce u budućnosti, baš one koji se danas nisu ni rodili.
Mnogo je ljudi koji pišu na Fejsu svakodnevno, ali je malo onih koji zaslužuju takvo poštovanje i uvažavanje kao što je to Mensur Ćatić. Stavljajući na pijedestal življenja svoje duhovne kreacije u vidu pesama, on nam je svima otvorio vrata naših svetova govoreći o svom onako iskreno, čisto i mudro kako to već dolikuje velikim pesnicima.
Kad je u pitanju knjiga Podnevni mjesec koja je pred tobom, poštovani čitaoče, o njoj ti neću govoriti, jer ćeš je svakako pročitati i o njoj doneti svoj sud. Moje je bilo da kao urednik pozdravim poeziju i pesnika, koji su se zahvaljujući mnogobrojnoj čitalačkoj publici dobro i duboko smestili u trećem mileniju, u vremenu kad poeziju svi pišu, ali je veoma malo na takav način kao naš laureat Mensur Ćatić, dobitnik prve nagrade petog Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala 2014. godine u vidu objavljivanje ove knjige.
