Reći teksta koji dokazuju da Tito nije bio antisrbin, dobro će poslužiti onima koji tvrde da je bio prosrbin, ergo – antihrvat ili antibošnjak!
Naravno, tekstovi koji dokazuju da nije bio ni antihrvat, niti antibošnjak, poslužit će nekima kao “dokaz” da je bio antisrbin!
Podjseća me na priču koja pokazuje da ljudima nikako ne možeš udovoljiti:
“Daklem, jedan čovjek, idući iz grada kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak-petnaest godina, išao pored njega pješice. Sretne ih jedan čovjek, pa reče: To nije pravo, brate, da ti jašeš, a dijete da ide pješice; tvoje su noge jače od njegovih. Onda otac sjaše s magarca i posadi sina na nj. Malo dalje sretne ih drugi čovjek pa reče: To nije lijepo, momče, da ti jašeš, a otac da ti ide pješice, tvoje su noge mlađe. Onda uzjašu obojica i pođu tako malo, ali ih sretne treći čovjek, pa reče: Kakva je to budalaština? Dva matora magarca na jednoj slaboj životinji! Pravo bi bilo da čovjek uzme batinu, pa da vas obojicu izdeveta. Onda sjašu obojica i pođu pješice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u sredini. Sretne ih četvrti čovjek, pa reče: Ala ste vi čudna tri druga! Zar nije dosta da dvojica idu pješice? Ne bi li lakše bilo da jedan od vas jaše? Onda otac reče sinu: Mi smo obojica svakojako jahali na magarcu, sad valja da magarac jaše na nama. Pa obore magarca na zemlju, te mu jedan sveže prednje noge, a drugi stražnje, pa ga onda uzmu na kolac među se, i tako ga ponesu.”
Danas smo mi bombardovani u gotovo svim bivšim republikama Jugoslavije jeftinim propagandnim pričama liberaških i nacionalnih kvislinških snaga kako je u Titovoj Jugoslaviji vlada nekakva brutalna tiranija, usmerena baš ekskluzivno protiv naroda te Republike. Tito je kad se te priče sagledaju komparativno bio protiv svih i za sve. Zato to narativno ogledalo nastupa kako se prelaze granice i priča se obrće na glavu u zavisnosti od naciona kom se servira. Srbima se pričaju basne o tome kako je Tito bio Srbožder kod kog nisi smeo da se prekrstiš i pišeš ćirilicom, koji namerno nije oslobodio Jasenovac, u Hrvatskoj su aktuelnije priče o Srboslaviji gde je Rus Broz favorizovao Srbe pobivši 700 000 ustaša na Blajburgu i zatravši katoličku veru sa sve sveštenicima, u Bosni je Tito antibošnjak koji je pustio četnike u NOR i samo muslimanima nije dao republiku jer ih je mrzeo, dok to nije kulminiralo ubistvom Džemala Bijedića. Sve je to komparativno bizarno. Bilo bi tužno, da nije smešno. Ili obrnuto.
Josip Broz je na iznenadjenje mnogih bio komunista, a komunisti ne polažu mnogo na nacionalnu pripadnost, još manje na nacionalnu mržnju, koju su uvek gledali kao alat imperijalista. Čak i politika Brozove Jugoslavije stajala je na ideji bratstva i jedinstva. On lično je bio gorostas svetske politike, toliko viši od njegovih današnjih kritičara da operišu u različitim sferama stvarnosti. Prosto je neverovatno da ljudi radije kupuju jeftine izmišljotine od onoga što je Broz radio i pričao celog života, kao i svi koji su imali kontakt sa njim i sve sile, koje su imale posla sa njim.
No, iskreno, nije mi stalo da branim Broza ovim tekstom kao državnika, niti da ulazim u jeftine i tragične zablude drugih jugoslovenskih naroda, koje ih vuku u mulj kolonizacije i biološkog nestanka, stalo mi je da ostanem na jednoj tezi od bitnog značaja za moj narod: da Broz nije bio antisrbin. Kako to znamo? Iz njegovih dela. Pa umesto da učitavamo ono što ne znamo sa nekom imaginarnom konspirologijom antisrpskih motiva, pogledajmo ono što znamo o Brozu i probajmo da objasnimo te njegove činove i radnje iz ugla teza da je Broz antisrbin – probajmo da ih objasnimo ponašanjem nekog ko, kako ga nazivaju atlantistički pacovi sa dna revizionističke kace, jeste crveni poglavnik, ostrašćeni srbomrzac, koji mrzi Srbe više od Ante Pavelića.
Ja sam bio na Kuli na Gazimestanu, koju su podigli crveni i to 1953, gde je na ulazu uklesano ,,заточницима слободе и независности НР СРБИЈА 1953,” a u samoj kuli su junački stihovi srpske epike, koji slave najveće srpske epske junake, takodje na ćirilici. Zašto je zli Broz antisrbin uradio ono što ljubljeni kralj nije i osvetio najsvetije mesto srpske istorije ovim velelepnim spomenikom? Ko se zatekne u Aleji narodnih heroja na Novom groblju, najsvetijem mestu za same komuniste, gde je ležao cvet njihove elite, mogao bi da se začudi ćiriličnim natpisom na grobovima, čak i onom Osmana Karabegovića. Isti je slučaj sa Grobljem oslobodilaca sa druge strane Ruzveltove – sve je ćirilica.
Nije jasno ni zašto je Tito redovno posećivao sveto srpsko groblje Zejtinlik u Solunu ukoliko je toliko mrzeo Srbe – slušajući teze o Brozu kao Srbožderu njegovo iskazivanje pošte najboljoj generaciji Srba ostaje nejasno. Nije jasno ni zašto je pomagao Pećku patrijaršiju, o čemu se u njoj i danas priča (i to sam proverio lično), nije jasno zašto je ostavio prilikom posete Kraljevu/Rankovićevom prilog za obnovu Žiče, ni zašto je posećivao Studenicu, Lazaricu i druge srpske manastire. Kako pričaju o njemu, za generaciju slinavih ljutih srpskih nacionalista, generaciju propagandom naduvanih neznalica, verovatno će biti iznenadjujuće da se Tito nije zapalio na manastirskoj zemlji, niti je uhapšen od Udbe posle ovih poseta. Još bi ih više iznenadilo da su desetine srpskih manastira, koje su bile u žalosnom stanju, renovirane za vreme Josipa Broza. Zli Broz i njegovi antisrbi doduše rehabilitovali su pukovnika Apisa i crnorukce, prave i istinske srpske nacionaliste, militariste i borce za srpsku i jugoslovensku stvar – Vlada Tucović bio je većnik Trećeg zasedanja AVNOJa, a Božin Simić ambasador nove države u Ankari, dok je sam Moša Pijade u mladosti bio Apisov novinar, koji je u Pravdi pisao hvalospeve srpskoj vojsci po oslobodjenju u WW1. Zašto bi Broz antisrbin izjednačio Orden narodnog heroja i Karadjordjevu zvezdu, zašto bi dao soluncima penziju, a Milunki Savić stan, ako je bio toliki antisrbin? Zapravo, najbolji srpski ratni film Marš na Drinu snimljen je 1964, a još nisam našao nekog ko misli da je taj film išta manje od remek-dela patriotizma – kako to da se snimio za vreme brozomornog totalitarizma i emitovao uz prisustvo državnog vrha? Još poetičniji je Zvezde su oči ratnika iz 1972, gde se o Karadjordjevoj zvezdi govori kako se nikad neće više u srpslom filmu? Ako je Broz bio antisrbin koji nije dao da se krsti, kako to da je pop Vlada Zečević bio savezni ministar? Ako su mu smetali popovi, što je pop Smiljanić, veteran srpske vojske iz prethodnih ratova, bio republički ministar? A Alimpije Popović gradonačelnik Novog Sada? Kako to da je Jevstatije Karamatijević bio većnik AVNOJ-a, a pop Novak Mastilović sa Biblijom u rukama vodio partizanski juriš na Fazlagića kulu? I kako to da su se pravoslavni patrijarsi sastajali u Beogradu, gde ih je Broz ugostio prijemom? Odakle mu fotografija sa patrijarhom Germanom i što ga je zvanični list SPC Pravoslavlje oplakao na dan smrti i zahvalio se na 35 godina mira, sloge, slobode i prosperiteta? Zašto mu je stari solunac i mitraljezac Živojin Lazić odneo jabuku na grob peške? Što je 1969. poslat vojni helikopter po legendarnog srpskog vojnika Dragutina Matića, čuveno Oko Sokolovo sa fotografije, kada je isti bolestan umirao?
Филмови
Ako je Broz bio antisrbin, zašto je pisao toliko visoko o srpskom narodu kao državničkom, ratničkom i slobodarskom, što je tvrdio da je srpska stvar bila pravedna, zašto se fotografisao ispod Karadjordjeve i Miloševe slike? I zašto za njim podjoše toliki Srbi, toliki junaci iz prošlih ratova, jedan Petar Leković? Zašto Srbi činiše apsolutnu većinu u partizanima? Zašto legendarne partizanske jedinice poput 6. ličke imaše 97% Srba? Što Broz slomi NDH, što napraviše crveni Blajburg, što partizani oslobodiše Jastrebarsko, što Ozna napravi Gvardijan i Udba načini skoro sto atentata po svetu na odbegle ustaše? Što partizani sačuvaše Srbe na Kosovu od progona balista, koji su uzimali oružje od Vermahta da po kraju rata naprave etničko čišćenje Srba, što im Brozova vojska polomi Drenički ustanak, ubi Šabana Polužu i zaštiti Srbe na Kosovu? Četnici ih nisu zaštitili jer ih na Kosovu nije ni bilo budući da Keserović nije makao južno od Kopaonika. Zapravo, kad smo kod četnika, zašto je Srbožder Broz dozvolio amnestijom da više od pola srbijanskih četnika, koji nisu okrvavili ruke, predje u NOVJ i zadrži čin, dok su ustaše stavljene mimo amnestija i na mestu streljane?
Što Broz industrijalizova Srbiju, opismeni narod, izgradi fabrike, produži životni vek, izgradi pruge, puteve, škole, kasarne i bolnice, elektrificira zemlju i stvori sistem socijalne zaštite, napravi socijalnu prohodnost, reši stambeno pitanje za milione? Još malo ćete pričati da je Srbožder Tito mučio srpsku decu terajući ih da uče da pišu.
Sramota je pljuvati na svoju istoriju, na svoje dedove i narod, na svoj pokret otpora nacizmu kom se divio i divi ceo svet, kog pomene uvek svaki državnik koji nam dodje. Sramota je lagati. Sramota je praviti se da Tita u svakom srpskom gradu nije čekalo more ljudi, da nisu ljudi visili sa terase samo da ga vide uživo, da nije cela zemlja plakala kad je umro i da mu nisu sletove pravili. Sramota je pljuvati na srpske dečake i muškarce, devojke i žene, stare srpske ratnike koji su poginuli pod petokrakom pod Titom, koji su ratovali sa njim. Ne govori to o njima, junacima, nego o pljuvačima. Ne bi toliko Srba pošlo za Titom da je bio antisrbin, ne bi ginuli i ratovali sa njim, ne bi ga toliko voleli posle rata, ne bi mu pevali, a ne bi ni bili statistička većina u Partiji, Narodnoj skupštini, Armiji, Službi i rukovodećim mestima u privredi.
Nije meni do Josipa Broza po sebi. Bio je veliki čovek, ali čovek. Tito je već simbol borbe naših dedova protiv nacizma i njihove slobode, pa nije lepo što o njemu lažete kao psi. Lažete. Masno i mnogo. Kako samo gubitnici mogu.
Na kraju, daj bože da nam se rodi još jedan koji će nas ovako ,,mrzeti.”
.
pulse.rs
