Segregacija u školama u BiH održava podele u obrazovanju

Etničke i političke podele u zemlji reflektuju se i u obrazovnom sistemu, koji, kako upozoravaju stručnjaci, usađuje predrasude o prošlosti u glave novih generacija.

(Denis Džidić – BIRN –  Balkanske tranzicione pravde)

“Obrazovanje je tako diskriminatorno, podeljeno, i kao što mi nismo mogli da sednemo i da rešimo pitanja koja su izazvala rat, ne možemo da sednemo i da rešimo pitanje obrazovanja, a to šteti našoj deci”, rekao je Muhizin Omerović, Bošnjak, inače otac četvoro dece.

Omerović, čije dvoje dece idu u osnovnu školu u Konjević Polju od kako se vratio u Republiku Srpsku, odakle je izbegao za vreme rata, kaže da zahtevi bošnjačkih roditelja nisu ispunjeni.

Kaže da se ništa nije promenilo od 2013. i 2014. godine, kada su desetine porodica kampovale u Sarajevu u znak protesta što njihovoj deci nije dozvoljeno da u sklopu nastavnog plana i programa uče bošnjačku verziju takozvanih “nacionalnih predmeta” – geografiju, istoriju, prirodu i društvo, veronauku i maternji jezik i književnost.

Umesto toga, njihove škole koriste srpski plan i program, koji je diskriminatoran, smatra Omerović. Zbog toga je on svoju decu slao u privremeni edukativni centar u Novoj Kasabi, udaljenoj nekoliko kilometara, kako bi učili zajedno sa drugim Bošnjacima.

“Ne znam zašto je problem što želim da moja deca uče na bosanskom jeziku. Ne mislim da to bilo koga pogađa”, rekao je on za BIRN.

Međutim, ministar prosvete u Republici Srpskoj Dane Malešević ističe da u obrazovnom sistemu u tom entitetu nema segregacije.

“Zakoni u Republici Srpskog u vezi sa obrazovanjem definišu da svako dete ima podjednaka prava na pristup i mogućnost obrazovanja bez diskriminacije. Škola ima obavezu da pomogne u stvaranju kulture koja poštuje ljudska prava i osnovne slobode svih građana”, rekao je Malešević za BIRN.

On, međutim, priznaje da obrazovni sistem ima mana i da su potrebna “poboljšanja objekata, nastavnih metoda i programa”.

Složenost bosanskog obrazovanja prošlog meseca je bila tema vesti kada je američka ambasadorka u Sarajevu Maureen Cormack u svom blogu napisala da “sva djeca treba da pohađaju školu zajedno i da uče po istom planu i programu”.

Koliko je to pitanje osetljivo pokazuje i to što je ministarstvo prosvete Republike Srpske kritikovalo predlog američke ambasadorke, navodeći da je obrazovanje u “isključivoj nadležnosti entiteta”.

“Trebalo bi da implementiramo inovacije i da pratimo trenutne trendove, ali moramo i da očuvamo svoj nacionalni identitet”, rekao je Malešević.

Nakon primedbi iz Republike Srpske, američka ambasada je želela da razuveri ljude da zajednički program ne bi ugrozio bilo kakva prava etničkih grupa.

“Zvaničnici u obrazovanju u zemlji neko vreme su radili na razvijanju zajedničkog jezgra nastavnog programa koji bi omogućio svim mladim ljudima [u Bosni i Hercegovini] da imaju istu priliku za dobro obrazovanje”, rekli su u ambasadi za BIRN.

“Ova inicijativa ne zahteva promene ustava, i u skladu je sa standardima EU. Oni koji su upoznati sa ovim pitanjima razumeju da zajedničko jezgro nastavnog programa nije isto što i jedinstven nacionalni program”, navodi se.

Univerzitetski profesor iz Republike Srpske Miodrag Živanović kaže da postoji ukorenjena segregacija u obrazovanju, koja šteti omladini u Bosni.

“Imamo duboko fragmentirano obrazovanje. Ova fragmentacija je zasnovana na činjenici da obrazovanje funkcioniše u etnički čistim teritorijama, u etnički čistim zajednicama. Oni koji su u manjini jesu diskriminisani i izolovani na brutalne i sofisticirane načine, a posledica je da smo umanjili znanje i ograničili svest kod mladih”, objašnjava Živanović.

Međutim, promena celokupne situacije morala bi da uključi pregovore o složenom političkom sistemu u zemlji. Bosna i Hercegovina ima 13 ministarstava obrazovanja – deset kantonalnih u Federaciji Bosne i Hercegovine, jedno na nivou same Federacije BiH, jedno u Republici Srpskoj i još jedno u distriktu Brčko, a svi dele odgovornost za sistem.

Dve škole pod jednim krovom

Šatori postavljeni u Sarajevu za vreme protesta roditelja iz Konjević Polja 2013. godine. Foto: Elvira M. Jukić

Pitanje segregacije u školama dospelo je u fokus javnosti u Federaciji BiH u novembru prošle godine, kad je vrhovni sud tog entiteta doneo presudu protiv prakse vođenja “dve škole pod jednim krovom”, koje odvajaju bošnjačke i hrvatske đake u istoj zgradi.

Nevladina organizacija “Vaša prava” podnela je tužbu u pokušaju da okonča praksu podele bošnjačke i hrvatske dece u različitim učionicama, gde uče po različitim nastavnim programima.

U odluci vrhovnog suda navodi se da je “organizovanje školskog sistema baziranog na etničkoj pripadnosti i implementiranje nastavnog programa na etničkim principima, koji dijele djecu“ diskriminatorno.

Sud je školama naložio da postanu “jedinstvene integrisane multikulturne obrazovne ustanove”.

Inače, postoji više od 50 škola u Federaciji, koje rade po tom principu.

Koordinator udruženja “Vaša prava” Ahmet Salčin rekao je da u proteklih nekoliko meseci nije mnogo urađeno na sprovođenju presude i da će, ukoliko kantonalna vlast u Mostaru ne počne da radi na promenama, biti podneta nova tužba za “prisilno sprovođenje presude”.

“Ministar obrazovanja prebacuje krivicu na političare, a oni poručuju da to nije njihov problem. Međutim, presuda je jasna. Škole i kantonalna vlast u Mostaru moraju da primenjuju ovu odluku”, rekao je Salčin za BIRN.

Himzo Tule iz Mostara, otac osmogodišnjeg deteta, rekao je za BIRN da očajnički želi promene.

“Moje dete pohađa drugi razred i mogu da vam kažem da mislim da obrazovni sistem prolazi kroz krizu. Moramo da imamo stvaran proces reformi kako bismo našoj deci obezbedili obrazovanje i budućnost”, rekao je Tule za BIRN.

Ministar obrazovanja u kantonalnoj vladi u Mostaru Zlatko Hadžiomerović rekao je da je imao nekoliko sastanaka u vezi sa presudom vrhovnog suda i da podržava njeno sprovođenje.

Međutim, pre nego što bilo šta uradi, odlučio je da organizuje “širok proces konsultacija” o tom pitanju, koji još traje.

“Zbog složenosti pitanja, odlučili smo da za mišljenje pitamo sve značajne aktere”, rekao je Hadžiomerović.

Ministar obrazovanja u FBiH Damir Mašić kaže, istovremeno, da iako podržava ukidanje segregacije, on nema autoritet da naredi sporovođenje presude.

“Kao ministar obrazovanja koji je državljanin ove države, verujem da bi deca trebalo da žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Jedini prirodan način obrazovanja je školovanje u istim razredima”, rekao je Mašić.

On je dodao i da problemi bošnjačkih povratnika u Republici Srpskoj takođe predstavljaju vid segregacije, zbog čega je potrebno državno minisarstvo obrazovanja.

Bosanski psiholog Ismet Dizdarević upozorava da će zajednice u zemlji i dalje biti podeljene, ako se ne prevaziđe etnička segregacija u školama.

“Glavni problem jeste da se deca još od malih nogu uče da samo gledaju svoje etničko poreklo, da vrednuju samo ono što je važno za njihovu etničku grupu i da ne vrednuju zajedničke vrednosti u društvu”, rekao je Dizdarević.

“Jedni način za napredak jeste uklanjanje politike iz obrazovanja.”