Evropska investiciona banka treba uložiti više, a ne manje
Ne postoji rastuća svijest među kreatorima politika, ne samo zahvaljujući govorima Jacksona Hole-a i predsjednika ECB-a Marija Draghija, da je se Evropa suočava sa problemom nedostatka potražnje, i pored raznih strukturnih problema koji se mogu riješiti samo uz odgovarajuću ponudu na strani reforme.
Dobar način da se podstakne više potražnje je da se poveća ulaganje Evropske investicione banke (EIB).
EIB je igrao donekle kontra-cikličnu stabilizacijsku ulogu povećanjem investicija u 2009 i 2013, ulaganjem u više i teže pogođene zemlje.
Na vrhuncu krize, EIB je povećao investicije od 47,5 mlrd € (0,38 posto BDP-a EU), u 2007 na 78,8 mlrd € (0,67 posto BDP-a EU) u 2009. Povećananje ulaganja, oko 0,3 posto BDP-a EU, nije nezanemarivo, ali je skromno u odnosu na fiskalne stimulanse u drugim naprednim zemljama kao što su SAD i Japan. Nažalost, došlo je do pada EIB-a investicija u 2010-12, u vrijeme kada je se ciklična situacija evropske ekonomije pogoršala i većina zemalja EU je započela značajan put fiskalne konsolidacije. Suočavajući se sa vraćanjem na staro ekonomske situacije, u 2012, lideri EU pristali su da obezbijede 10 milijardi € novog kapitala za EIB (što dovodi do mnogo više investicija) i ohrabre EIB da investira više, što se odrazilo u povećanju ulaganja EIB-a u 2013. na 71,7 mlrd € (0,55 posto BDP-a EU).
Sastav zemalja ukazuje na to da, s pravom, EIB ima tendenciju da više ulaže u zemlje (a) teško pogođene krizom i (b) one koje su manje razvijene.
Nažalost, sada kada sve više raste svijest da bi više javnih investicija bilo poželjno, EIB planira da redukuje investicije na 67 mlrd € u 2014 i 2015, a na sredini ciljanog raspona za 2016. godinu 58,5 mlrd eura. Umjesto rezanja investicija, EIB bi trebao značajno povećati svoje investicije, što bi zahtijevalo jasan poziv nacionalnih lidera zemalja EU i dalji novi kapital EIB-a iznad 10 mlrd € dogovorenih u 2012.
