Rekla-kazala

Jedna od osnovnih potreba ljudi je govor, odnosno komunikacija. Ljudi komuniciraju na bezbroj načina, verbalno i neverbalno, preko mobilnih telefona, interneta a najčešće uživo “lice u lice”. U Visokom, kao jednoj manjoj sredini, veliki broj ljudi se poznaje međusobno, pa su i načini komunikacije daleko prisniji i direktiniji u poređenju na veće sredine, i baš zbog tog razloga sveprisutan je jedan ružniji način komuniciranja. Riječ je o mahalanju koje iz dana u dan postaje sve više i više zastupljeno u našem gradu, što mnoge ljude dovodi do problema. Ljudi pričaju s argumentima, bez argumenata, s pretpostavkom da znaju istinu, te u velikom broju slučajeva tog tipa komunikacije dolazi do nadmetanja ko će više “uljepšati” samu priču isključivo s ciljem da bude interesantnija, kao i ko će više zakomplikovati samu priču, a često samim time i tuđi zivot. Svugdje gdje postoje zatvoreni krugovi kao i u našem gradu, ma koliko veliki ili mali bili, postoji priča, tračanje ili mahalanje, a najkarakterističnije je kad te priče idu od uha do uha, pa svako doda pomalo svog “začina, svako ubaci neko svoje mišljenje, pa od crnog mrava postane bijeli slon. Priča iz djetinjstva: Bili smo dječarci od desetak godina, i vraćali smo se sa rođendana jednog našeg prijatelja. Hiperaktivni od pojedenih kolača, vikali smo ulicom da probudimo komšije, pa kako nije bilo efekta, nekome je palo na pamet da idemo od vrata do vrata i pozvonimo svakome, a zatim što prije bježali u mrak, slušajući galamu i psovke probuđenih komšija. Iako se znalo ko stoji iza takvih podviga, nikad se nije pričalo o tome, ali jutro poslije toga je bila jedna priča. A išla je otprilike ovako: “Sinoć nam je neko od dječurlije zvonio na vrata, onaj moj je izašao i izgalamio se u mrak. I kod nas je isto, a moj je za njima bacio petardu, da ih malo prepadne. Vidiš i nama je neko zvonio, a kona kaže da je njen muž čak potegao i pištolj. Istina, neko je opalio sinoć… i tako je tekla ta priča. Pomalo od svakoga da se začini. Zanimalo me da li je na kraju bilo poginulih. “Ko je počeo rat?” Bez dileme, uzbudljiv krimi triler. A zamislite kakve su tek ljubavne priče, romanse i komedije. Prave španske ili turske sapunice. Razlika je što ih Španci i Turci snimaju za pare, mi ih živimo za džaba.

www.magazinplus.eu-Amna Fatić