Novi izveštaj “Ekonomist intelidžens junita” (EIU), nezavisnog ogranka britanskog lista “Ekonomist”, detaljno opisuje sedam osnovnih problema koji ugrožavaju ekonomsku i političku stabilnost kontinenta i prete da dovedu do njenog raspada.
Piše: blic.rs
Kako se navodi u izveštaju pod naslovom “Europe stretched to the limit” (Evropa na granici pucanja), pretnje nisu poređane po stepenu važnosti, pri čemu je jedna od najvećih migraciona kriza u Evropi – najteža posle Drugog svetskog rata. Evropa je suočena s mnoštvom problema, uključujući i grčku dužničku krizu i do sada neviđene mere monetarne politike.
1. Važno pitanje za EU je da li će Velika Britanija ostati unutar EU, navodi se u izveštaju EIU.
“Ukoliko Velika Britanija bude glasala za napuštanje EU, to bi pokrenulo ekonomska i politička previranja, pretežno kratkoročna.”
“Očekujemo devalvaciju valute i pre referenduma, ali glasanje za Brexit neodložno bi izazvalo novi pad, podstaknut procenom mogućih troškova povezanih sa napuštanjem EU. Investitori bi se zabrinuli da će odliv kapitala i radne snage ugroziti ekonomiju, čime bi status Velike Britanije kao sigurne luke bio podriven.
Šta bi takva odluka značila za EU?
“Odlazak Velike Britanije bi intenzivirao nastojanja za povećanje nadnacionalne integracije, naročito u evrozoni. Nije isključeno da bi to moglo da izazove krizu političke legitimnosti EU i dalje uvećanje podrške evroskeptičnim partijama u zemljama članicama”, navodi se u izveštaju EIU.
2. Grčka, čija je ekonomija i dalje u raspadu, u petak je pristala da preduzme dalje korake kako bi dokazala da radi na obnovi ekonomije i time obezbedila priliv novih sredstava.
Međutim, “pitanje je da li bi bilo koja grčka vlada, bez obzira na političku orijentaciju, mogla da sprovede u delo mere koje su neophodne za treći paket mera spasavanja”, navodi EIU.
“Grexit bi značio veliki politički neuspeh bloka, sa mogući destabilizujućim posledicama: princip irevezibilnosti bio bi narušen.”
3. Evropa pribegava do sada neviđenim oblicima monetarne politike.
Infacija i rast su blokirani na niskom nivou u Evrozoni, posle niza godina u kojima je beležila nultu kamatnu stopu. Došlo je vreme za primenu radikalnijih mera, pa su centralne banke razmatrale mogućnost korišćenja takozvanog “helikopterskog novca”, koji podrazumeva štampanje novog novca, koji bi bio stavljen narodu neposredno na raspolaganje da ga troši na šta god želi.
Kako navodi EIU, “sve veće oslanjanje na prolagodljivu monetarnu politiku jedna je od karakteristika post-kriznog perioda u Evropi.”
“Gotovo da nema nagoveštaja o tome da kreatori politike imaju bilo političku volju, bilo kapital da započnu primenu fiskalne politike i reformi ekonomije ponude kako bi podstakli i dalje slab ekonomski oporavak regiona.
4. Pad produktivnosti je jedna od najvećih briga s kojima se suočava evropska ekonomija.
“Povećanje produktivnost usporava se širom Evrope još od globalne finansijske krize, odražavajući posledice recesije i dubljih strukturnih reformi.
Različite reakcije pet najvećih ekonomija EU na izazove koje je nametnuo globalni trend pada rezultirali su različitim modelima povećanja produktivnosti rada.
“Zbog promena u unutrašnjoj i globalnoj ekonomiji, mala je verovatnoća da će te zemlje da povrate stopu povećanja produktivnosti pre krize. Produktivnost u Španiji i Italiji stagnira od 2014, a EIU ne očekuje da će se to brzo promeniti.
“Međutim, očekujemo spor oporavak u Velikoj Britaniji i nastavak trenda blagog poboljšanja u Nemačkoj i Francuskoj u periodu 2016-20.”
5. Osetljivi odnosi Evrope i Rusije
“Ekspanziju zapadnog uticaja na post-sovjetskom prostoru Rusija doživljava kao moguću egzistencijalnu pretnju”, ocenjuje EIU.
“To su teškoće na koje je EU slabo pripremljena, naročito zbog značajnog neslaganja unutar EU kada je reč o težini tih problema. Konsenzus o uvođenju ekonomskih sankcija postignut je tek nakon obaranja putničkog aviona iznad istočne Ukrajine i smrti državljana EU”, navodi se u EIU.
“Posle toga je izvestan broj lidera EU počeo javno da poziva na ublažavanje sankcija. Politička dinamika unutar mnogih članica EU znači da postoje ograničeni apetiti za razvoj proaktivne strategije saradnje s partnerskim državama na post-sovjetskoj teritoriji, ili sa samom Rusijom. Međutim, inertnost EU teško da može biti garancija sprečavanja budućih sukoba s Rusijom. Čak i ako politika EU miruje, to ne važi za države i društva u u ruskom susedstvu.”
6. Izveštaj upozorava da “su potcenjene razmere političkih problema s kojima su suočene evropske demokratije”.
U osnovi, vlade ne shvataju u potpunosti zašto se nove partije sa margina sve više etabliraju, izazivajući veće podele unutar društva.
“Ukoliko se problemi uopšte sagledavaju, uzroci se pogrešno tumače. Problemi povezani sa kvalitetom i stabilnošću upravljanja verovatno će bivati sve akutniji”, navodi grupa.
“Razlog je u tome što se ruši sistem političkih partija koji je čitav vek održavao reprezentativnu vladu. Era masovne partije i masovne demokratije započeta početkom 20. veka prolazi.
“Ovim se stvaraju novi problemi za one koji pokušavaju da formiraju vladu u nekim od naprednih evropskih demokratija, što pokazuju nedavno održani izbori u regionu. Posledica će verovatno biti produženi period povećane političke fragmentacije, nestalnog biračkog tela i nestabilnosti vlada.
7. Migraciona kriza je “veća opasnost za Evropu od finansijske i ekonomske krize koje su joj prethodile”, navodi se u izveštaju EIU.
Evropu je zahvatila najteža izbeglička kriza od Drugog svetskog rata. Visoki komesarijat OUN za izbeglice (UNHCR) potvrdio je 20. decembra 2015. da je od početka godine više od jedan milion izbeglica i migranata preko mora stiglo u Evropu. Poređenja radi, 2014. zabeležen je priliv od 219.000 izbeglica.
Dok sve članice EU nastoje da nađu najbolji način za smeštaj miliona izbeglica koje godišnje pristignu u blok od 28 država članica, neke zemlje, poput Grčke, jedva uspevaju da se izbore s talasom izbeglica zbog vlastite ekonomske krize.
“Sporazum EU i Turske donekle nam je omogućio da odahnemo, ali je izazvao ogromne političke, zakonske i praktične probleme”, navodi EIU.
“Ukoliko propadne, vraćamo se na početak i suočićemo se sa opasnošću od raspada EU. “Ekonomist intelidžens junit” očekuje da će nacionalne vlade i nadnacionalne institucije na srednjeročnom nivou nekako uspeti da prebrode krizu, ali uz značajne političke i ekonomske posledice.”
