Nasilje nad djecom: I ćutanje je saučesništvo!

„Ako samo obratimo pažnju na tekstove narodnih pesama sa ovih podneblja možemo videti da su puni opisa nasilja i opravdanja i potkrepljenja za isto“, kaže za BUKU Snežana Radojčin Jondža.

Autor: Maja Isović
BUKA

Plavi telefon, savjetodavna linija za djecu danas obilježava tačno dvije godine rada, a u toku prošle godine od 277 primljenih poziva preko 130 je bilo od strane djece.

Snežana Radojčin Jondža, psiholog i koordinatorica Plavog Telefona koji je pokrenut od strane Udruženja Nova generacija iz Banjaluke rekla je da Plavi telefon počiva na samom volonterizmu, pa su zbog toga veoma ponosni na svakog volontera koji je bio ili jeste volonter Plavog telefona i na to šta su zajedničkim snagama uspeli da postignu.

Ona je rekla da će od sutra linija umjesto četiri sata biti dostupna osan sati i to svakog radnog dana od 9 do 17h. Nakon 18. februara pustiće u rad web stranicu Plavog telefona koja će sadržati informacije prilagođene djeci o različitim vrstama nasilja i drugim pitanjima sa kojima se djeca mogu suočiti, te će djeca moći da nađu korisne savjete i informacije o različitim temama. Pored toga biće dostupno e-mail savjetovanje, zbog čega su iz Udruženja posebno zadovoljni, jer će omogućiti da sva djeca koja imaju pristup internetu u Bosni i Hercegovini potraže savjet i dobiju podršku.

Snežana Radojčin Jondža rekla je da se djeca javljaju da prijave nasilje i da potraže podršku tokom krizne situacije u kojoj se nalaze.

 

„Pored toga deca zovu da potraže savete u vezi problema u školi, koji se tiču učenja, anksioznosti, odnosa sa nastavnicima i odnosa sa vršnjacima. Na početku pažljivo saslušamo i onda zajedno sa decom pokušavamo da pronađemo rešenje koje je detetu prihvatljivo i razrađujemo plan rešavanja datog problema. Nekada nije lako naći rešenje za neku situaciju, a nekada ga dete ni ne traži, već mu je potrebno da ga neko samo sasluša i pruži mu podršku i tada postupamo upravo na taj način”, kaže za BUKU Radojčin Jondža.

Napominje da ukoliko dijete ili odrasla osoba nazove da prijavi nasilje, oni ne uzimaju njihove lične podatke, ali podatke o djetetu koje je potencijalna žrtva nasilja i podatke o onome koji vrši nasilje- uzimaju, jer nadležne službe moraju da znaju gdje da odu i ispitaju da li je prijava osnovana. Nakon prijave oni šalju dopis o sumnji na nasilje ili na zanemarivanje nadležnom Centru za javnu bezbuednost i Centru za socijalni rad i oni onda izaze na teren.

„Budući da se radi o liniji koja je prvenstveno namenjena deci koja prolaze kroz krizne situacije pogotovo nasilja i eksploatacije, imali smo dosta slučajeva kada smo se zabrinuli za sigurnost i fizičko i emotivno stanje deteta. Mnogo nam znači kada dete nazove više puta, i kada dobijemo informaciju da je bolje, što se ponekad dešava“, objašnjava.

Radojčin Jondža smatra da neki oblici nasilja uopšte nisu prepoznati u našem društvu.

„I dalje mnogi okreću glavi ili se prave da ne čuju kada čuju iza komšijskih vrata da neko viče ili da tuče decu. Čak i kada deca zapomažu komšije i familija se zna oglušiti na to. Mislim da smo daleko od toga da se emocionalno nasilje prepozna, a veoma je prisutno na svakom koraku. Vređanje, omalovažavanje, ignorisanje i vikanje na decu ostavlja duboke posledice na njihov psihički razvoj a veoma se malo priča i zna o tome. Ako samo obratimo pažnju na tekstove narodnih pesama sa ovih podneblja možemo videti da su puni opisa nasilja i opravdanja i potkrepljenja za isto. Mislim da se mora mnogo više raditi na tome da se podigne svest naroda o problemu nasilja, da se radi na prevenciji kao i pronalaženju načina podrške za one koji su žrtve“, kaže naša sagovornica.

 

RADITI NA PREVENCIJI I EDUKACIJI

Koordinatorica Plavog telefona smatra da je potrebno raditi na prevenciji, edukovati što veći broj roditelja za nenasilno vaspitanje djece, dalje edukovati roditelje da prepoznaju ako su njihova djeca žrtve nasilja i kako da im pruže adekvatnu podršku.

„Edukovati decu i mlade šta da rade ako se nađu u situaciji da ih neko maltretira, gde da se sklone i gde da potraže pomoć i podršku. Naučiti ih šta je sve nasilje kako oni ne bi bili jedni od onih koji maltretiraju svoje vršnjake, te ih naučiti kako da kanališu emocije koje osećaju kao što su bes, tuga ili nemoć. Bilo bi dobro kada bi svaki grad imao Dnevni centar za decu, besplatno savetovalište za decu i mlade i slično. Na svemu tome se treba raditi i otvarati što više mogućnosti, kako bi deca imala što više opcija“, kaže ona

Na pitanje koja je poruka onima koji okreću glavu od nasilja nad djecom Snežana odgovara da je „i ćutanje saučesništvo!“

 

PREDSTAVA

Povodom dvije godine rada Plavog telefona večeras u Domu omladine sa početkom od 19 časova biće odigrana predstava na temu nasilja, a pod nazivom  „Znači, imamo problem!?” u izvođenju Dis pozorišta.

„Ova predstava je naš, pozorišni, pogled na jedan ozbiljan društveni problem.
Bavljenje ovom temom dovelo nas je pred mnoge izazove. A mi pred našu publiku stavljamo samo jedan izazov – da shvati da se takve stvari ne dešavaju negde drugde“, stoji u najavi predstave.

Dramatizaciju i adaptaciju predstave potpisuje Ognjen Bogdanović, student Akademije umjetnosti u Banjaluci

Pola sata prije predstave održaće se dodjeljivanje nagrada za najbolje dječije likovne radove na temu „Život bez nasilja“.