Dvadeset prvi septembar
Svetski dan muzike je prvi oktobar. Muzika je za mene mnogo što šta, od Mocarta, Ravela, Orfa, Bitlsa… pa do Koena. Ali na današnji dan, 21. septembar 1934. u Kanadskom Montrealu rođen je Leonard Koen, isti onaj za koga je Bob Dilan, kad su mu saopštili da je dobio Nobelovu nagradu za književnost, rekao, zašto meni a ne Koenu, on ju je davno zaslužio. U tom trenutku, Koen je bio mrtav, svega nekoliko nedelja pre te vesti (7.11.12016.). I da dodam, na današnji dan rođen je i Milan Mladenović 1958. u Zagrebu, jedan od svakako najpoznatijih i najuticajnijih rok izvodjača i kantautora sa prostora bivše Jugoslavije, rano preminuo (5.11.1994) u svom Beogradu.
Ne pominjem ih slučajno, ovako zajedno
NIKA
Gledali smo neki film pre nekoliko nedelja ili meseci, skoro dokumentarni, o čuvenom rok muzičaru pevaču gripe Doors, Džimu Morisonu koji je umro kao heroinski zavisnik, uprkos nastojanju Nike da ga isčupa iz tih kandži. Nije vredelo. Usputno se provukla informacija da je u Niku, tako se zvala ta devojka, bio ozbiljno zagledan (tako bi rekao Crnjanski) Leonard Koen, ali ona nije marila za to. I možda je, baš ona, Nika, bila jedina ili jedna od retkih koja se nije dala Koenu, koji je po sopstvenoj izjavi rekaoda ne može bez žena, da ih je imao mnogo, na stotine, hiljade…Žene su moja potreba, govorio je, moja inspiracija i sve moje emocije su u vezi s njima…i jedan dan proveden sa ženom je čitav život s njom, i ne osjećam potrebu da duže ostanemo zajedno, čak i onda kad nam je sjajno…
VOTKA I CIGANI
To što se rodio u Montrealu i što je završio književnost na McGillu, daje mu u mojoj percepciji jednu sasvim drugu auru. Ali ne bih sada o tome. Važnije je, makar za mene, da mu je majka Maša Ruskinja iz Rige, koja nikada u kući ni pred njim nije govorila svojim maternjim jezikom, iz bojazni da ga on ne povuče u prostore iz kojih je pobegla… Reći će i da za njega nema lepšeg pića od votke i lepše muzike od ciganske…Krv nije vodare kla bi moja baba Sofija Popović devojačko Radičević.
BEOGRAD
Ne mogu prežaliti žto nisam bio na njegovom poslednjem koncertu u Beogradu. Kad sam javio da bih došao na koncert Koena i da nam kupi karte, moja H je odgovorila – šta ćeš na tom koncertu? Već je mator, nema on više šta da kaže… I nisam otišao. Nisam nikada razumeo žene (niti ćeš, rekao bi Radovan treći da me poznavao). Da sam rekao, Draga, dolazim zbog tebe, onda kod kuma naručio karte i ujutro joj uz kafu prosto saopštio, vodim te večeras… ne bi odbila. Ovako sam suzio kad sam čitao komentare i odzive sa koncerta. Znao sam da nikada više neđu imati priliku da ga slušam uživo (a nikada i nisam). I nisam od onih, kao što je jedna moja prijateljica koja kupi kartu preko interneta i sedne na avion ujutro i odleti na koncert ( Amsterdam, Stokholm, NY, Dablin…) Lepo je o Koenu pisao Bajac, pa Albahari, prevodili njegove pesme i knjige, za Vladimira znam da ga je poznavao lično, i ima jedna odlična fotografija njih dvojice sa Hidre…3.11.2009. Slobodan Vujanović je napisao LEONARD KOEN U BEOGRADU. Ako niste bili, jebite se!
HIDRA ili IDRA
Poznavaoci njegovog života, književnog i muzičkog stvaralaštva kažu da je period proveden na ovom egzotičnom Grčkom ostrvu bez automobila, a u to vreme kada je tamo kupio kuću (dal beše 1961.) i bez struje, telefona i vodovoda… Svoju privatnost je štitio veoma čvrsto i samo je Merien mogla da pređe preko praga (zli jezici tvrde da ju je to privuklo, ta legenda da tamo niko osim njega nije kročio nogom). Znajući da je retka privilegija biti pozvan u njegovu kuću “na brdu” saglasila se jedne večeri. Bog zna da li je ikada zažalila. U svakom slučaju, za njega je bila jedna jedinstvena, ona kojoj je pohitao te hladne noći u LA.
Jedan dobroćudni Bosanac (a kakav bi drugačiji bio) tvrdio je da onaj stih – prevari se Suljagina Fata, za njom Mujo, zamandali vrata… ima za inspiraciju upravo njihov slučaj. Šalu na stranu, ove godine smo, između ostalog, otišli porodično na Hidru ili Idru (kako je Grci zovu) da bi, između ostalog našli njegovu “kuću u brdu” . Nije nam uspelo jer su nam rekli da je njegov sin insistirao da se to mesto ne označava u bedekerima i kartama ostrva, niti da se pokazuje hordama poklonika, jer je i on, kao i otac mu, hteo da sačuva tajnovitost lokacije i skloni je od radoznalih očiju. Ali je zato omiljeni restoran, koji je Leonard zvao klubom postao ta meka u kojoj se svraća “na dobru klopu” uz razgovor o Koenu uz njegovu muziku…
ČUVENA PLAVA KABANICA
Četiri je ujutro, kraj decembra
Pišem ti sada samo da vidim da li si bolje
Njujork je hladan, ali volim gde živim
Muzika je u ulici Klinton cele večeri.
Čujem da gradiš svoju malu kuću duboko u pustinji
Sada živiš badava, nadam se da vodiš neku evidenciju.
Da, i Džejn je svratila sa pramenom tvoje kose
Rekla je da si joj ga ti dao
One noći kad si planirao da se očistiš
Da li si se ikada očistio?
Ah, poslednji put kad smo te videli izgledao si baš mnogo starije
Tvoja čuvena plava kabanica je bila pocepana na ramenu
Bio si na stanici da sačekaš svaki voz
A došao si kući bez Lili Marlen
I častio si moju ženu pahuljicom svog života
A kad se vratila nije bila ničija žena.
Pa vidim te tamo sa ružom u zubima
Još jedan mršavi ciganski lopov
Pa vidim da je Džejn budna –
Pozdravlja te.
A šta da ti kažem moj brate, moj ubico
Šta bih eventualno mogao da kažem?
Pretpostavljam da mi nedostaješ, pretpostavljam da ti opraštam
Drago mi je da si mi se našao na putu.
Ako ikada prođeš ovuda, zbog Džejn ili zbog mene
Tvoj neprijatelj spava, i njegova žena je slobodna.
Da, i hvala, za dosadu koju si joj uzeo iz očiju
Mislio sam da je tamo zauvek pa nikad nisam ni pokušao.
I Džejn je svratila sa pramenom tvoje kose
Rekla je da si joj ga ti dao.
Prevod: Slavica Slavica Tomas
za P.U.L.S.E Мilan M. Pajević
