Kasim Trnka: Raspakivanje Dejtona nikada se neće desiti nasilno

Od Dejtona smo daleko 20 godina gotovo mirovanja i zapetljavanja u složenom sistemu i ustavnom uređenju BiH. Čini se da je pred nama borba da ostavrimo evropske kriterijume i da na taj način BiH postane samoodrživa, efikasna i demokratska zemlja, poručio je u razgovoru za Vijesti.ba profesor ustavnog prava Kasim Trnka.

VIJESTI.BA: Panevropska unija BiH organizuje u Mostaru međunarodnu konferenciju “Bosna i Hercegovina između Dejtona i Brisela: Od Dejtonskog sporazuma do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”. Kakve poruke očekujete sa tog skupa?

TRNKA: Konferencija je značajna sa dva aspekta – obraćanje domaćoj javnosti i obraćanje evropskim institucijama i evropskim faktorima odlučivanja.

Kada je u pitanju domaća javnost, biće jasno istaknuto da pozdravljamo novi pristup EU prema BiH. To smo i tokom prošlogodišnje konferencije zahtijevali. Sada možemo reći da je došlo do podudaranja, jer EU kreće sa novom inicijativom prema našoj državi.

Svakako podržavamo činjenicu da su u fokusu novog pristupa ekonomske i socijalne reforme, koje treba da doprinesu tome da građani osjete korist od EU integracija, pa da se u nekoj daljoj budućnosti radi na ustavnoj reviziji, koja je do sada bila kamen spoticanja.

VIJESTI.BA: Kakva poruka će biti upućena evropskim institucijama?

TRNKA: Budući da je EU, sa SAD, Rusijom i susjednim zemljama, saučesnik u kreiranju Dejtonskog sporazuma, novi pristup je na neki način vraćanje duga BiH. Napravili su neodrživ i nefunkcionalan sistem, pa sada na neki način imaju obavezu da pomognu brži ulazak BiH u EU. Time će ukloniti brojne postojeće nedostatke iz ustavnog uređenja BiH.

VIJESTI.BA: Pretpostavljamo da će ove poruke biti usvojene u najavljenoj Panevropskoj deklaraciji? Šta će ona još sadržati?

TRNKA: Osim pomenutih poruka, naglasili smo još neke segmente – pitanje izbjeglica i raseljenih osoba, pitanje odnosa prema mladima, te pitanje socijalnih reformi kroz koje treba da se garantuje dostojanstvo i sigurnost čovjeka. Smatramo da mjere koje preduzima EU idu upravo u tom pravcu.

Potrebno je da iskoristimo sinergiju koja se desila, domaće vlasti pokazale su viši stepen saradnje, barem na formalnom nivou usvajanjem nekih dokumenata, a i EU je ponudila novi pristup. Ako ovo bude produktivan momenat, to će biti dobra baza za nastavak novog pristupa.

VIJESTI.BA: Tema Konferencije je BiH od Dejtonskog sporazuma do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Profesore Trnka, koliko smo daleko od Dejtona, a koliko blizu Briselu?

TRNKA: Od Dejtona smo daleko 20 godina gotovo mirovanja i zapetljavanja u složenom sistemu i ustavnom uređenju BiH. Čini se da je pred nama borba da ostavrimo evropske kriterijume i da na taj način BiH postane samoodrživa, efikasna i demokratska zemlja.

VIJESTI.BA: Je li Dejtonski sporazum iscrpljen koncept? S druge strane, predstavlja li njegovo raspakivanje otvaranje Pandorine kutuje u BiH?

TRNKA: Raspakivanje Dejtona nikada se neće desiti nasilno. Upravo ove socijalne i ekonomske reforme treba da stvore bolji ambijent, te da se korak po korak ide u reformu ustavnog uređenja. Sigurno je da bi BiH bilo bolje da se odmah ide u cjeloviti novi ustav, ali to je očigledno nemoguće. Potrebno je mnogo strpljenja da bismo išli korak po korak dalje.

VIJESTI.BA: Vjerujete li da će domaći političari biti istrajni u provođenju reformi?

TRNKA: To dobrim dijelom zavisi od pritiska na vlast putem izbora, te putem civilnog društva, medija, akademske zajednice… Ukoliko svi budemo djelovali prema vlasti, onda se ona neće moći drugačije ponašati.

VIJESTI.BA: Je li bh. društva zrelo za reformu Ustava?

TRNKA: Moraju biti spremni, jer ovakvo stanje više nije održivo.

Razgovarala: Nevena Šarenac

(Vijesti.ba)