Filozof je ove godine dobio nagradu od milion dolara, što je više od svake svote kojom se nagrađuju nobelovci u svim oblastima.
Kanađanin Čarls Tejlor koji je možda najpoznatiji po delu “Izvori sopstva”, nagrađen je Bergruen nagradom za ideje “koje oblikuju čovekovo samorazumevanje i podstiču napredak čovečanstva”.
On je tokom života od nagrada zaradio impresivnih 4,5 miliona dolara. Iako bi s tim iznosom bio tek 292. na listi najplaćenijih golfera, ipak pomera duboko ukorenjenu ideju o profesiji filozofa koja je lišena svega materijalnog.
Kada je Alfred Nobel, hemijski inženjer i biznismen ustanovio nagradu u svom testamentu, nije uključio ni jednu društvenu disciplinu. Od oblasti izvan prirodnih nauka postojale su samo književnost i mir, a nagrada za ekonomiju ustanovljena je tek šezdesetih.
To je otežavalo drugim stručnjacima da dobiju neko svetsko priznanje, ali je otvorilo prostora drugim fondacijama i filantropima da osnuju svoje nagradne fondove i na kraju omoguće i ljudima kao što je Tejlor da dobiju i finansijsku stimulaciju za svoje intelektualno delovanje.
Među takvima je i pedeset miliona jena (oko 480.000 dolara) vredna nagrada “Kjoto” u Japanu koju je ove godine u kategoriji “misli i etika” dobila Marta Nusbaum, a raniji laureati bili su Jirgen Habermas i Pol Riker. Postoji i britanska nagrada “Templeton” vredna 1.200.000 funti za “afirmaciju spriritualne dimenzije života”, koju su nedavno osvojili Martin Ris i Džonatan Saks.
Norveška Holberg nagrada sa oko 560.000 dolara nagrađuje najuticajnije ličnosti godine u oblasti umetnosti i društvenih nauka (ove godine ju je osvojio Stiven Grinblat) , a Kluge nagrada za humanizam i društvene nauke, vredna impresivnih 1,5 miliona dolara prošle godine je došla u ruke upravo Tejloru i Habermasu.
Dakle, veliki mislioci i stvaraoci ne moraju čekati Nobela da bi se obogatili.
B92
