O bh. pravosuđu
„Hapšenja u BiH su kao sportski ribolov. Uhvatiš. Uslikaš. Pustiš.“
„Hapšenja u BiH su kao sportski ribolov. Uhvatiš. Uslikaš. Pustiš.“
Ovo je post na Twitteru objavljen ovih dana koji je u tako malo slova objasnio sve ono što javnost misli o jednom od najvažnijih, ako ne i najvažnijem stubu države – pravosuđu.
Upravo je pravosuđe u BiH na najozbiljnijoj kušnji od rata naovamo.
Javnost više nema tolerancije prema tako otvorenom kršenju zakona u organima koji su stvoreni i čija je jedina svrha da osiguraju da se zakoni poštuju.
Oštra reakcija javnosti je prirodna.
Ako obični čovjek nema mehanizam koji ga može zaštititi od siledžija, bilo da su oni kriminalci s debelim dosijeima, „biznismeni“ ili političari, ako nema države za koju se ne tako davno borio, onda nema ni lojalnostiprema istoj toj državi! Naprotiv!
I upravo tu može se kriti odgovor na pitanje kako burne reakcije javnosti koja se, očito, neće ušutjeti (niti treba!), tako i sistemski/partijski projiciranog (ne)rada pravosuđa.
Da se razumijemo, BiH je prepuna čestitih sudija i tužilaca. Ali oni, uglavnom, nisu na pozicijama i ne mogu odlučivati. Neki, poput sudijnice Azre Miletić, brutalno su sklonjeni s pozicije u tako očiglednoj namještaljci. Miletić je smetala jer nije dopuštala da pravnosnažne postanu presude koje se više ni u obdaništu ne bi napisale.
Pošto je Miletić sklonjena (a odluke nikad nije donosila sama, već u saradnji s još dvoje kolega, što dodatno potvrđuje da ima jako puno časnih ljudi u pravosuđu), bruka je pukla.
Kao sapunica, pred očima javnosti odvijale su se serije brutalnih obračuna na relaciji Tužilaštvo BiH – Sud BiH, pa ljubavni zaplet na istoj relaciji, pa rat Tužilaštva BiH sa SIPA-om i to u više nastavaka, pa… I na sve to još predsjednica Suda BiH preko javnog servisa u javnu upotrebu uvede i termin „pravosudna mafija“. Džaba potonja distanciranja autorice, pojašnjavanja… Kao i svaki „demantij“ i ovaj je bio totalno uzaludan posao.
A i kako bi bilo ko mogao demantirati bjelodanu istinu!
Pravosudne institucije BiH su na posebnom i potpuno zasluženom udaru. Sami su svesrdno zakuhali!
No, ni na nižim nivoima vlasti nije ništa bolje, ako nije gore. Samo što javnost nema uvida u „unutardvorska“ spletkarenja.
Ustavni sud RS, na primjer, transparentno je produžena ruka predsjednika tog bh. entiteta.
Ko ima neki dokaz da postoje i rade pravosudne institucije na federalnom nivou? Nakon slika „gole“ sudijnice, te su ustanove samozadovoljno skliznule u ilegalu.
Javnost, svaki poreski obveznik ove zemlje, ima pravo i obavezu da preispituje i pravosuđe.
I niko mu to ne može niti smije zabraniti.
Tiranija nikad nije uspjela. Što duže traje, njen je krah brutalniji.
Pravosuđe (u) BiH je na raskrsnici. Ili će utonut u sindrom „žrtve“ ili će se profesionalci probuditi i pobuniti, te odbraniti svoj i dignitet posla koji obavljaju.
Javnost mora pažljivo pratiti i agilno učestvovati u tom procesu.
Alternativa je trojna podjela države u kojoj će svaki „paša“ (ili „baja“) u svom pašaluku proganjati one koji mu se ne sviđaju.
Autor: Piše: Sead Numanović – avaz.ba
