Da se prisetimo priče: “ Od kada postoje, Istina nije verovala Laži. Bila je nepoverljiva i onda kada ju je Laž pozvala da se zajedno okupaju u jezeru. No, pomislila je da joj se ništa loše ne može da dogodi i pristala je. Skinule su se i zaplivale. Laž je samo to čekala, izletela je na obalu i obukla odelo Istine. Istina nije htele da nosi odelo Laži i od tada ide svojim putem – gola. “Laž i dalje hoda preobučena u odelo istine”. (Poreklo mita iz engleskog jezika 16.vek, velika inspiracija, pre svega, slikarima).
Zašto mi je ovo palo na pamet? Mili moji, preko društvenih veza, zatrpan sam vašim “istinama”, pa sam poželeo da neke stvari razjasnimo. Prvo, da li istina jedna? Ako na to mislite, onda govorite o pojmu “Apsolutne istine”. Zaključak je da ste veliki vernici, jer Toma Akvinski nas uči da je ta jedna istina prvenstveno u umu (na šta ste ponosni), a tek na drugom mestu u stvarima i pojavama, a to je opet dosezanje Božijeg uma.
Hajde da to onda isključimo i da se fokusiramo na vaše saznanje koje je proisteklo iz niza relativnih istina do kojih dolazite. Ako je tako, opet ste, mili moji na Božijem putu, (sve religije sveta, govore o putu kao ideji, ne o konačnom cilju, sem ako niste toliko samoljubivi, a znam da niste), što opet, pretpostavljam, ne odgovara vašem britkom i jedinstvenom ateističkom pogledu na svet. Da ne bude zabune, ja sam ateista, samo imam veliko poštovanje prema svim religijama sveta.
Ako ste saglasni, mi smo mali, obični ljudi. Ako volimo krempite i ne maltetiramo životinje, zašto onda pobogu, maltretiramo jedni druge? Evo, iz mog ugla, više vas volim kada me lažete, nego kada mi sipate istinu u lice, bolje rečeno kad mi “pljunete istinu u oči”. Hm, pljunuti istinu u oči ima poreklo u “pljunuti istinom u oči” (zaslepiti laž), pa se vremenom modifikovalo, kao u jednom od najboljih albuma grupe “Buldožer” (stariji znaju o čemu pričam).
Moj omiljeni cinik Diogen, kada ga je jedan bogataš pozvao u kuću, pljunuo mu je u lice jer se nakašljao i sve je bilo toliko čisto da je lice tog lika bilo najprljavije mesto. Eto tako se ja, mili moji, osećam kada me zapljunete pričom o vakcinama, o 5G mreži i ko zna šta je sledeće. Osećam se kao da je moj obraz, najprljavije mesto koje vidite. Zašto? Pa prosto, poverovali ste u vaše istine, koje apriori ne moraju biti moje, i to ne bi bio problem, da niste toliko naporni da me ubedite.
Zašto vas onda više volim kada me svesno lažete? Pa samo zato, što znate šta mi radite i imate bar malo obzira. Ovako, želite da me ubedite u vaše “istine”. Samo, mili moji, vaša istina je često “žalosna istina”, “surova istina”… “ Ako su to bile laži, lažimo se, bar još malo”, stihovi onih “plavih dečaka iz Sarajeva”. Ja lažem, ali ne kradem, nije istina da je to istina. Ups! Ne, kradem, kradem, samo malo (državu), Bogu dane, poneku ljubav ukradem, ili nečiji osmeh
Izvor:
