Filip David: Posle izbora u Srbiji

Prvi komentari političkih analitičara pošto su prebrojani izborni glasovi i proglašena ubedljiva pobeda Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića bili su kako je to istovremeno i velika pobeda pristalica ulaska Srbije u Evropsku uniju, stopostotna pobeda, bez ijednog zastupnika ‘‘evroskeptika“ u Skupštini Srbije.

(Autor: Filip David – autograf.hr)

U međuvremena izbila je kriza oko pripajanja Krima Rusiji. Iako je ‘‘tehnička vlada Srbije u ostavci“ pokušala da izbegne izjašnjavanje u vezi sa ovom krizom, očevidno je da će to morati da učini pre ili kasnije. Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje ‘‘da je stav Republike Srbije povodom događaja u Ukrajini poznat i nepromenjen“. Jedino niko živ ne zna kakav je taj stav.

Istovremeno, raspoloženje u medijima, sudeći na osnovu novinskih izveštača, ali i po reagovanju javnosti, naginje na rusku stranu. Izvlače se poređenja sa kosovskom situacijom, što stvara još veću konfuziju. Rusiji se priznaje etničko, istorijsko i teritorijalno pravo na Krim, dok se ta prava Kosovu ne priznaju.

Aleksandar Vučić je nekoliko dana posle izbornog trijumfa hitno i tajno otputovao u Moskvu. To putovanje skrivano je od javnosti, a kada se za tu posetu ipak saznalo, dato je objašnjenje kako je Vučić na put u Rusiju otišao iz zdravstvenih razloga, zbog konsultacija u vezi sa visokim pritiskom. U to je malo ko poverovao, ali da se radi o ‘‘visokom pritisku“, ali druge vrste, to je sasvim jasno.

Pitanje koliko će i u kojoj meri budući predsednik srpske vlade prihvatiti ‘‘sugestije“ i opomene ruskih sagovornika imajući u vidu da Rusija kontroliše gotovo kompletnu energentsku situaciju Srbije i snabdevanje Srbije gasom i naftom. Priznali ili ne, to su itekako jaki argumenti u svakoj vrsti razgovora. Rusi, pretpostavlja se, takođe traže da ‘‘njihovi“ ljudi ostanu na vodećim pozicijama u srpskom energetskom sektoru.

Po povratku iz Rusije Aleksandar Vučić se u Beogradu sastao sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, velikim zagovornikom otcepljenja Republike Srpske. Vučić u razgovoru s Dodikom izjavljuje kako ‘‘predavanja o poštovanju međunarodnih normi ne mogu nam držati oni koji su lagano zgazili teritorijalni integritet Srbije“. To deluje kao direktna kritika Zapada i NATO-a. Da li se u ovoj izjavi naslućuje i ozbiljan zaokret u ‘‘proevropskoj“ politici? Da li jača ruski uticaj? I da li je on iznuđen ruskom kontrolom energetskih resursa Srbije? Neće se dugo čekati na ovo razjašnjenje. To će se pokazati uskoro kada se objavi sastav nove srpske vlade.

Ne treba zaboraviti da se u ne tako dalekoj prošlosti sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a svojevremeno potpredsednik Srpske radikalne stranke, zalagao za integraciju sa Rusijom zahtevajući da Srbija postane jedna od ruskih gubernija. Taj se radikalski program činio zauvek pokopanim, ali ne bi se dogodilo prvi put u politici kao i u životu da stare ljubavi vaskrsnu.

Zapravo, čitava se ova situacija, gledano iz srpskog ugla, čini konfuznom i protivurečnom. No, zar nismo navikli da živimo u svetu apsurda? Prisutna je tendencija da se u srpskoj političkoj misli, a i u dobrom delu javnosti, sukob između Rusije i Ukrajine prikaže kao obnovljeni sukob pristalica fašizma i pristalica antifašizma. Sadašnja Ukrajina je po mišljenju dela intelektualne javnosti ona koja je 1941. ‘‘dočekala nemačke trupe sa cvećem, hlebom i solju i koja je danas slično dočekala Nemačku“, a ova druga, proruska je, po uverenju tog dela javnosti, ‘‘slavljanska“, ‘‘antifašistička“.

Naravno, to je daleko od potpune istine. Tačno je da na strani ukrajinske opozicije ima grupa i pojedinaca koji pripadaju ekstremno nacionalističkoj opciji, ali takvih je u istoj meri i na ruskoj strani. Primera radi, u Srbiji su prisutne i veoma aktivne nacionalističke grupe poput ‘‘‘Naših“ i ‘‘‘Obraza“ koje nisu ništa drugo nego filijale ruskih nacionalističkih ekstremnih udruženja.

Poznato je takođe da je ruski nacionalistički ideolog i ideolog Evroazijskog projekta Aleksandar Dugin veoma blizak predsedniku Putinu. U nedavnoj poruci srpskom narodu Aleksandar Dugin izjavljuje: ‘‘More krvi…Sve značajno u ljudskoj istoriji stoji na krvi…Vi ste svoju prolili. Na pragu smo vaskrsenja Velike Rusije. Bićete prvi koje ćemo krenuti da spasavamo kada se konačno probudimo”.

Sačuvaj nas, Bože, takvog duginovskog spasenja!

Sve u svemu, događaji u Ukrajini komplikovali su ne samo evropsku nego i srpsku političku situaciju. Evropska unija bez podrške Amerikanaca teško da se može suprotstaviti Rusima. Upravo zato sve čini kako bi obavezala članice Evropske unije, sadašnje i buduće, da poštuju i slede jedinstvenu spoljnu politiku Unije.

Spoljna politika Srbije u ovom trenutku nije sasvim jasna. Postoji istovremeno zavisnost od Rusije i želja da se uđe u Evropsku uniju. Razum i emocije se razilaze. Većina Srba emotivno je vezana za Rusiju, međutim istorijska iskustva opominju i pozivaju na oprez. Zagrljaj sa ruskim medvedom nije nikada bio bezopasan.

Suočena sa rastućom nezaposlenošću, sve većim spoljnim dugom, pritiscima sa raznih strana nastupajuća budućnost predstavlja za Srbiju neku vrstu noćne more. Izlaz iz krize se ne nazire. Prisutna je strepnja kojim će putem krenuti apsolutni pobednici na nedavnim srpskim izborima. Što je više zaklinjanja da smo sami gospodari svoje sudbine, sve je očiglednije da tu sudbinu ipak kroje drugi.