Czesław Miłosz – Adam i Eva

(Česlav Miloš)

Najveća vrlina biblijske priče o našim praroditeljima jeste to što je nerazumljiva i verovatno zato deluje na nas jače od bilo čega razumljivog. Zato Lav Šestov i kaže da je teško zamisliti da su nepismeni pastiri sami izmislili zagonetni mit nad kojim već nekoliko milenijuma mislioci lupaju glavu.

Raj u kome nema bolesti ni smrti i u kome dvoje ljudi doživljava potpunu sreću. U tome što su pojeli zabranjeno voće s drveta saznanja dobra i zla narodna mašta je rado videla seksualno ostvarenje, ali Džon Milton uIzgubljenom raju ide za drugom tradicijom i veoma ubedljivo opisuje ljubav Adama i Eve kao deo njihovog rajskog stanja.

Tako zboraše majka svih nas, a oč’ma
Pokornosti punim, bespogovorne, bračne
I predaje blage, ’pol obgrliv’ ga ona
Osloni se na praoca našeg; grudi njene
Nage sretoše pod slapom zlatnim.
Kovrdža njenih skrivene.
Dakle, šta znači drvo saznanja dobra i zla? Množe se nagađanja. Neki jevrejski poznavaoci Biblije iz sistema hebrejskih slova iščitavaju skriveni smisao. Posmatrači naše civilizacije i ćorsokaka u koji je zapao razum vide u glasu Zmije iskušenje racionalizma. Drugi tvrde sasvim suprotno – da od jedenja zabranjenog voća počinje istorija čovečanstva, jer su pre toga Adam i Eva živeli nesvesnim, životinjskim životom, što znači da je Đavo-Zmija bio u pravu kad je govorio da će im se otvoriti oči. Uostalom, Stvoritelj je takođe bio u pravu kad ih je upozorio da će umreti ako okuse to voće. Najčešće je, ipak, isticano izvrsno prijateljsko poverenje koje su Adam i Eva ukazivali Bogu pre nego što su prekršili zabranu. Katastrofa je nastala kad su oni Boga spustili na nivo običnih bića i osumnjičili za ljubomoru; prvi greh je, dakle, bio čin oholosti.

Zašto su posle kršenja zabrane primetili da su goli i zašto su se postideli? To je verovatno važno, ali sasvim nerazumljivo. Može se beskrajno dugo o tome razmišljati. Stupili su na put istorije, civilizacije, a golotinja je njena negacija? I zato je Bog morao da im sašije odeću od životinjske kože? I zašto je taj jedan trenutak izazvao takve posledice: ne samo njihovu smrt već i potpunu promenu u prirodi jer je i priroda u raju bila besmrtna. I ne samo to, već i praroditeljski greh koji opterećuje svakog muškarca i svaku ženu tokom bezbrojnih pokolenja. Na sreću, katolička teologija ubraja praroditeljski greh u verske tajne i ne trudi se da objasni zašto ga nasleđujemo.

Po našem najdubljem uverenju, koje seže do srži našega bića, trebalo bi da živimo večno. Osećamo svoju prolaznost i smrtnost kao prinudu koja se vrši nad nama. Samo je raj stvaran, svet je nestvaran i privremen. Zato tako emocionalno doživljavamo priču o padu, kao da ona priziva nekakvu staru istinu u uspavanom sećanju.

Iz knjige Abecedar, Laguna, 2014

Prevela s poljskog Ljubica Rosić

Preuzeto s bloga filozofskimagazin.wordpress.com