Svetlana CENIĆ: Prolećna sezona ugroženosti

Ma, čim je došlo da se priča o ekonomiji, da to bude glavna tema, a manemo se politiziranja, eto nama Hrvatskog narodnog sabora, eto prvog saziva NSRS-a kod Mićka, eto priče o prekomponovanju i zakomponovanju, sa sve apetitima i ugroženosti. Da su znali i hteli da se bave ekonomijom u korist naroda, do sada bi to uradili.

Ovako im je EU, za početak, lepo rekla hajd’ sad bavite se ekonomijom, evo nećemo o ustavnim promenama, nećemo o Sejdiću, a ni Finciju, samo ćemo o tome može li privreda bolje da radi, ima li šanse stanovništvo bolje da se hrani , a i mi ćemo sebi sturiti s nogu borosane, možda neku konsultantsku ćar u toj vajdi videti, jer dobismo proširene vene šetajući od jednog do drugog partijskog vođe i organizujući večere kojekuda. Kad ono dabome jok!

Ovi naši, koji su do juče drečali da je Dejtonski mirovni sporazum donja granica, s jedne strane, a s druge da BiH nema alternativu, dograbiše se koalicija i pitanja, koja nisu do sada mogli da reše taman da su Obama i Putin zajedno sa Merkelovom i Kameronom usaglašeno i zajedno bili komesari za proširenje i visoki predstavnici.

Jer, ona priča: “Pitajte nas nešto lakše, nemojte to oko čega se složiti ne možemo”, jednaka je studentu koji ne zna ništa, ima puškice spremljene, a kriv je profesor što postavlja teška pitanja. Otud, naravno, naglašavam opet da nisam u izjavama izražavala euroskepsu, koliko bh. skepsu na putu ka EU.

Pa, sine, i nakovanj bi razvalili, a da neće ekonomiju, a kakvo im je znanje iz te oblasti, vidimo po eksperimentima, kojima broja nema i njihovoj privatnoj imovini, koja se uglavnom sagledati ne može. Naravno, čim se nađe neko ko bi nešto i radio, povale ga kao bekana, a kožu iskače na šiljak da je vide na sve četiri strane sveta. Nije kriv onaj koji ne zna, već onaj ko ukaže na neznanje; nije kriv onaj što krade, već onaj koji ukaže na krađu.

I evo nama naše Nade na početku prolećne modne sezone ugroženosti. Na primer.

Otišla žena ispred Veća naroda Republike Srpske na zasedanje Hrvatskog narodnog sabora kao delegat, glasala za uspostavu trećeg entiteta i novo rukovodstvo HNS-a. Nema uopšte sekunde dileme da tamo nije mogla otići bez blagoslova svog idejnog, imovinskog i funkcionalno-pozicionog vođe, a vratila se u suzama, pa objasnila da jeste ona tamo išla u tom svojstvu, ali da se prekompozicija odnosi samo na Federaciju, nema veze sa RS-om, a kako će se Bošnjaci i Hrvati anamo u onoj Federaciji dogovoriti, to je njihova stvar.

Slušala ja izjavu i grohotom se smejala. Pa, koji ćeš andrak, onda, drugarice Nado tamo ako to nema veze sa RS-om, a ti si predsedavajuća Veća naroda RS-a i predstavljaš hrvatski narod u RS-u?! Šta ti imaš da iz RS-a glasaš kako će oni u Federaciji? Tačno mi dođe da osnujem kakvo srpsko nešto u Federaciji, pa da pozovem srpske delegate iz RS-a da glasamo o unutrašnjim pitanjima (sic!) RS-a.

Mrtva je zaista trka između ovako nesmislenih izjava poslednjih dana. No drugarica Nada je stalno nešto neobaveštena. Recimo, vagalo se ko će biti predsedavajući Veća naroda u Republici Srpskoj, a ko šef Kluba hrvatskog naroda između drugarice Nade i Tomislava Tomljanovića.

Čovek lepo rekao da su mu kao nekom ko nije iz HDZ-a ili SNSD-a, a u toj ljubavi SNSD-a i HDZ-a, slabe šanse da bude predsedavajući, pa je bolje šef Kuba. I bi tako.

Drugarica Nada, iako ni ona nije iz HDZ-a, koji je osvojio šipak na izborima u RS-u, već iz SNSD-a, koja ne zna da daje certifikate i o autentičnosti u pogledu hrvatstva, posta predsedavajuća, a Tomislav šef Kluba… I smeniše ga već nakon prve sednice. Zašto? Kako?
Upitana, drugarica Nada je odgovorila da ništa o tome ne zna! Sunce moje! A to me samo asociralo na vreme kada sam, naivno jako, očekivala od drugarice Nade, ako i od koga, da se, kao borac za ženska prava (bila vrlo aktivna u udruženjima i konferencijama) očituje javno makar kad njen šef vređa, napada i omalovažava žene, no drugarica Nada ni tada ni čula, ni videla, ni prozborila. Ali, eto, kad ne vidi sebe kad glasa, ne razmišlja o tome za šta glasa (kao bivša liberalka, danas socijaldemokratkinja) i ne čuje sebe šta povodom toga izjavljuje, čemu li se ja naivno nadam?! I hoće li, Bože, na prijem kod Vođe povodom Dana žena?!

A čemu li su se nadali u EU kad na dnevni red staviše najteže, zapravo, pitanje u ovoj državi: od čega ćemo živeti? I iz tako lagodne pozicije otimanja u mraku nesporazuma i svađa oko ustavnih promena i ljudskih prava, isteraju konačno naše izabrane pastire na ledinu da biračkim ovcama saopšte da trave nema i da valja jesti kamenje?

Niti znaju da seju, ni da zalevaju, ali iza njih ni trava ne raste. A nama valja preživeti i ovu prolećnu sezonu ugroženosti i koalicija, dok pastiri igraju i dalje na kartu da ovce i ne znaju šta pasu. Zaboravljaju da su naučnici još 2006. otkrili da postoji i ovčije ludilo (atipični grebež, scrapie, oblik kravljeg ludila). Možda se ove godine na domaćem terenu lično uvere koliko je uzelo maha.

Preuzeto iz magazina Dani.