Evropska komisija sagledala stanje nakon vizne liberalizacije
Sastanak visokih zvaničnika je održan jučer, 5. novembra 2014. godine, u okviru Mehanizma za praćenje dešavanja nakon liberalizacije viznog režima (PVLMM). Sastankom održanim u Sarajevu je u ime Bosne i Hercegovine (BiH) ko-predsjedavao generalni sekretar Ministarstva sigurnosti BiH Bakir Dautbašić, a ispred Evropske komisije Ioan-Dragos Tudorache, šef Odsjeka za međunarodne odnose, mobilnost i partnerstvo u Generaloj direkciji za unutrašnje poslove i Michela Matuella, šefica Odsjeka za BiH u Generalnoj direkciji za proširenje. Sastanku su prisustvovali predstavnici nekoliko institucija i agencija BiH koji su dali relevantne informacije.
Sastanak je bio prilika da se sagleda konzistentnost napretka u vezi sa svim reformama koje se provode u skladu sa zahtjevima Mape puta vizne liberalizacije za BiH. Diskusija je obuhvatila saznanja sa prethodnih odgovarajućih sastanaka održanih u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i na osnovu niza terenskih posjeta, posebno u vezi preostalih ciljeva, koje su bile organizovane u posljednjih nekoliko mjeseci uz učešće eksperata država-članica.
Navedeni preostali ciljevi su uključivali: zatvaranje neautorizovanih graničnih prelaza sa Crnom Gorom, uspostavljanje Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije; ustanovljavanje efikasnog Policijskog sistema za razmjenu podataka, koji bi takođe bio dostupan i tužilaštvima u cijeloj BiH, i otvaranje Stalnog azilantskog centra u Trnovu.
Evropska komisija je konstatovala da je, sveukupno, ostvaren veoma dobar napredak na svim ovim poljima. Ipak, postoje oblasti, uključujući borbu protiv ogranizovanog kriminala i korupcije te upravljanja granicama, u kojima su potrebni dodatni napori.
Mehanizam za praćenje dešavanja nakon liberalizacije viznog režima omogućava procjenu konzistentnosti postignutog napretka i održivosti određenih reformi. Stoga je sastanak pružio morućnost za struktuisan pregled svih ostalih ciljeva predviđenih u četiri bloka Mape puta za viznu liberalizaciju. Diskusija je išla od pitanja koja se odnose na sigurnost dokumenata (Blok 1), do pitanja iz oblasti azila, granične sigurnosti i upravljanja migracionim tokovima (Blok 2), napora u oblasti javnog reda i sigurnosti (Blok 3), i reformi iz oblasti ljudskih prava (Blok 4).
U Bloku 1, Evropska komisija je primila k znanju da sigurnost dokumenata u BiH može biti smatrana usklađenom sa EU/ICAO standardima i potpuno provedena, iako je određena nesigurnost bila prisutna tokom nekoliko mjeseci prošle godine zbog zastoja u izdavanju jedinstvenih matičnih brojeva. BiH je zamijenila sve stare pasoše novim biometrijskih dokumenatima druge generacije. U oktobru 2014. godine, BiH je bila među prvim zamljama u Evropi koja je počela izdavati biometrijske pasoše treće generacije.
Najvažnija dešavanja u Bloku 2 bila su otvaranje Stalnog azilantskog centra u Trnovu i priprema novog Zakona o azilu BiH. Kada bude usvojen, novi zakonski okvir će biti u potpunosti usklađen sa Pravnom stečevinom EU (EU Acquis) i najboljim relevantnim međunarodnim i evropskim praksama.
Na području migracija, Nacrt zakona o strancima je u radu i konačna verzija treba da bude završena do kraja 2014. godine. Ako bude usvojen, biće u značajnoj mjeri usklađen sa Pravnom stečevinom EU. Na području upravljanja granicama, nadgledanje granica treba biti dodatno unapređeno, a kapaciteti za graničnu kontrolu pojačani kada je riječ o treningu i opremanju. Otvaranje zajedničkog centra za policijsku saradnju u Trebinju je bilo dobar korak za jačanje prekogranične saradnje, no važno je da centar bude potpuno operativan što je prije moguće.
Borba protiv organizovanog kriminala (OK) i terorizma ostaje od suštinskog značaja u naporima iz Bloka 3. Dodatna unapređenja u ovoj oblasti su neophodna, naročito u provođenju strategije borbe protiv organizovanog kriminala i suprotstavljanja nasilnom ekstremizmu i radikalizaciji.
Trgovina ljudima i dalje ostaje specifican kritičan element sigurnosne politike, koji zahtijeva daljnje unapredjenje u oblasti zakonodavnih amandmana te zaštite i identifikacije žrtava. Finansijski kriminal i sistem borbe protiv pranja novca takođe treba dodatna unapređenja. Još uvijek treba usvojiti izmjene krivičnih zakona, očekuje se poboljšanje sveukupnog rada sistema. Ključna je konsolidacija inicijalnih postignuća proaktivnih istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije na svim svim nivoima.
Kada se radi o Bloku 4, Evropska komisija je konstatovala određeni napredak u oblasti različitih reformi i strateških napora na polju ljudskih prava. No, diskriminacija i zaštita manjina još su kritične tačke na nekoliko mjesta, u dijapazonu od neophodnog provođenja presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, do ustanovljavanja sveobuhvatnog okvira za borbu protiv diskriminacije. Inkluzija ranjivih grupa, naročito romske populacije, te integracija povratnika, predstavljaju dva kompleksna izazova za koje su i dalje neophodna dodatna sredstva i stalna posvećenost.
Predstavnici EU su, takođe, postavili pitanje broja jasno neosnovanih zahtjeva za azil koje i dalje podnose državljani BiH u nekoliko zemalja-članica EU i zemljama povezanim sa Šengenom. Od početka 2014. godine, podaci pokazuju oštro povećanje broja podnesenih zahtjeva za azil državljana BiH u članicama Evropske unije i zemljama povezanim sa Šengengom, što je 85% više nego što je zabilježeno u istom periodu 2013. godine.
Da bi se riješilo ovo pitanje, kratkoročne i dugoročne mjere za borbu protiv ovog negativnog fenomena trebaju biti provedene od strane institucija BiH sistematično i pravilnom alokacijom sredstava. Aktivnosti će nastaviti da uključuju: kampanje za infomisanje javnosti, intenzivirane istragame o saučesnicima i provođenje adekvatnih politika za poboljšanje socijalne i ekonomske inkluzije najranjivijih grupa koje najvjerovatnije imaju tendenciju da migriraju, uključujući romsku populaciju.
Tim Evropske unije je takođe podsjetio da je Mehanizam suspenzije viznog režima stupio na snagu u januaru 2014. godine. Na osnovu toga, zemlje-članice EU mogu zahtjevati od Evropske komisije da u hitnoj situaciji i kao posljednju mjeru, razmotri mogućnost privremene suspenzije bezviznog režima za državljane trećih zemalja.
Informacije koje je na današnjem sastanku dobila Evropska komisija će biti korištene prilikom izrade sljedećeg, petog izvještaja Mehanizma za praćenje dešavanja nakon liberalizacije viznog režima koji će biti predstavljen Evropskom parlamentu i Vijeću.
ekapija.BA
