VELIKE GREŠKE BELE KUĆE I KREMLJA: Ovog protivnika su pogrešno procenili
Vašington i Moskva sarađuju na razvoju vojne moći sirijskih Kurda za navodnu borbu protiv ISIS-a, ali u stvari za borbu protiv predsednika Erdogana kojeg obe velike sile rado žele da uklone, piše Thierry Meyssan.
Međutim, diktator Ankare se priprema da preokrene situaciju i stvori Kurdistan u Siriji kako bi tamo mogao da protera turske Kurde.
SAD i Rusija su u decembru 2015. godine postigli sporazum o obaranju predsednika Erdogana.
Bes prema Erdoganu na ruskoj strani su izazvali podrška nevladinih organizacija IHH i Imkander kavkaskim džihadistima od 1995. do 2000. godine, zatim lična podrška predsednika Erdogana za ISIS danas, ali i planirano uništenje ruskog aviona iznad Sirije prošlog novembra.
Tursko-mongolska carstva su oduvek bila istorijski neprijatelji Rusije te nije ni čudno što Moskva pokušava da svrgne ratobornog predsednika Turske po svaku cenu.
S druge strane, Ujedinjene nacije razlikuju Tursku kao savezničku članicu NATO-a i predsednika Erdogana, autokratu koji ruši sve zapadne ideale. Njegovo zbacivanje je za Zapad neophodno kako bi NATO mogao i dalje da se predstavlja kao zaštitnik demokratije, ali i zato što nijedan lider ne sme bez posledica da prkosi Vašingtonu.
Stoga su se Barak Obama i Vladimir Putin složili da podrže sirijske Kurde u borbi protiv ISIS-a verujući da će na kraju stvoriti vojnu snagu koja može da se suprotstavi diktatoru Ankare. Međutim, turski predsednik je oštro osudio podršku za Kurde i kao rezultat toga poslao svoje tajne službe da pomognu ISIS-u da se odupre invaziji.
Izgleda da su Bela kuća i Kremlj potcenili svog neprijatelja. Predsednik Erdogan je iskoristio podršku Kurdima za unapređivanje svoje strategije.
Amerikanci i Rusi pogrešno veruju da sirijski Kurdi predstavljaju ujedinjenu grupu. YPG je zapravo naoružani ogranak PYD (Demokratske unionističke partije) koja ima dva ko-predsednika, Asiju Abdulah i Saliha Muslima. Asija Abdulah je odana principima Abdulaha Okalana, osnivača PKK (Kurdistanske radničke partije) i želi da kreira Kurdistan na teritoriji Turske, dok je Salih Muslim izdajica koji je u dosluhu sa predsednikom Erdoganom i francuskim predsednikom Olandom.
Koristeći sve ove činjenice, Redžep Tajip Erdogan namerava da preokrene zamku koju za njega pripremaju SAD i Rusija.
Po njegovim uputstvima, policija i turska vojska trenutno sprovode operacije protiv Kurda iz PKK. Ove snage su već uništile nekoliko sela i primorale stanovništvo da pobegne. U proteklih par nedelja, ova kampanja terorizma je izazvala raseljavanje kurdskog stanovništva iz brojnih turskih sela koja se nalaze na sirijskoj granici. Bela palata je zatim ponudila te kuće sirijskim sunitskim izbeglicama.
Kako bismo bolje shvatili šta predsednik Erdogan radi, moramo se podsetiti šta je Sultan Abdulhamid II radio krajem 19. veka. On je takođe želeo da homogenizuje tursko stanovništvo ohrabrujući Kurde da teraju, pa čak i ubijaju hrišćane. To se nastavilo tako što su mladi Turci izmasakrirali 1,5 miliona Grka i Jermena. Jedina je razlika što su Kurdi ti koji danas bivaju izbacivani.
To je program oko kog su se 2011. složili Francuska i Turska kako bi stvorili novu državu u Siriji i tamo naselili Kurde.
Webtribune.rs
