Umjesto blagog rasta, BiH u privrednom padu

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) snizila je ekonomsku prognozu za BiH u prošloj godini, procjenjujući da će, umjesto skromnog privrednog rasta od 0,1 odsto, biti zabilježen pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,5 odsto, na šta su domaći ekonomisti odavno ukazivali.

Analitičari EBRD-a su u januarskom ekonomskom pregledu, pak, blago povećali prognozu rasta BDP-a BiH u 2013. godini sa oktobarskih 0,4 odsto na 0,6 odsto.
U kratkom osvrtu na BiH navodi se da je bh. privreda posljednjih nekoliko godina bila relativno stabilna, ali da je domaća potrošnja i dalje prilično usporena, uglavnom zbog fiskalnih mjera štednje, pada doznaka iz inostranstva i sporog rasta kredita.
„Ekonomski rast u 2012. godini će vjerovatno biti nula ili blago negativan, a izgledi za ovu godinu su malo bolji. Stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom u iznosu od 520,6 miliona dolara na 24 mjeseca, koji je odobren u septembru 2012, pruža jednu vrstu amortizacije protiv spoljnih udara povezanih sa krizom evrozone koja je u toku, ali i prednosti za važne strukturalne reforme“, ističu u EBRD-u.
Što se tiče našeg regiona, u pregledu EBRD-a se navodi da je jugoistočna Evropa u 2012. prošla još jednu godinu slabe privrede aktivnosti.
Kako ističu, povjerenje i investicije su i dalje na niskim nivoaima, makroekonomska politika vrlo ograničena na fiskalnoj strani, dok je ranjivost finansijskog sektora i dalje značajna.
„Region je vrlo izložen kretanjima u evrozoni, uključujući zemlje na periferiji, koja je glavno izvozno tržište. Dijelovi regiona su 2012, takođe, bili pogođeni sušom, što je dovelo do smanjenja poljoprivredne proizvodnje u drugoj polovini prošle godine“, naglašava se u izvještaju.
U analizi ovogodišnjih globalnih očekivanja za tranzicione zemlje, analitičari EBRD-a navode da znakovi stabilizacije u evrozoni smanjuju rizik za ostatak Evrope, što dovodi do vrlo opreznog optimizima da je najgore možda vrlo blizu kraja.
Širom cijelog tranzicionog regiona, EBRD u 2013. godini očekuje rast od 3,1 odsto, nakon oštrog pada na 2,6 odsto tokom prošle godine.
Prognoza za ovu godinu je marginalno niža od 3,2 odsto, koliko je iznosila u oktobru. Ipak, glavni ekonomista EBRD-a Erik Berglof kaže da je ovo prvi put u dugo vremena da se vidi mogućnost smanjenja rizika s kojim se suočava ovaj dio Evrope, posebno kada je riječ o rizicima koji prijete iz evrozone.
„Još je rano reći da će sve biti dobro, ali činjenica je da postoje znakovi stabilizacije“, ističe Berglof.
Na vidiku evropska bankarska unija
Izvještaj EBRD-a ukazuje da su odluke donesene u evrozoni posljednjih mjeseci povećale šanse za ekonomsko poboljšanje u tom bloku, koje će, ipak, biti veoma sporo i postepeno. Nedavne odluke, uključujući i onu Evropske centralne banke, signaliziraju njihovu spremnost da pomognu zemljama koje su pod pritiskom na suverenim dužničkim tržištima, kao i potezi koji ukazuju na stvaranje evropske bankarske unije.
„Kriza evrozone će nastaviti da negativno utiče na rast u regionu koji je u tranziciji, ali kada recesija u evrozoni dostigne svoju najnižu tačku, ekonomska aktivnost u tranzicionim zemljama, koje zavise od nje, prestaće da se pogoršava“, ocjenjuje se u izvještaju.

Nezavisne novine