Autor: Slobodan Dukić
“Ratko Mladić je vojnički uradio briljantne stvari u Bosni i Hercegovini”, kaže Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Sadašnji najozbiljniji opozicioni kandidat za budućeg predsednika Srbije. Onako, vojnički, kratko jasno, “iscrtao” je novi ljubavni mural Mladiću. Uz lapidaran panegerik osuđenom ratnom zločincu. “Oficirčina”, tepa kolegi. Udvara se tako Ponoš većinskom biračkom telu u Srbiji, za koje je Ratko Nacionale ravan po podvizima, epskom junaku Kraljević Marku. Ali džaba mu ulizivanje, vole Srbi Mladića, jer je i on u Bosni kao i Marko sekao “Turke”, ali najvole Aleksandra Vučića činodejstvujućeg feudalnog vladara. Aco Srbine, Srbija je uz tebe! fijuče vetar od refrena vazalnom zemljom Srbijom. Dakle, čisto sumnjam da će opozicioni favorit izmaći fotelju AV-u.
Ali ovde je reč o nečem drugom. Gostujući u emisiji TV N1, a prema pisanju Danasa, Ponoš je još rekao da je Ratko Mladić jedna “tragična ličnost”. Da su snage pod njegovom komandom u BiH, nažalost, uradile neke brutalne zločine. Da je za te zločine odgovoran on, odgovorni su i neki pojedinci. Ali da ne treba da za to odgovara cela generacija ili ceo narod. Još je u tim svojim impresijama o Mladiću i njegovom “briljantnom” vojnikovanju u Bosni, dodao da bi kao predsednik, otišao u Potočare, ali da očekuje da predstavnici drugih naroda dođu u Kravicu. I još je kazao: “Republika Srpska ne može da se tretira kao da je nastala na zločinu, jer je nastala na “pravednoj borbi”. I još dodao da iza murala osuđenom Mladiću i drugim ratnim zločincima stoje “dezerteri”, koji su, valjda, dok su pravi rodoljubi ginuli u Bosni i Hrvatskoj, cevčili pivčinu po birtijama.
I tako je “dezertirao” od istine, Zdravko Ponoš, profesionalni vojnik, vlasnik diploma prestižnih vojničkih akademija. Bacio je u ponor neistine. Pa kakve je to briljantne stvari uradio u Bosni “oficirčina” Mladić. Osuđeni ratni zločinac. Baš kao i njegov pajtaš Radovan Karadžić. Prvi je izmicao međunarodnoj pravdi, krijući se kao pacov po podrumima, a drugi je od sebe isklesao karikaturu bežeći od sudske poternice. Obojica zadojeni etničkom mržnjom prema Bošnjacima sejali su smrt po Bosni. Jeste Mladić i pomagači mu, stajao iza nekih brutalnih zločina, kaže general Ponoš. Pažljivo izbegava reč genocid. Ovde je to manir. Skloni su mu i sadašnji “vlasnici” Srbije, ali i oni koji bi da ih preteknu u aprilskoj izbornoj trci za parlament, predsedničku fotelju i vlast nad Beogradom. Dakle, jeste bilo strašnih zločina u toj nesretnoj Bosni, najvećoj krvavoj mrlji na odeći Jugoslavije, ali genocida? Ma ne. Prećutkuje Ponoš da su u Mladićevi vojnici u “pravednoj borbi” ubijali bez milosti ratne zarobljenike, civile, pretukli na smrt Srđana Aleksića, pravednog čoveka koji je branio sugrađanina Bošnjaka od njihove torture. Srebrenicu, Sarajevo… mišolovke za nesretnike. Ima u moru knjiga, svedočanstava o kukavičkom ubijanju Sarajeva, gađanom sa okolnih visova, najmanje jedna koja mi pade na um. Dani i godine opsade. Dnevnik Daneta Olbine, prvog posleratnog gradonačelnika grada. Srbina, Banijca, partizana. E, to je slovo istine o “pravednom ratu” za Republiku Srpsku. To je istinita priča o topovima i tenkovima, kojim su srpske vlasti opskrbile militantnog Mladića. Krvavih ruku potpisivao je generalsku platu koja je stizala iz Beograda.
Ponoš kaže kako je nepravedno da za zločine bude osuđena jedna generacija ili čitav narod. Srpski. Pa gde to piše u presudama međunarodnih sudova? Pa nigde. Ali ta nepotrebna odbrana godi uhu prosečnog srpskog birača, vazalnog mentaliteta. Dobar deo njih puca od pregrejane netrpeljivosti prema drugima. Prema, kako kažu, verolomnim Bosancima. Mala je to “vojska” ovde koja će naglas da izusti: Da, bio je genocid! Čuje se samo šapat savest i istina ne stanuju ovde.
tacno.net
