Svetlana CENIĆ: Konsultantske tri materine

Evropa odahnula, a Mogerinijeva ponovo mirnije spava nakon što je Narodna skupština Republike Srpske jednoglasno usvojila onu čuvenu izjavu o izjavi da ćemo izjaviti da smo izjavljeni opredeljeno na evropskom putu. Na Sretenje Kolinda položila zakletvu, a Toma podelio brat bratu jedno tonu odlikovanja. Kolindu i Tomu sada deli Bratstvo i Jedinstvo.

Nekad tako zvali onaj auto-put. Da li se od bratstva ide ka jedinstvu ili obratno, možda bi Vučić mogao reći. Naša braća Blues su svako svojom maršrutom i svako svojim kolima, ali su na slici uredno zajedno i sva trojica iza tamnih naočala. Mićko je sa Mićkinicom bio na prijemu kod Tome. Još uvek nije državnik, ni dovoljno osvedočeni Hrvat, uprkos drugu mu Draganu, a ni estradna zvezda da bi bio pozvan na inauguraciju.

Imamo predsedavajućeg Saveta ministara, a oglasili se i Smaraoci da to ne valja i traže zvanično 30 posto funkcija u partiji. Ni manje ni više. Znaju kako se ubacuje neka vrsta entitetskog glasanja u stranačke redove.

Inače, krade se i dalje kao pred sudnji dan, a najavljuju reforme na svim entitetskim frontovima. Dakle, sve u svemu, stanje redovno, da ne kažem uobičajeno. Čeka se Sporazum o razvoju i zapošljavanju, koji čeka izabranog glavnog konsultanta na 150 radnih dana, a onda svi čekamo da taj okuplja na diskusiju, pisanje, predlaganje i sve ostalo što ide u to više od pola godine honorara, bez priprema.

U to će i jesen, ako ne bude vrućeg proleća i leta. Dlanom o dlan, još jedna godina provedena u čekanju da se izrodi nešto iz veze stranih i domaćih konsultanata, s jedne strane, i naših dužnosnika, s druge, na izletima što u prirodi, što u hotelima na urbanim lokacijama. Ne bude li kakvih nemira i nekog nestrpljenja, koje bi šokiralo sve, narednih par godina ćemo se uzmotavati, smotavati i zamotavati (drugim rečima: usaglašavati i diskutovati) o još jednim istorijskim reformama, koje su gotovo identične onom paketu Pedija Ešdauna Jobs and Justice (posao i pravda), s tim da je on otišao, kuću na Jablaničkom prodao, a mi do danas bez posla i pravde.

Naravno, sad već vidim namrštena lica evropskih zvaničnika, ukoliko im neko prenese moj skepticizam, sa onom čuvenom da sam ja remetilački faktor.

Dragi moji Evropljani, sjajno što postoji slamka spasa u vidu britansko-nemačke inicijative, samo je moj skepticizam iskustveno utemeljen na izboru konsultanta za ovaj Sporazum. Znate vi, a jako dobro znam i ja, da je EU iz Brisela uputila poziv konsultantskim kućama koje ima na svojoj listi i dala im taj tzv. ToR (Terms of References, projektni zadatak). Što lepši CV sastaviš, bolje prođeš.

Takođe, znate vi, jednako kao što znam ja, da ono što piše u CV i osoba na koju se odnosi nemaju ama nikakve veze. Jer, konsultantska kuća odmah naloži potencijalnom kandidatu da svoj CV prilagodi zahtevima, što će reći da ga ušminka. Jedan od razloga zašto nam je ovako kako je upravo je i to našminkavanje nakon kojeg dobijemo nekog Frankenštajna, sve se proglasi uspešno završenim, a mi se godinama bavimo posledicama tog uspeha.

Evo, da pričamo malo o tome šta su najuspešnije reforme i koliko ih uopšte ima. Reforma javne uprave? Pravosuđa? Ona godinama najavljivana one-stop-shop i to online, u koju je skršeno para i para, a nikada proradila? Reforma visokog obrazovanja? Da ne nabrajam, jer dokačiću se privatizacije i konsultanata, pa odosmo u tri ne evropske, već svetske lepe materine.

Jer, to što će se začeti između stručnjaka ušminkanih biografija (tzv. tailoring ili tailor-made, izrađeno po meri) i naših domaćih eksperata u vlasti, vrlo lako može da se baci i likom i delom na ove pobrojane pobačaj-reforme.

Sve će to, naime, na kraju i pred poslanike, od kojih većina ni ne pročita dnevni red, a kamoli šta drugo. Videli smo da teško čitaju i napisane govore. Gde im je baza i šta su im obećali, više se ni ne sećaju. Za izbore posete rodno selo, jer stan ili kuća je u Banjoj Luci/Sarajevu/Mostaru, a među glasače se silazi samo kad stranka organizuje kakvu tribinu oko jagnjića pred izbore.

Zato bi dobro bilo da dok taj konsultant zarađuje dnevnice, u proceduru prvo ide zakon neki kojim bi se obavezali poslanici da tri dana u sedmici makar primaju na razgovor ljude iz baze. Sećaju se neki kako su postojale poslaničke kancelarije u nekim opštinama, pa i dan za prijem. Više ni table ne stoje, a kamoli poslanici. Kome će to ljudi izložiti problem, predlog ili zamoliti da se u onom jadnom satu na početku svakog zasedanja čuje preko poslanika i njihov glasić?

Dakle, entitetski, državni, kantonalni poslanici, plus odbornici tri dana u sedmici po opštinama svoje glasačke jedinice i među ljude, pa jednom mesečno tematska skupština samo sa predlozima i pitanjima sa terena. Zato ih narod i plaća, uostalom, bez obzira na političku opciju.

Verujem nekako da bi se ovaj Sporazum o rastu i zapošljavanju brže realizovao kad bi malo ugrejalo oko stražnjice narodnih tribuna, a i ubrzanje bi se postiglo na tom evropskom putu. Da ne bismo zaista sve u u konstitutivnim trojkama u tri evropske materine, s tim da ovoga puta konsultant neće biti pošteđen. Obećavam!

Preuzeto iz magazina Dani.