Suspendiran „Južni tok“

Evropska komisija (EC) suspendirala je projekat „Južni tok“, objavljeno je danas u Briselu.

Tokom podnevnog press-brifinga, jedna od glasnogovornica EC-a, Sabine Berger izjavila je da je Brisel uputio službeno pismo Bugarskoj u kojem zvaničnu Sofiju upozorava da se radovi na „Južnom toku“ ne smiju početi. Pojašnjeno je da odredbe Međuvladinog sporazuma (IGA) između Bugarske i Rusije, krše odredbe zakona EU i Trećeg energetskog paketa.

Pokrenute procedure

– Stoga je EC inicirala procedure kojima se kompletan projekat „Južni tok“ suspendira sve dok se on ne bude realizirao u skladu s odredbama zakona Unije i Trećim energetskim paketom. Ovaj projekat mora se analizirati u svijetlu prioriteta EU kada je u pitanju energetika, ali i sigurnost.

Projekat „Južni tok“ nije blokiran. Ali on može i mora biti realiziran samo u skladu s odredbama zakona EU – rekla je Berger novinarima.

Ono što je sporno u ovom projektu, kako za Bzugarsku, tako i za ostalih pet država-članica EU, ali i Srbije i BiH tiče se odredbi IGA ili prijedloga tog ugovora u kojem se Gazpromu, firmi koja je većinski vlasnik i finansijer „Južnog toka“ daje monopolski položaj.

Bugarska je ulaznica „Južnog toka“ na tlo Unije i ako Brisel onemogući početak radova, onda je projekat propao.

Odluka EC objavljena jučer nije nikakva novina. Ona je motivirana ne samo činjenicom da se krše zakonu Unije, već i političkom situacijom nastalom nakon ruske agresije na Ukrajinu, te aneksije Krima.

Zato je portparolica komesara za energetiku EC-a Gintera Etingena (Günther Oettinger), Sabina Berger istakla i sigurnosne probleme u vezi s „Južnim tokom“.

Sam Etinger, pak, tokom vikenda je ima ointenzivne razgovore s ruskim zvaničnicima. On je tada istakao da se ni „Južni tok“ neće realizirati sve dok Rusija ne promijeni svoj odnos prema Ukrajini.

Formalni razlozi za akciju EC-a su u odredbama zakona Unije u kojima jedna te ista firma ne može biti vlasnik, finansijer, distributer i prodavač plina. U slučaju „Južnok toka“ sve ove odredbe prekršene su i on je u faktičkom vlasništvu, pod upravom i upotrebom Gazproma i kompanija potčinjenih njemu.

Dodatni problemi

– Kada je Bugarska u pitanju, dodatni je problem i to što se neće objavljivati tenderi za radove i unajmljivanje podizvođača, čime se automatski favoriziraju ruske i bugarske kompanije, a pod veliku upitnik dovodi se i transparentnost finansija i radova – upozorili su jučer portparoli EC tokom razgovora s novinarima.

Najavljeno je da će Brisel pokrenuti procedure sankcioniranja i ostalih država članica EU ako one krenu u realizaciju projekta „Južni tok“.

To su još i Grčka, Mađarska, Austrija i Italija.

Pored njih, u projekat su uključene Srbija i Bosna i Hercegovina.

Sve su ove države upozorene već ranije u više navrata da se „Južni tok“ ne može realizirati bez poštivanja zakona i propisa EU.

Posao za Evropski sud

Ako se Bugarska ogluši o upozorenja EC-a, pored uskraćivanja ekonomske pomoći koja iznosi oko 6 milijardi eura, Brisel ovu državu može predati Evropskom sudu pravde.

Ova sudska instanca može odrediti da se zvanična Sofija novčano kazni, te da se „Južni tok“ potpuno obustavi.

Analitičari procjenjuju, međutim, da će politički dogovor ili unutar Brisela da se Rusija kazni zbog Ukrajine ili ustupci i Moskve i EU odrediti sudbinu ovog plinovoda.

Srbija i BiH još nisu na tapetu    

Iz Evropske komisije, ali i Energetske zajednice, „Dnevnom avazu“ je rečeno da Srbija i Bosna i Hercegovina nisu obuhvaćene aktivnostima EC u vezi „Južnog toka“.

– Ovo su mjere uperene prema Bugarskoj. Ništa novo nema kada su u pitanju Srbija i BiH.

Za njih važi već stari naš stav da ovaj plinovod neće profunkcionirati ako se ne budu poštivali zakoni i propisi EU – rečeno je „Avazu“ u Briselu.

Avaz