Grupa istaknutih Izraelaca optužila je pravosudne vlasti u zemlji da ignorišu „rasprostranjeno i neskriveno“ podsticanje na genocid i etničko čišćenje u Gazi od strane uticajnih javnih ličnosti. U pismu upućenom glavnom tužiocu i državnom tužilaštvu zahteva se zaustavljanje normalizacije rečnika koji krši i izraelsko i međunarodno pravo.
„Prvi put, koliko mi pamtimo, eksplicitni pozivi da se počine stravični zločini, kako je dokumentovano, nad milionima civila postali su legitiman i regularan deo izraelskog diskursa“, navodi se u pismu. „Danas su pozivi ove vrste svakodnevica u Izraelu.“
Među potpisnicima je jedan od vodećih izraelskih naučnika, član britanskog Kraljevskog društva profesor David Harel, kao i mnogi drugi akademici, bivše diplomate, bivši poslanici Kneseta, novinari i aktivisti. Njihovo pismo na 11 stranica, koje zastupa advokat za ljudska prava Majkl Sfard, sadrži brojne primere „diskursa uništenja, proterivanja i osvete“.
Popis pripadnika izraelskih elita koji su podstrekavali na ratne zločine obuhvata ministre iz vlade i članove Kneseta, bivše najviše vojne zvaničnike, akademike, medijske ličnosti, influensere na društvenim mrežama i razne poznate ličnosti.
Komentari citirani u pismu uključuju nekoliko poslanika. Jedan od njih, Jicak Krojzer, rekao je u radijskom intervjuu: „Pojas Gaze treba sravniti, a za sve njih postoji samo jedna presuda, a to je smrt.“ Tali Gotliv, iz stranke Likud Benjamina Netanjahua, zahtevala je od premijera da baci nuklearnu bombu na Gazu za „strateško odvraćanje“, navodi se u pismu, gde se citira njena izjava: „Pre nego što razmotrimo slanje kopnenih trupa – oružje sudnjeg dana.“
Još jedan poslanik Likuda, Boaz Bizmut, citiran je kako evocira biblijski masakr nad narodom Amalika, neprijateljima drevnog Izraela. „Zabranjeno je imati milosti prema okrutnima, nema mesta za bilo kakve humanitarne gestove“, rekao je on govoreći o Gazi, a zatim dodao biblijsku referencu: „Sećanje na Amaleka mora biti izbrisano.“ Među ostalim citiranim komentatorima nalazi se novinar Cvi Jehezkeli, koji je na Kanalu 13 rekao: „Trebalo je da ubijemo mnogo puta 20.000 ljudi, trebalo je da počnemo sa 100.000.“
Sfard kaže da je bio zaprepašćen brzinom kojom su podstrekavanje na genocid i drugi ekstremni govori normalizovani u Izraelu. „Nisam mogao da zamislim da ću morati da napišem takvo pismo. Činjenica da je ova vrsta rečnika potpuno napustila udaljene, nevažne rubove i tako masovno ušla u centar, za mene je neshvatljiva. Neposredna opasnost je to da će se ljudi ponašati u skladu sa takvim jezikom, zatim se postavlja pitanje kakvo ćemo mi društvo biti kada je ovo govor kojim se reguliše naš odnos prema Palestincima. U Gazi živi 2,3 miliona ljudi, od kojih su većina maloletnici.“
U pismu se izostanak reakcije čak i za „najteže i najopasnije slučajeve huškanja protiv stanovnika Gaze“ poredi sa intenzivnom kampanjom protiv huškanja „čije su potencijalne žrtve izraelski Jevreji“. Ogromni resursi su posvećeni pronalaženju ljudi, uglavnom anonimnih i sa malim dometom, zbog govora koji vlasti tumače kao podršku Hamasu, navodi se u pismu. Do kraja novembra otvoreno je 269 istraga i podignuto 86 optužnica.
„Prilično je neverovatan broj krivičnih istraga, kada su u pitanju palestinski državljani Izraela, koji su većinom potpuno anonimni i gotovo bez ikakve publike“, rekao je Sfard. „Neobjašnjiv je jaz između toga i slobode i nekažnjivosti za one koji se zalažu za etničko čišćenje, ubijanje civila, bombardovanje civilnih područja, pa čak i genocid – i to je nešto što vlasti treba da objasne.“
Jezik genocida rizikuje uticaj na način na koji Izrael vodi rat, kaže se u pismu. „Normalizovani diskurs koji poziva na uništenje, brisanje, devastaciju i slično može uticati na ponašanje vojnika.“ U pismu se ističe novembarsko ubistvo Juvala Dorona Kestelmana, koji je sprečio teroristički napad na autobuskoj stanici u Jerusalimu tako što je pucao u dvojicu naoružanih napadača, ali su ga potom ubili vojnici koji su nekoliko minuta kasnije stigli na lice mesta i pretpostavili da je terorista.
„Godinama smo slušali podstrekavanje sa zahtevima da se terorista ne ostavi u životu na mestu zločina, a bilo je ljudi, uključujući i mene, koji su upozoravali da je nemoralno i nezakonito ubiti teroristu koji je neutralisan“, ističe Sfard. „Onda je usledio tragični događaj sa Izraelcem koji je u herojskoj akciji neutralisao dva palestinska militanta. On sam je onda postao meta, iako je bacio oružje, skinuo jaknu [da pokaže da nema samoubilački prsluk], podigao ruke.“
Pismo je poslato pre nego što je Južna Afrika podnela predstavku međunarodnom sudu pravde, optužujući Izrael za genocid i propust da zaustavi podstrekavanje na genocid. „Mi smo predali ovo pismo prošle nedelje, pre nego što je Južna Afrika podnela svoju tužbu, niti smo znali da će to učiniti“, rekao je Sfard.
Grupa koju Sfard predstavlja ne optužuje Izrael za genocid u Gazi; njihovo pismo govori o podstrekavanju na genocid u Izraelu. Međutim, optužbe za podstrekavanje koje je iznela Južna Afrika uključuju jezik koji se citira u pismu i napominje da vlasti nisu preduzele pravne mere kao odgovor.
Uloga državnog tužioca je bila da jasno stavi do znanja da su komentari koji podstiču genocid neprihvatljivi, da predstavljaju podstrekavanje i da su normalizovani, kaže Sfard: „Želimo da ukažemo na to i da pružimo vlastima mogućnost da učine nešto u vezi sa tim.“
Zvaničan odgovor je posebno važan jer se Izrael bori sa tugom i besom izazvanim „nezamislivim i neoprostivim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti“ koje je Hamas izveo 7. oktobra, navodi se u pismu. „Izraelsko društvo je obuzeto traumom za čije će lečenje biti potrebne godine. Upravo to je plodno tle za rast nemoralnih čudovišta.“
Emma Graham-Harrison i Quique Kierszenbaum, The Guardian, 03.01.2024.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net
