Šta se ustvari desilo: Evropa je opljačkana, Nemačka postala apsolutni gospodar

U toku je moderna grčka tragedija. Mit je da je Grčka potrošila previše novca i da grčka vlada nije vodila računa o svom budžetu, zadužujući Atinu, ali je istina da su grčki zvaničnici pokušali da dobiju uticaj i političku podršku kroz trošenje. Takođe je istina da su potpisivali unosne sporazume sa lokalnim preduzećima.

(Mahdi Darius Nazemroaya – globalresearch.ca)

Međutim, Atina nije izuzetak. Ovakvo ponašanje se može uočiti kod mnogi političara u Evropskoj uniji, ali i širom sveta.

Poenta je da nije to izazvalo ekonomsku krizu u Grčkoj. Spašavanje Grčke je u stvari proces restrukturiranja članica EU s ciljem da sve one budu pod kontrolom Nemačke.

U stvari, ne dolazi do nacionalnih spašavanja propalih ekonomija, već do spašavanja bankarskih sektora. Skoro sav novac koji je pozajmljen Grčkoj, Kipru, Irskoj i Portugalu je završio u bankama kreditora koji su ga pozajmili.

Nemački istražni novinar, Harald Šuman, pokazao je u svom dokumentarcu „Tajno spašavanje banaka“ iz 2013. godine da Irska, Kipar i Španija nisu spašeni. Najviše koristi od spašavanja Irske su imale britanske, francuske i nemačke banke.

Šuman nije jedini koji to tvrdi. Mnogi mejnstrim mediji i istaknuti analitičari imaju iste stavove.

„Spašavanje nije potrebno narodu Grčke, već međunarodnom finansijskom tržištu, odnosno bankama“, rekao je ekonomista Kristijan Rikens. On je dodao da će paket pomoći više pomoći kreditorima Grčke nego samoj Grčkoj.

cipras merkel

Zapravo, u toku je pljačkanje Grčke. Sada se po neoliberalnoj ekonomskoj forumli grčka državna sredstva prodaju inostranim investitorima kako bi se otplatili dugovi banaka. Svi načini na koje bi grčka vlast mogla da dođe do prihoda su sada u rukama privatnih preduzeća.

„Vredna grčka sredstva u iznosu od 50 milijardi evra će se preneti u postojeće spoljne i nezavisne fondove poput Institucije za rast u Luksemburgu, kako bi se sredstva privatizovala i smanjio dug. Tim fondom će upravljati grčka vlast uz nadzor relevantnih evropskih institucija“, zahtevali su lideri evrozone sredinom jula.

Grčki premijer Aleksis Cipras i njegova vlada su pristali na zahteve za privatizaciju javne imovine i infrastrukture. Atina je predala svoju javnu imovinu nemačkim bankarima. U tu imovinu spadaju javne „zgrade, zemlja, pa čak i ostrva“ koja su dom grčkim ruševinama i drugom arheološkom nacionalnom blagu.

Ne samo da je jasno da nemačke banke i kreditori imaju koristi od spašavanja Grčke, već su u celu priču upletene i nemačke korporacije. Dok su životni standard i plate grčkog naroda opali usled strogih mera štednje, grčki mediji su preneli da je Grčki administrativni sud za žalbe naveo da je najveći neplatiša poreza u državi u stvari nemačka građevinska kompanija Hochtief Aktiengesellschaft.

Na kraju je taj dug platio Međunarodni aerodrom u Atini koji je bio pod rukovodstvom Hochtief-a, a isplaćeno je ukupno 500 miliona evra. Caka je u tome da, iako grčka vlada ima 55% udela u vlasništvu ovog aerodroma, Hochtief prema ugovoru upravlja ovim aerodromom.

Nešto je trulo u državi Grčkoj. Dok grčki zvaničnici prete da će napustiti EU, odnosi između Grčke i Brisela postaju sve bolji. Atina je ignorisala rezultate nacionalnog referenduma povodom spašavanja Grčke i potpuno izneverila Moskvu.

Germany Auschwitz Anniversary

Premijer Cipras i njegova vlada su 5. jula održali nacionalni referendum kojim je trebalo da se odluči da li će se prihvatiti zahtevi Trojke. Opozicija je tvrdila da je referendum neustavan pošto prema Članu 44 grčkog Ustava referendumi mogu da se tiču samo: 1) značajnih nacionalnih pitanja i 2) važnih društvenih pitanja, s izuzetkom fiskalnih pitanja. Ipak, grčka ekonomska kriza potpada pod prvu stavku Člana 44 kao važno nacionalno pitanje.

Na referendumu je ukupno 3.558.450 od ukupno 6.161.140 grčkih glasača glasalo protiv zahteva Trojke, odnosno protiv je glasalo 61,31% glasača.

grcka

Nakon što je referendum završen, Cipras i grčka vlada su pristali na paket pomoći. Došlo je do interne pobune u Sirizi, a narod Grčke se osećao izdano. Navodi se da je Atina raspisala referendum samo kako bi dobila prednost u pregovorima. Međutim, da li odluka koju je donela većina Grka može tek tako da bude ignorisana?

Grčka vlada se u međuvremenu počela približavati Rusiji i BRICS-u, potpisavši čak i sporazum o proširenju Turskog toka do Grčke. Međutim, sada izgleda kao da je Grčka sve vreme blefirala.

Premijer Cipras i vlada Grčke su takođe potpisali sporazum sa izraelskom vojskom. Izrael će moći da održava vojne vežbe u Grčkoj, pripremajući se za napad na Iran.

vbdjg3846fgdjsd

Grčka tragedija ima i jedan čudan obrt. Tamo gde je kriza za jedne, javlja se prilika za druge.

Francuska je predložila da 19 država članica EU u evrozoni oforme svoju federalnu vlast sa jedinstvenim budžetom, jedinstvenim ministarstvom finansija i jedinstvenim parlamentom kako bi se suočili sa ekonomskom krizom u Grčkoj. Francuski predsednik Fransoa Oland je na taj način preporučio formiranje „Ujedinjenih država Evrope“, pri čemu će sve postojeće vlade u evrozoni postati lokalne, provincijske vlasti.

Olandov predlog ukazuje na utvrđenje nemačke kontrole nad Grčkom i ostalim članicama EU.

Mahdi Darius Nazemroaya (globalresearch.ca)

Webtribune.rs

 

Show More

Related Articles

Back to top button
Close
Close