Članice Evropske unije i poslanici Evropskog parlamenta postigli su u subotu preliminarni dogovor o ublažavanju strogih fiskalnih pravila Unije, dajući vladama više vremena da smanje dug, kao i podsticaje za investicije uz držanje potrošnje pod kontrolom.
Poslednja promena dve decenije starih pravila poznatih kao Pakt stabilnosti i rasta usledila je pošto su neke članice EU napravile rekordno visoke dugove povećanjem potrošnje kako bi pomogle svojim ekonomijama da se oporave od pandemije, i pošto je EU najavila ambiciozne zelene, industrijske i odbrambene ciljeve.
Nova pravila postavljaju minimalne ciljeve za smanjenje deficita i duga, ali su manje ambiciozni od prethodnih. Prema ranijim pravilima, dug članica je bio ograničen na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a javni deficit na tri odsto.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von Der Leyen) pozdravila je politički sporazum o “ambicioznoj reformi ekonomskog upravljanja EU”.
“Nova pravila će omogućiti zemljama EU da ulažu u svoje snage dok konsoliduju svoje javne finansije. Ovo je naš zajednički put rasta”, dodala je ona.
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis u saopštenju je naveo da će nova pravila “poboljšati održivost javnih finansija i promovisati održivi rast podsticanjem investicija i reformi”.
Promenjena pravila dozvoljavaju zemljama s prekomernim zaduženjem da smanje svoj dug u proseku za jedan odsto godišnje ako je iznad 90 odsto BDP-a, i za 0,5 odsto godišnje u proseku ako duga iznosi između 60 odsto i 90 odsto BDP-a.
Od zemalja s deficitom iznad tri odsto BDP-a se traži da ga prepolove na 1,5 odsto tokom perioda rasta.
Potrošnja na odbranu biće uzeta u obzir kada Evropska komisija bude procenjivala visok deficit neke članice, što je potaknuto invazijom Rusije na Ukrajinu.
Nova pravila daju zemljama sedam godina, dok je ranije to bilo četiri, da smanje dug i deficit počevši od 2025.
Međutim, članica s velikom duga neće biti u obavezi da smanji taj iznos na ispod 60 odsto do kraja perioda od sedam godina, sve dok je taj dug na kredibilnoj silaznoj putanji.
Članice EU i Evropski parlament moraće zvanično da potvrde preliminarni dogovor koji su pregovarači postigli u subotu pre nego što stupi na snagu sledeće godine.
Prethodni budžetski okvir smatran je suviše drastičnim i nikada zapravo nije poštovan.
Pravila su, međutim, suspendovana posle pandemije koronavirusa kako bi se državama članicama dalo prostora da troše više tokom perioda velikih ekonomskih previranja.
Evropska unija je dve godine intenzivno razmatrala reforme koje podržavaju štedljivije članice poput Nemačke i drugih zemalja, poput Francuske i Italije, koje traže veću fleksibilnost.
Posle dosta sporenja Berlina i Pariza, 27 država članica postiglo je dogovor u decembru, a zatim počelo razgovore s pregovaračima iz Evropskog parlamenta.
Pregovarači su konačno postigli dogovor rano u subotu, na vreme da se o tekstu glasa u Strazburu ovog proleća pre parlamentarne pauze uoči evropskih izbora.
Isprva se vodila žestoka debata oko toga koliko bi stara ograničenja trebalo ublažiti da bi se dalo više prostora za ulaganja. Međutim, s ratom koji besni u Evropi i pokretanjem zelene tranzicije, države predvođene Francuskom iznosile su argumente da se omogući više prostora za finansiranje tih ključnih oblasti, uključujući, na primer, za isporuke oružja Ukrajini.
Izvori: Reuters, AFP
