Rehabilitovan Draža Mihailović

(Marija Ristić – BIRN – Beograd)Viši sud u Beogradu u četvrtak je rehabilitovao Dragoljuba Dražu Mihailovića i poništio presudu iz 1946. kojom je on osuđen na smrt.

Sud je utvrdio da je suđenje Draži bilo “političko i ideološko” i da su načinjene ozbljne pravne greške.

U odluci se navodi i da suđenje nije bilo pravično, jer Draža nije imao adekvatan kontakt sa advokatima odbrane niti pravo na žalbu. Pored toga, dovedena je u pitanje autentičnost dokaza predstavljenih na suđenju.

Odluka doneta u četvrtak jeste konačna i na nju ne postoji pravo žalbe.

Inače, do pred kraj 1942. godine Mihailović je postao ubeđen da komunizam predstavlja veću dugoročnu pretnju Jugoslaviji od sila Osovine i želeo je da sačuva svoje snage za obračun sa partizanima Josipa Broza Tita.

Za vreme Drugog svetskog rata, njegovi četnicu su optuživani za ratne i druge zločine. Neki od njegovih glavnih komandanata na terenu otvoreno su sarađivali sa Italijanima i nacistima u ime očuvanja srpske pravoslavne vere i nacije. Na meti četnika bili su bosanski Muslimani i Hrvati, kao i komunisti.

Nakon što su Titovi komunisti preuzeli vlast u Jugoslavji, oni su uhvatili Mihailovića i 1946. ga osudili na smrt. Draža je bio optužen za saradnju sa silama Osovine i pregovaranje o prekidu vatre između njegovih snaga i Nemčke.

Proglašen je krivim i pogubljen dva dana kasnije, a njegovo telo nikada nije pronađeno.

Četnici su bili zabranjeni u vreme komunizma, a devedesetih su stekli veću popularnost u Srbiji.

Srbija je 2004. godine donela zakon koji i četnicima i partizanima daje jednako počasno mesto u istoriji, a nakon toga je 2006. usvojen i zakon o rehabilitaciji nekadašnjih četnika.

Po donošenju tog zakona sudovima je podneto više od 2,000 zahteva za rehabilitaciju. Mihailovićev unuk podneo je zahtev 2006. godine.

Reakcije na predlog za rehabilitaciju Mihaliovića pokazale su kako je Srbija i dalje podeljena između dve ideologije koje su su sukobile četrdesetih godina prošlog veka.

Partizani, antifašisti i organizacije civilnog društva vide to kao sramotu za Srbiju i kao nipodaštavanje borbe protiv nacističke okupacije Jugoslavije, budući da je Draža optužen za saradnju sa snagama okupatora.

Na drugoj strani, pojedini istoričari, monarhisti i sledbenici četničke ideologije kažu da su četnici predstavljali jedini legitiman otpor nemačkoj okupaciji i da su suđenje i streljanje Mihailovića bili farsa.