BiH – Loš učenik EU integracija

Do sada smo se više orijentisali na regiju, kada je u pitanju ekonomska i kulturna saradnja, ali sada se pravila mijenjaju i u najbližem susjedstvu.

Autor: Dragan Bursać – Buka

Ulazak  Hrvatske u Evropsku uniju i veliki napredak Srbije u tom smislu trebalo bi da podsticajno djeluju na vlasti u Bosni i Hercegovini. Nažalost, bosanskohercegovački lideri i dalje ne uspijevaju da usaglase stavove i ispune ključne preduslove za napredak u procesu integracija.

Zašto je to tako?

Prvenstveno zbog loše anticipacije realnosti od strane BiH političara.

Čini se da bosanskohercegovačkim liderima nije jasno da će Bosna i Hercegovina u dogledno vrijeme i bukvalno biti omeđena Evropskom unijom, pa sve i da se ne desi proces stabilizacije i pridruživanja, naša zemlja će morati uskladiti čitave editorijale pravila i propisa sa Briselom.

Do sada smo se više orijentisali na regiju, kada je u pitanju ekonomska i kulturna saradnja, ali sada se pravila mijenjaju i u najbližem susjedstvu. Bosanskohercegovačka privreda već osjeća posljedice neprilagođenosti novonastalim okolnostima, a još uvijek se ne nazire spremnost domaćih političara da učine što je potrebno kako bi se ubrzao proces integracije BiH u EU.

U tom smislu, Bosna i Hercegovina bi mogla dosta naučiti iz iskustva Srbije i Hrvatske, gdje proces priključenja EU takođe nije tekao glatko, ali je u oba slučaja ključ uspjeha bio nalaženje političke volje i odlučnosti da se ispune glavni uslovi za priključenje.

Vladimir Nikolić, generalni konzul Republike Srbije u Banjaluci, kaže za BUKU da je osnovna činjenica koju bi BiH mogla naučiti iz iskustva Srbije i Hrvatske u vezi sa EU integracijama ta da oni koji u BiH o tome odlučuju moraju razumjeti da se u ovom procesu, od strane onih koji žele priključenje, ne mogu nametati nikakva uslovljavanja.

“To u praksi znači da BiH neće napredovati u svom evropskom putu, sve dok merodavni ne shvate da ih na to niko ne primorava”, navodi Nikolić.

Dok, sa jedne strane, u BiH gotovo da nema političkog lidera ili partije koja se ne zalaže za procese koje će dovesti do pristupnih pregovora sa EU, sa druge strane, gotovo ni jedan politički subjekat ne radi ništa konkretno po pitanju trasiranja evropskog puta naše zemlje.

Upravo suprotno, prisutan je krajnji diletantizam i nezainteresovanost, pa i neozbiljnost u radu izvršnih vlasti. Treba li uopšte napominjati de se implementacija odluke suda iz Strazbura po pitanju Sejdić-Finci, što je jedan od ključnih preduslova za napredovanje u procesu EU integracija, odlaže godinama.

Evropski komesar Štefan File i zvanično je rekao kako je razočaran u BiH političare, te je, nakon čitavog serijala propalih razgovora, odlučio da prepusti lokalnim vlastima da one, u okviru svojih institucija, nađu adekvatno rješenje.

Međutim, čini se da su domaće političke snage naučile funkcionisati jedino pod prisilom. S tim u vezi, činjenica da je komesar File i zvanično “digao ruke” i prepustio stvar lokalnim političarima, ne ostavlja mnogo prostora optimizmu.

Ali, sa druge strane, prepuštanje BiH samoj sebi nedvojbeno će pokazati da li je put ka EU odistinski cilj bh. lidera ili tek demagoška priča.

Ako im je to zaista cilj, kaže konzul Republike Srbije Vladimir Nikolić, onda moraju ispuniti uslove koje EU traži od svake države koja ima pretenzije da postane ravnopravna članica ove organizacije.

“Ili, drugim rečima: moja porodica ne traži nove članove, ali je u nju dobrodošao svako pod uslovima čije smo ispunjenje zahtevali i svima ostalima koje smo primili u našu kuću”, kaže konzul Nikolić za Buku.

Obzirom da je ovo izborna godina, vidjećemo koliko “Evrope” će biti u predizbornim porukama stranačkih lidera i,  što je važnije, koje od tih poruka će kasnije biti pretočene u djela. Da li će evropska budućnost BiH opet biti tek izborna priča, koja, bar do sada, nije donijela nikakve pomake u tom pravcu.

Vrijeme nije na strani BiH

Ali, koliko će Brisel imati strpljenja za ovakvo ponašanje BiH lidera?

Igor Davidović, ambasador pri misiji BiH u Briselu, ističe da je Evropska komisija po tom pitanju veoma jasna:

“Neće nam uputiti poziv za aplikaciju dok se ne postigne prije svega politički kompromis, a zatim i proceduralno formalnopravno izvrši ugradnja odredaba presude Suda za ljudska prava u Strasbourgu.”

Da apsurd bude veći, upravo su bh. lideri sami usvojili Mapu puta, koja sadržava i ove odredbe. Do rješenja ovog pitanja, poručuju iz Brisela, ne može se razgovarati ni o aplikaciji, ni o bilo kom drugom stadiju.

Davidović ističe da su svi rokovi od zahtjeva za kandidatski staus do početka pregovora jako dugi i da mogu trajati 5 i više godina, a da pravi posao dolazi tek nakon toga.

“Svi znamo da je uobičajeni vremenski rok od podnošenja zahtjeva za prijem u članstvo, čime se pokreće procedura za sticanje statusa kandidata, do dodjele statusa kandidata 18 mjeseci. Što znači, kada se dogodi očekivan poziv evropskih autoriteta da se javimo sa zahtjevom, tek za godinu i po ćemo dobiti status kandidata i eventualno datum početka pregovora”, kaže Davidović.

Čak i kada stvari teku relativno glatko, pristupanje Evropskoj uniji je dugotrajan proces, što se može vidjeti na primjeru Hrvatske, gdje je taj proces trajao gotovo dvije decenije.

“Ne želim nikome da kvarim očekivanja, ali kada pričamo o evropskim procesima, govorimo o dugotrajnom procesu, a ne događaju, i o velikom vremenskom periodu potrebnom do cilja. Hrvatska možda nije imala tolike napetosti u domenu evropskih integracija, i tolika uslovljavanja, ali im je od početka procesa do dodjele statusa člana, trebalo 17 godina.”

Međutim, kada pričamo o Bosni i Hercegovini, treba biti potpuno realan. Ona od početka nije u istoj situaciji kao Srbija ili Hrvatska. Tako misli politički analitičar Almir Terzić, koji za BUKU kaže da su iskustva Hrvatske na njenom putu punopravnog članstva u EU, te napredak Srbije i Crne Gore ka sticanju tog statusa, u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, posve drugačija. Sve tri države, u skladu sa svojim ustavnopravnim ustrojstvom, ka tom cilju išle su dosta jednostavnije.

Jedan od ključnih preduslova za napredak Bosne i Hercegovine u procesu evrointegracija jeste uspostava mehanizma koordinacije, koji bi trebalo da omogući brzu i nesmetanu komunikaciju među institucijama na različitim nivoima vlasti u BiH, radi postizanja zajedničkog stava u komunikaciji sa Evropskom unijom.

Terzić smatra da nije realno očekivati da se ovaj preduslov ispuni.

“Nametnuti BiH uspostavu mehanizma koordinacije kao jedan od ključnih uvjeta za ostvarivanje napretka na evropskom putu, sa dva entiteta i deset kantona, gdje svako hoće da se u tom procesu pita, isto je kao da ste stanaru zgrade od 365 spratova naredili da se penje bez lifta. Ovo važi čak i u uslovima da je ispunjena presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strasbourga u slučaju Sejdić – Finci “, ističe Terzić.

On ističe da su za zastoj na evropskom putu, pored neodgovornosti domaćih političkih aktera, dijelom kriva i nerealna očekivanja Evropske unije:

“Niko me ne može i neće ubijediti da su Rumunjska i Bugarska 1. januara 2007. godine, kada su primljene u punopravno članstvo EU, ispunjavale sve preduvjete, posebno one koji se odnose na vladavinu prava i zakona i borbu protiv korupcije”, kaže Terzić za BUKU.

Ali, kao što reče konzul Republike Srbije u Banjaluci, Vladimir Nikolić, zna se ko je u poziciji da postavlja uslove. Pitanje je samo da li će sadašnja postava bh. lidera imati dovoljno političke volje da ih ispuni.

Politička analitičarka Tanja Topić je pesimistična po tom pitanju. Za BUKU kaže da partokratska elita u BiH ostaje privržena evropskom putu zemlje samo na deklarativnoj razini:

“ Oni znaju da nisu generacija političara koja će zemlju uvesti u Evropsku uniju, pa uz sva ostala nasljeđa i to ostavljaju nekim novim političkim generacijama. Pitanje je da li oni ulazak u Evropsku uniju vide kao put normalniji od ovog kojim trenutno idemo? Možda im je ovaj naš put najnormalniji i najbolji put, pa zašto bi ga mijenjali!”

Na građanima BiH ostaje da se sami zapitaju ne da li im je potrebna EU, već da li je uopšte moguće o(p)stati van ove zajednice. Zatim se treba zapitati da li su na vlasti političari koji iskreno žele da se Bosna i Hercegovina uključi u savremene društveno-ekonomske tokove? Ili im to možda ne odgovara, jer, između ostalog, podrazumijeva borbu protiv korupcije i veću odgovornost i transparentnost u radu vlasti.

Odgovore na ova pitanja građani treba da daju na oktobarskim izborima, vođeni sviješću o ličnoj dobrobiti i neophodnim reformama, koje će unaprijediti prvo lokalnu zajednicu, pa onda i državu. A to nas, samo po sebi, vodi u evropsku porodicu naroda.

 

Vezan tekst

 

Mlijeko iz BiH još uvijek ne može u EU, izvoz trenutno preusmjeren na regiju