Čak 400 parafiskalnih nameta guši privredu BiH

Centri civilnih inicijativa (CCI) procjenjuju da u BiH ima oko 400 parafiskalnih nameta na svim nivoima vlasti koji opterećuju privredu, a samim tim i usporavaju ekonomski rast, otvaranje novih radnih mjesta i priliv investicija.

Projekt-menadžer CCI-a Adis Arapović na konferenciji za novinare u Sarajevu je kazao da se od privrede u BiH godišnje naplati između 500 miliona i milijardu KM po osnovu parafiskalnih nameta, a da se zauzvrat od države dobije malo ili ništa.

– Uz manje razlike po entitetima, opterećenje poslodavaca i rada iznosi oko 70 posto, tako da poslodavac na svaku isplaćenu jednu marku radniku, državi mora platiti 70 feninga. Ukoliko na to dodamo i parafiskalne namete, uz manje razlike među entitetima, kantonima i opštinama, poslodavac mora platiti i do 90 feninga na isplaćenu jednu marku. To za posljedicu ima da poslodavac plaća mnogo, a radnik prima malo – kazao je Arapović.

Da bi poslovali u okvirima propisa, firme se moraju pridržavati oko 20 zakona vezanih za fiskalna i parafiskalna davanja, te više od 30 zakona koji propisuju kaznene odredbe. Tokom godine su u obavezi  na razne adrese predati oko 150 različitih prijava i obrazaca.

CCI je u saradnji s udruženjima poslodavaca FBiH i RS proveo anketiranje nekoliko stotina privrednih subjekata i pokušao odgovoriti na pitanje koji parafiskalni nameti najviše opterećuju poslovanje firmi u BiH. Rezultati pokazuju da su među njima: članarina turističkoj zajednici, naknada za općekorisnu funkciju šuma, opća vodna naknada, notarska ovjera akata i drugo.

Arapović je istakao da ne postoji precizan registar parafiskalnih nameta po nivoima vlasti u BiH, te da se on treba uspostaviti, kao i da treba donijeti moratorij na nove parafiskalne namete.

– Od novih vlada i parlamenata očekujemo da u vrh prioriteta svoje ekonomske, pa i socijalne politike, uvrste redukciju i racionalizaciju parafiskalnih nameta – istakao je Arapović.

| Fena