Poslanici u BiH sebe vide kao nemoćne, a o Evropskoj uniji najviše znaju iz medija

Na putu prema Evropskoj uniji, Bosnu i Hercegovinu očekuje veliki posao.

Autor: Elvir Padalović
BUKA

Promjena zakonske regulative, stvaranje efikasnijeg državnog aparata, prilagođavanje privrede međunarodnim standardima i još mnogo drugih reformi koje treba provesti. Da bi se te reforme provele, podjednako je važna opredijeljenost građana za evrointegracije, kao i ljudi koji kreiraju javno mnijenje – političara i novinara.

Prema rezultatima istraživanja koje je Centar za edukaciju „Pro Educa“ proveo na uzorku od 144 poslanika u entitetskim i državnom parlamentu Bosne i Hercegovine, bezrezervnu podršku ulasku BiH u Evropsku uniju daje 77,8 odsto poslanika.

“Ulazak Bosne i Hercegovine u EU bezuslovno podržava 77,8% poslanika, dok 16,7% to podržava, ali pod određenim uslovima. Protiv ulaska u EU je 2,1% ispitanika”, kaže za BUKU autor istraživanja dr Srđan Puhalo.

Što se tiče ulaska BiH u NATO savez, bezrezervnu podršku daje skoro dvije trećine ispitanika, dok svaki peti poslanik svoju podršku uslovljava nekim zahtjevima. Najveći broj ispitanih poslanika, bez obzira kojoj političkoj partiji pripada, smatra da bi pristupanje Bosne i Hercegovine u NATO savez imao pozitivne efekte na skoro sve aspekte funkcionisanja društva.

dr Srđan Puhalo -foto BUKA

„Rezultati našeg istraživanja potvrđuju da poslanici u BiH smatraju da odluka o pristupanju NATO-u i Evropskoj uniji treba da bude donesena referendumom na nivou Bosne i Hercegovine, ali uočili smo i razlike u mišljenju između poslanika iz Federacije BiH i Republike Srpske”, kaže Srđan Puhalo, autor publikacije „Šta poslanici i novinari u Bosni i Hercegovini misle o evroatlantskim integracijama?

On kaže da je podrška evrointegracijama znatno veća kod poslanika iz Federacije BiH, nego kod poslanika iz Republike Srpske, koja nije zanemarljiva, ali koji u nešto većem procentu taj ulazak uslovljavaju određenim ustupcima.

“Podrška ulasku Bosne i Hercegovine u EU je najveća kod parlamentaraca iz reda bošnjačkog naroda i hrvatskih poslanika. Najmanju podršku nalazimo kod srpskih poslanika. Oni nemaju dilemu da će sa ulaskom u EU doći do poboljšanja na svim poljima života u BiH od ekonomije do geopolitike, ali postavlja se pitanje šta je to što koči napredak države ako i poslanici i građani imaju toliku želju za EU?”, pita se Puhalo.

Zanimljivo je da su poslanici kao glavnu prepreku naveli nedostatak političke volje za EU integracije.

Prema Puhalovom mišljenju, stiče se utisak da poslanici sami sebe doživljavaju kao nemoćne i kao nekoga ko ne igra bitnu ulogu u procesu EU integracija.

“Možda su u pravu, jer izgleda da se politikom u BiH bavi samo 7 lidera političkih partija, po kafanama i restoranima, dok poslanici statiraju u parlamentima. Ako je tako, onda imamo ozbiljan problem. Krajnje je vrijeme da se politika vrati u parlamente i da političari, pa i poslanici počnu raditi u interesu građana, a ne u interesu svojih partijskih šefova i partija. Nedostak političke volje je tačna konstatacija poslanika, ali ne može da bude alibi za zastoj u približavanju EU”, navodi dr. Puhalo u izjavi za naš portal.

Adis Arapović – foto BUKA

Adis Arapović, menadžer Centara civilnih inicijativa, za BUKU kaže kako je izraz “nedostatak političke volje” zapravo eufemizam, odnosno lijepo kazana neistina.

“Ta istina glasi: Političke elite nemaju nikakav interes za napredak u EU integracijama, jer te integracije donose vladavinu prava, donose standardizaciju, donose društvene i političke norme, a ovakvim elitama kakve su u Bosni i Hercegovini, isključivo odgovara neuređeno društvo i onda su skovali floskulu koja se zove ‘nedostatak političke volje’. Ta floskula omogućava da niko nije odgovoran, da su svi jednako neodgovorni, da problemi i posljedice nemaju ime i prezime i tako bi mogli unedogled”,  kaže za naš portal Arapović.

Sa druge strane, dodaje, postoji ogroman nivo neznanja. U politiku BiH se najviše guraju oni koji drugdje ne mogu postići poslovni uspjeh, politika je prečica do uspjeha, a za taj uspjeh vam ne treba gotovo nikakvo znanje, cijeni se podobnost i beskupuloznost. Upravo takvih profila ličnosti u politici ima najviše, smatra Arapović.

“Kada se promijene i birači, koji će početi cijeniti izvrsnost, plemenitost, znanje, iskustvo, a ne podlijegati pod političku propagandu, onda će se i političke strukture, a zatim i sam pristup prema ideji Evropske unije, promijeniti – od onog deklarativnog, a istinski suprotstavljanja Evropskoj uniji, do onog konstruktivnog i do želje da se nešto stvarno uradi na tom planu”, ističe on.

Bilo da se radi o EU ili NATO-u, najveći broj poslanika se o ovim temama informiše putem medija, prvenstveno televizije, a onda slijede štampani mediji i internet.

“Kao što vidimo, u pitanju su sredstva javnog informisanja i postavlja se pitanje da li domaća politička elita može sebi da „priušti luksuz“ da o ovako važnim pitanjima za naše društvo odlučuje samo na osnovu informacija iz medija” kaže Puhalo.

To što poslanici o EU najviše saznaju iz medija, govori o nivou njihovog znanja i, generalno, volje da se na tom putu nešto uradi, mišljenja je Arapović.

“Naprosto je nenormalno da budete državni, entitetski narodni poslanik, pralamentarac, a da kao svaki prosječni konzument o suštinskoj i strateškoj politici vlastite države saznajete iz medija. To znači da oni ne uče, već samo apsorbuju osnovne konzumentske informacije. To se mora promijeniti. Ovu zemlju moraju voditi ljudi koji znaju mnogo više od prosjeka o EU integracijama, kako bi i zemlji i njenim građanima osigurali najveću korist, a ne da budemo žrtve svog ulaska u Evropsku uniju”,  kaže za BUKU Adis Arapović.

Ohrabruje podatak da 42,4% poslanika čita literaturu o EU, a svaki treći o NATO savezu. Puhalo smatra da je to svakako veoma dobro, ali nedovoljno. Takođe smatra da je zabrinjavajuća činjenica da poslanici dobijaju informacije o EU integracijama (12,5% poslanika) i NATO integracijama (6,3% poslanika) od državnih institucija koje su nosioci tih procesa u BiH.

Srđan Puhalo podsjeća da, prema istraživanjima rađenim u posljednjih nekoliko godina koja se bave građanima, između 70% i 90% građana podržava ulazak zemlje u Evropsku uniju. Stoga se nameće pitanje ko koči taj proces, ako je jasno da i građani i poslanici žele u EU?

Adis Arapović zaključuje da građani podržavaju ulazak BiH u EU, jer se nadaju da će njihov standard da raste shodno približavanju Evropskoj uniji, a političari govore neistinu kada deklarativno izražavaju spremnost za ulazak u EU.

“Svako umanjenje njihove moći istovremeno je korak ka EU. Svaka blokada puta ka EU podržava održavanje statusa quo. Dakle, nisu to isti stavovi. Građani govore istinu, jer znaju šta to donosi po njihove živote, dok političari ne, jer znaju šta to donosi njihovim političkim karijerama”, objašnjava Arapović.

Pored analize stavova poslanika u BiH o evroatlantskim integracijama, Puhalo se u svom istraživanju bavio i predstavnicima sedme sile.

Prema dobijenim rezultatima, više od polovine ispitanih novinara bezuslovno podržava ulazak Bosne i Hercegovine u EU, ali je značajno manja podrška novinara pristupanju Bosne i Hercegovine u NATO.

I novinari, kao i poslanici, najveću prepreku evroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine vide u nepostojanju političke volje. Novinari smatraju da o ulasku Bosne i Hercegovine u EU i NATO, treba da odlučuju građani, a ne političari.