Laslo Polgar je mađarski naučnik koji je tvrdio da za stvaranje genija nije potrebno imati gene već samo uporno raditi. To je i dokazao svojim eksperimentom koji je sproveo na sopstvenim ćerkama, stvorivši od njih prvakinje u šahu.
Svi znamo da su naučnici prinuđeni eksperimentisati i kroz veštački stvorene uslove dokazivati teorije koje su teorijski postavili i odredili u svojim laboratorijama. Ponekad, međutim, naučnici i teoretičari stavljaju i sebe i svoje porodice u neku vrstu eksperimenta, ne bi li dokazali da su njihove tvrdnje tačne. Koliko je sve to humano i etički opravdano, možemo polemisati, ali činjenica je da su mnoga istraživanja sprovedena upravo na „živim“ uzorcima.
Judit i Sofia Polgar – 1988
Jedan od tih neobičnih eksperimenata svakako je život mađarskog naučnika i njegovih kćerki. Čitajući biografije poznatih genija utvrdio je uverenje i postavio kao motiv rečenicu – genije se ne rađa već stvara – i rešio da to i dokaže sopstvenim eksperimentom. Kako je njegova buduća supruga Klara sve to razumela i zašto je pristala ostaje večita tajna, ali sigurno je da je Laslo prilično ozbiljno shvatio svoj poziv i cilj.
Nakon što mu se rodila prva ćerka, odlučio je da je od malena postavi kao cilj svoje buduće aktivnosti. Budući da se devojčica zainteresovala za šah, Laslo je još od četvrte godine počeo da je uči i sa njom vežba i najteže šahovske dileme i poteze. Rezultat je potvrdio njegove prvobitne tvdnje. Već sa četiri godine Žužana, kako se zvala njegova ćerka, osvojila je prvi turnir, a sa 15 postala prvak sveta u kategoriji mlađih od 16 godina, da bi sa celih 16 postala prvak sveta i ostala da dominira na prvom mestu cele 23 godine.
Mlađe dve ćerke ne samo da su potvrdile očevu teoriju, već su i postigle veći uspeh nego starija sestra. Srednja sestra je osvojila prvi svetski turnir sa 15 godina, dok je sa toliko godina najmlađa, Judit, postala velemajstor. Ona se u svetu šaha smatra najboljom šahistkinjom svih vremena. Dok je sa starijom ćerkom i lutao i ispitivao mogućnosti i najbolji pristup, sa mlađim ćerkama Laslo je već ispekao zanat. Od prvih dana ih nije samo učio šahu i vodio na turnire i takmičenja, već ih je učio teoriji šaha i u glavu im usađivao kombinacije.
Kako je teorija o tome kako svako može postati genije prilično klimava za moderni svet, mnoginaučnici pokušali su da utvrde i druge okolnosti koje su mogle dovesti do uspeha sestara Polgar. I u tome nisu uspeli. Njihova inteligencija nije ništa veća nego inteligencija prosečnih ljudi, one nemaju neke dodatne sposobnosti da pamte i njihov uspeh na drugim poljima, na kojima nisu vežbale i učile nije bio ništa bolji nego kod bilo kog prosečnog čoveka. One su bile najbolje samo u šahu.
Polgar je uspeo u dokazivanju da genetika ne igra skoro nikakvu ulogu u stvaranju genija, ali nije uspeo da uradi isto kada je u pitanju pol. Žužana je prva šahistkinja velemajstor i prva koja je pobeđivala muškarce. To i nije bilo tako lepo dočekano u šahovskim udruženjima, ali ni među šahistima. Ona se jednom našalila da nikada nije pobedila zdravog muškarca, jer su se nakon poraza svi pravdali kako su bili bolesni ili nečim ometeni.
Bilo kako bilo i u toj sferi Laslo Polgar pomerio je granice, ni sluteći, tvrdnjom da pol ne utiče na nečiji uspeh. Svojim živim eksperimentom dokazao je sve što je u teoriji zamislio.
D. R. – Logicno.com
