Dekanesa Ekonomskog fakulteta Američkog univerziteta u Sarajevu
Omerbegović–Arapović za BHRT: BiH ulazi u dužničko ropstvo i veoma brzo ide ka grčkom scenariju
Međunarodni monetarni fond produžio je BiH rok za ispunjavanje preostalih pet obaveza iz Pisma namjere do polovine aprila. Osim sredstava MMF-a, još jedan od izvora finansiranja, posebno za kapitalne investicije – aranžmani s Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
O finansijama i kreditima novinar BHRT-a Dejan Garić razgovarao je s dekanesom Ekonomskog fakulteta Američkog univerziteta u Sarajevu Adisom Omerbegović-Arapović, koja je govorila o tome u kakvoj finansijskoj situaciji se nalazi naša zemlja kada su nam među udarnim vijestima krediti i njihova odobravanja i možemo li, uopće, razmišljati o stabilnoj državi sve dok budžeti zavise od kreditnih aranžmana.
Političari nam često govore da se Bosna i Hercegovina nalazi u rangu srednje ili niže zaduženih zemalja, da imamo jedan od najnižih dugova u regionu. Je li to realan opis situacije?
Omerbegović-Arapović: – Ne. Bosna i Hercegovina, u skladu sa svojim kapacitetom ekonomije, s onim kolika je naša sposobnost i ekonomski rast i razvoj, je već prezadužena i ulazi čak u dužničko ropstvo. Sama činjenica da moramo imati ovako striktne uslove da bismo gradili autoput. Kako smo ga gradili do sada? Sad nam treba neko doći i reći – ne, ovo su vam uslovi da biste gradili, čak i jedan takav projekat za koji izgleda da bi trebao biti održiv i isplativ zato što je naša ekonomija tako opterećena svojim strukturalnim problemima. Mi imamo tako visok nivo nezaposlenosti, tako velik javni sektor, imamo sada budžete koji su opterećeni dugom već u tolikoj mjeri da nam trebaju stalno nova zaduženja da bismo vraćali trenutni dug. Dakle, s obzirom na naša ograničenja, mi smo već veoma zaduženi.
– Ono što je nama potrebno je razvoj ekonomije i zaduženja koja su usmjerena da razvijaju ekonomiju, stvaraju nova radna mjesta, da odgovorno trošimo novac ne bi dovodilo u pitanje ekonomiju Bosne i Hercegovine. Ali, ova zaduženja idu uglavnom za finansiranje javne administracije, za zadržavanje statusa quo zbog održivosti vanbudžetskih fondova koji su dovedeni u pitanje, nažalost, i svega onoga što je javna usluga i javni sektor, koji je velik u ovoj ekonomiji. Kada nemate radna mjesta ili kada nemate novu ekonomsku vrijednost iz koje ćete vraćati kredit, onda je sve što vam preostaje da prodate sve ono najvrednije što imate i bojim se da mi idemo veoma brzo ka grčkom scenariju kada je u pitanju rasprodaja svega onoga što je kolateral za ta zaduženja. Kada se država zadužuje, ona može kao kolateral davati samo ono što je u posjedu države, a to su državni resursi, državne firme, i to je upravo trend koji već vidimo da se ispunjava.
Autor: (BHRT)
