Oni su oblikovali svet u kome živimo – 17 najpoznatijih masona u istoriji

Širom sveta ima više od šest miliona slobodnih zidara, ali je ova organizacija, uprkos činjenici da postoji skoro 300 godina, i dalje obavijena velom tajne.

(dnevno.rs)

Dokumentacija o njima tokom vremena je, sasvim prirodno, uništena, ali je nekoliko spiskova organizacije kojima su obuhvaćeni neki od najuticajnijih ljudi u istoriji, ipak odolelo zubu vremena.

„Biznis insajder” objavio je spisak 17 živih i mrtvih članova koji su položili svečani zavet.

Bendžamin Franklin – Loža Sveti Jovan, Filadelfija, 1730.

Bendžamin Frenklin je postao član lože „Sveti Jovan” u Filadelfiji 1730. Bio je aktivan u grupi više od 50 godina, a 1734. je bio na položaju velikog majstora Pensilvanije. Štampao je prvu masonsku publikaciju „Ustav slobodnog zidarstva” u američkim kolonijama. Reč je o jednoj od najređih knjiga na svetu (postoji samo 20 verifikovanih kopija).

Članstvo u redu nije uticalo na njegovu ulogu izumitelja i jednog od utemeljivača SAD.

Džordž Vašington – Loža Frederiksburg, Virdžinija, 1752.

Posle inicijacije 1752. u Loži Frederiksburg (Virdžinija), prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država gajio je čvrste veze sa masonima. Prilikom postavljanja kamena temeljca američkog Kapitola 18. septembra 1793, obavio je masonske rituale.

Bio je član sve do smrti i na zahtev njegove udovice sahranjen je u skladu sa masonskim obredima. Mnogi masoni, kao i članovi Reda Vitezova Templara idu na hodočašće u Maunt Vernon, gde se nalazi Vašingtonov grob.

Pol Rivijer – Loža Sent Endru, Masačusets, 1760.

Pošto je 1760. godine primljen u članstvo, Pol Rivijer je od 1795. do 1797. bio veliki majstor Velike lože Masačusetsa. Doprineo je stvaranju brojnih loža u svojoj zemlji i uspostavio nove položaje i tradicije. I sin mu je bio slobodni zidar.

Iako ni danas niko ne zna ko je izazvao Bostonsku čajanku, protest američkih kolonista protiv Velike Britanije, kada su uništili veliki broj sanduka čaja na brodovima u Bostonskoj luci, mnogi istoričari pretpostavljaju da su određenu ulogu u tome igrali prvi slobodni masoni u američkim kolonijama.

Fransoa-Mari Arue (Volter) – Loža Devet sestara; Pariz, Francuska, 1778.

Fransoa-Mari Arue je pisao pod imenom Volter. Posle prijema u članstvo Lože Devet Sestara 1778. godine, napisao je mnoštvo značajnih knjiga, uključujući i „Kandida” i „Filozofski rečnik”. Ideje izložene u tim knjigama bitno su uticale na prosvetiteljstvo i Francusku revoluciju.

Volfgang Amadeus Mocart – Loža „Zur Wohltätigkeit” (Dobrotvornost), Austrija, 1784.

Austrijski kompozitor i sin slobodnog zidara, kompozitor Volfgang Amadeus Mocart stvorio je tokom svoje plodne karijere niz masonskih muzičkih komada. Pridružio se masonskoj loži „Dobrotvornost” u Austriji 1784. godine.

Mnogi čuveni muzičari su bili masoni. Franc Jozef Hajdn i Mocart su bili u istoj loži, dok se Johan Kristijan Bah pridružio masonima u Londonu.

Simon Bolivar – Loža Lautaro; Kadiz, Španija, 1803.

Južnoamerički oslobodilac i politički vođa Simon Bolivar predvodio je veliku borbu za nezavisnost od Španske imperije. Primljen je u red masona 1803. godine, u masonskoj loži „Lautaro”, u Kadizu (Španija), i obavljao je dužnost predsednika Kolumbije i Perua. U aprilu 1824. postao je Suvereni veliki glavni inspektor, kada mu je dodeljen najviši stepen u hijerarhiji društva.

Džon Braun – Loža Hadson br. 68; Hadson, Ohajo, 1824.

Militantni abolicionista Džon Braun pridružio se slobodnim zidarima u Ohaju 1824. godine. Kasnije je, međutim, napustio organizaciju zbog spekulacija da je bio umešan u nestanak Vilijama Morgana.

Naime, proširile su se glasine da su masoni kidnapovali i ubili Morgana, koji je posećivao masonske lože, navodno, zato što je pretio da će napisati knjigu u kojoj će razotkriti njihove tajne. To je potpirilo verovanje da grupa obavlja satanističke rituale.

Samjuel Klemens (Mark Tven) – Loža Polarna zvezda br. 79, Sent Luis, 1861.

Poznatiji kao književnik Mark Tven, Samjuel Klemens postao je član Lože Polarna zvezda br. 79 u Sent Luisu 1861. Samo nekoliko meseci kasnije dostigao je rang Majstora.

U romanu „Zavera Toma Sojera”, Tven, kao i u mnogim svojim delima, ukazuje na masone tako što značajnu ličnost lokalne zajednice opisuje kao člana društva.

Vinston Čerčil – Loža Stadholm br. 1591, London, 1901.

Vinston Čerčil, koji je u dva navrata bio britanski premijer i postao počasni građanin Sjedinjenih Država, pristupio je engleskim masonima 1901. godine.
Iako je u istoriji njegove porodice bilo dosta slobodnih zidara, a imao je je i dosta prijatelja koji su bili masoni, Čerčilova aktivnost u društvu je bila ograničena na socijalni angažman. Ložu je napustio 1912.

Hari Truman – Loža Belton br. 450; Grandvju, Misuri, 1909.

Posle inicijacije 1909. godine, Truman je brzo napredovao u masonskoj hijerarhiji, a od 1940 do 1941. bio je veliki majstor Velike lože Misurija. Godine 1945, iste godine kada je preuzeo dužnost predsednika, organizacija mu je dodelila rang masona 33. stepena Škotskog reda.

U pismu supruzi 1939. godine, Truman objašnjava slobodno zidarstvo na sledeći način: „Slobodno zidarstvo je sistem moralnih načela koja olakšavaju život s drugima, razumeli to oni ili ne.”

Aleksandar Fleming – Loža Sveta Marija br. 2682, London, 1909.

Nakon obreda inicijacije 1909, u Londonu, škotski biolog Aleksandar Fleming otkrio je lekovito dejstvo penicilina, jednog od najčešće korišćenih antibiotika u današnje vreme. Postao je majstor svoje lože 1924, a Nobelovu nagradu je primio 1945.

Erl Voren – Loža Sekvoja br. 349, Oukland, 1919.

Erl Voren, uticajni sudija američkog Vrhovnog suda od 1953. do 1969, pridružio se Loži Sekvoja br. 349 u Kaliforniji.

Džim Njutn u svojoj knjizi „Pravda za sve: Erl Voren i nacija koju je stvorio” piše da je Voren prestao redovno da prisustvuje sastancima posle manje od jednog meseca. Poznat je slučaj „Braun protiv odbora za obrazovanje Topike”, u kome je sudija Voren doneo čuvenu presudu kojom su proglašeni neustavnim zakoni koji uspostavljaju odvojene javne škole za crnce i belce.

Džon Edgar Huver – Federalna loža br. 1; grad Vašington, 1920.

Džon Edgar Huver, napoznatiji direktor američkog Federalnog istražnog biroa, bio je i aktivni mason. Godine 1920. postao je član vašingtonske Federalne lože br. 1, u 25. godini je stekao rang majstora masona, a 1955. mu je dodeljen najviši stepen Suverenog velikog glavnog inspektora.

Godine 1965. dobio je i Veliki krst časti, najviše priznanje Škotskog reda.

Daglas Mekartur – Velika loža Filpina

Proglašen „masonom po viđenju”, što znači da njegova inicijacija nije bila eksplicitno planirana, Daglas Mekartur se smatra „oslobodiocem” Filipina, ali ga je američki predsednik Truman, koji je takođe bio slobodni zidar, 1951. razrešio dužnosti.

Džon Glen – Loža Konkord br. 688; Nju Konkord, Ohajo, 1978.

Astronaut i političar Džon Glen, takođe „mason po viđenju”, pripadao je Loži Konkord br. 688, u Ohaju. Veliki majstor Ohaja odlučio je da ga uvede u red nakon što je obleteo Zemlju i četiri puta za redom bio član američkog Senata.

Glen je na kraju stekao 33. stepen Škotskog reda, a 1998. mu je dodeljen „Sveti prsten”, koji je izložen u američkom Muzeju i biblioteci nacionalne baštine.

Stiv Voznjak – Loža Dobrotvornost br. 362, Kalifornija, 1980.

Jedan od osnivača kompanije „Epl” pridružio se masonima 1980. godine u Loži Dobrotvornost br. 362, u Kaliforniji.

Džesi Džekson – Loža Harmonija br. 88, Čikago, 1987.

Američki baptistički sveštenik Džesi Džekson je primljen u redove slobodnih zidara 1987. godine. Veruje se da je bio mason 33. stepena Masona Princa Hola, afroameričkog ogranka masona. Godine 1987. postao je majstor mason.

Loži Harmonija br. 88 pridružio se u Čikagu i dan-danas sarađuje s njima, pored toga što se zalaže za građanska prava.

Još nekoliko velikih imena među masonima:
Džon Džejkob Astor, Endru Džekson, Vilijam “Bad” Abot, Salvador Aljende, Net King Kol, Samjuel Kolt, Djuk Elington, Oskar Vajld, Džon Vejn…

Pravila za prijem

Zahtev za prijem u društvo može da podnese svako, pod uslovom da veruje u Vrhovno Biće. Članovi organizacije veruju u “istinu, toleranciju, poštovanje i slobodu”. Nekada su članovi mogli da postanu samo belci, i to muškarci, a danas mogu da im se pridruže ljudi svih nacionalnosti i rasa.

Afroamerički slobodni zidari su se, međutim, odvojili i osnovali zaseban ogranak nazvan Masoni Princa Hola. Žene, po pravilu, još ne mogu da postanu članice, ali mnoge moderne lože ih ipak primaju.

Kada uđu u organizaciju, novi članovi postaju šegrti, a zatim mogu da napreduju sve do Suverenog velikog glavnog inspektora (ukupno 33 stepena).