Nauka o krivici: Da li je „zabranjeno voće“ zaista najslađe?
Tjera li nas osjećaj krivice da još više žudimo za nečim ili se više prepuštamo tek kada se oslobodimo ovog osjećaja i ne marimo za posljedice?
Zanimljivo, krivica je jedna od emocija koje su često pogrešno shvaćene, što su pokazale brojne naučne studije. Kako bi istražili prirodu krivice i oslobodili nauka zabluda o njoj, psiholozi Kler Adams i Mark Liri sproveli su zanimljiv eksperiment.
Oni su, naime, pozvali su mlade žene koje paze na liniju u svoju laboratoriju, gde su im ponudili krofne i slatkiše. Učesnice u ovom istraživanju podeljene su u dve grupe, a Liri i Adamsova pokušali su da utvrde hoće li žene koje su oslobođene osećaja krivice pojesti više ili manje od onih koje uživaju u “zabranjenoj hrani” uz ovaj osećaj.
Većini bi teorija da neko ko ne oseća krivicu može da pojede manje slatkiša zvučala nelogično – ukoliko vas ne izjeda ovaj osećaj, zbog čega ne biste pojeli sve? Zašto bi se suzdržavali i pojeli manje od onih koji osećaju krivicu?
Kako bi ispitali ovo, naučnici su jednu grupu ohrabrili da na jedan dan zaborave svoje dijete, dok su drugoj dopustili da oseća krivicu dok jede krofne i slatkiše.
Nakon što je uživanje u “zabranjenoj hrani” završeno, Liri i Adamsova su izbrojali koliko je koja grupa pojela. Zanimljivo, rezultati su pokazali da su žene koje su oslobođene osećaja krivice pojele oko 28 grama slatkiša, dok su one koje je krivica i dalje izjedala pojele čak 70 grama namirnica koje su sve vreme osećale da ne bi trebalo da konzumiraju!
Posle ovog eksperimenta, sprovedena je još nekolicina na sličnu temu i sva istraživanja Adamsove i Lirija pokazala su isto: osećaj krivice nas tera da želimo ono što je zabranjeno još više!
O čemu je reč?
Šta se, zapravo, dogodilo u mozgovima učesnica ovog eksperimenta?
Grupa koja je osećala krivicu pojela je prvu krofnu uz emocionalnu nelagodu, što je još snažnije aktiviralo osećaj krivice. Naši emocionalni odgovori aktiviraju se u delu mozga pod nazivom limbički sistem, za koji je poznato da čuva kratkoročnu memoriju. Tu se stvaraju potrebe za hranom, seksom i čak impulsivnom kupovinom. Zbog toga je učesnicama ovog istraživanja osećaj krivice omogućio da ovom delu mozda – koji želi da se prepusti – dao još više snage.
S druge strane, grupa koju nije izjedala krivica nije imala ovaj osećaj ni nakon prve krofne, pa je bila veoma racionalna tokom obroka. Za racionalnost je zadužen prefrontalni korteks, deo mozga s dugoročnom memorijom, kojem dugujemo i snagu volje i samokontrolu. Zbog toga su učesnice ovog eksperimenta koje nisu započele obrok s osećajem krivice sagledale situaciju racionalno i oprostile sebi kršenje dijete, a deo mozga odgovoran za snagu volje bio je aktivniji. Sasvim suprotno od prve grupe!
Izvor: nationalgeographic.rs
