Milan Radanović: U filmu “Toma” upotrijebljen je dvostruki falsifikat; Ratna propaganda Miloševićevog režima i danas stvara zabunu i doprinosi dezinformisanju srpske javnosti…

Beogradski historičar Milan Radanović na društvenim mrežama otkriva zanimljive detalje koji se provlače kroz film “Toma” režisera Dragana Bjelogrlića.

Piše: MILAN RADANOVIĆ

U filmu “Toma”, u pokušaju istorijske kontekstualizacije poslednjih dana života Tome Z., upotrebljen je dvostruki falsifikat. Naime, dok gledamo Tomu u bolničkoj sobi na VMA, s TV-a dopiru vesti s ratišta, među kojima i informacija o pokolju 120 Srba u Podravskoj Slatini.

Verujem da je do ove greške u filmu došlo slučajno, zbog nerazmišljanja. Dakle, nije mi namera da kritikujem jedan dobar film, već da podsetim na ratnu propagandu Miloševićevog režima – koja i danas stvara zabunu i doprinosi dezinformisanju srpske javnosti.

Prvo, Toma Zdravković je umro 30. septembra, a ova lažna vest se pojavila 9. decembra 1991, najpre u „Ekspres Politici“, najnotornijoj ratnohuškačkoj novini pod kontrolom vlasti u Beogradu, a sutradan i u „Politici“ (na slici) i u drugim medijima.

Drugo, vest da je na području grada Podravske Slatine krajem septembra i početkom oktobra 1991. ubijeno 120 srpskih civila, stanovnika tog grada i dva obližnja sela – potpuno je izmišljena.

To ne znači da hrvatski nacionalisti nisu ubijali srpske stanovnika Podravske Slatine. Međutim, broj ubijenih je značajno manji (manje od deset žrtava grada Podravske Slatine). Osim toga, većina ubijenih Srba Slatinjana, likvidirani su 1992.

Zašto je izmišljena i potom plasirana ova lažna vest? Postoje najmanje dva razloga. Prvo, da se uplaše Srbi u zapadnoj Slavoniji, na područjima koja će biti evakuisana samo nekoliko dana nakon plasiranja ove vesti.

Lokalne Srbe, u selima oko Đulovca, Voćina, Slatinskog Drenovca, Kamenske i Bučja (a to je nekoliko desetina sela), trebalo je uveriti da će, ukoliko se ne evakuišu, doživeti istu sudbinu kao i Srbi u Podravskoj Slatini. Potpunu kontrolu nad TO na tom području imali su saradnici i agenti KOS-a i SDB-a. Uključujući i većinu lokalnih funkcionera partije SDS.

Drugo, trebalo je domaću i stranu javnost uveriti da i hrvatska strana čini masovne zločine nad civilima (u kontekstu osude međunarodne javnosti za zločine u Vukovaru). Na ovo se nadovezuje i unapred osmišljen plan o evakuaciji više desetina srpskih sela u zapadnoj Slavoniji –

čime je međunarodnoj javnosti trebalo pokazati da i hrvatska strana sprovodi masovno etničko čišćenje. Nemam dokaza, ali verujem da je ova evakuacija bila stvar dogovora između Beograda i Zagreba. Naime, JNA nije imala snage severnije od Pakraca. Na evakuisanim područjima delovala je isključivo srpska TO, uz pomoć desničarskih dobrovoljaca iz Srbije – koji bolje da se nikad nisu pojavili jer su sociopate u njihovim redovima (nejasno da li Šešeljevi ili Bokanovi dobrovoljci) dan ili dva pred evakuaciju izvršili pokolj nad preko 40 hrvatskih staraca i žena u Voćinu. Ovo je poslužilo kao povod sociopatama iz redova HV da pobiju sličan broj srpskih civila koji se nisu evakuisali i da spale bukvalno sva srpska sela na tom području.

Da je Miloševićev režim razmišljao o interesu Srba u zapadnoj Slavoniji, najpre ih ne bi naoružao preko svojih agenata, čime ih je gurnuo u rat. Interes lokalnih Srba bio je u izbegavanju rata i ostanku na područjima na kojima su živeli stotinama godina.

Umesto da Miloševićev režim utiče na lokalne Srbe da uspostave kontakt s hrvatskim vlastima i dogovore predaju oružja i ostanak u njihovim selima, kao što se dogodilo u opštinama Ogulin i Vrbovsko, taj režim je te ljude izmanipulisao, zloupotrebio i potom pustio niz vodu.

Jednaka odgovornost je, naravno, i na hrvatskoj strani koja je jedva dočekala da ta područja etnički očisti od Srba, u čemu je gotovo u potpunosti uspela.

Tako da je propaganda Miloševićevog režima, u ovom slučaju, radila u interesu najluđih fantazija Tuđmanovog režima (Hrvatska sa što manje Srba).

Treba, svakako, spomenuti i treći razlog plasiranja ove lažne vesti, iako se on podrazumeva. A to je produbljivanje kroatofobije među Srbima, čime je politika Miloševićevog režima dodatno opravdavala svoju destruktivnu i ratnu poziciju.

(SB)