Markham Nolan: Kako razdvojiti činjenice od izmišljenog na internetu

Midhat Hajdarević 2013-03-29

(Autor: Markham Nolan – Tekst je preuzet sa TED-a)

Bavim se novinarstvom od sedamnaeste godine i to je interesantna industrija u kojoj danas možete da radite jer, kao što znate, dešavaju se veliki preokreti u medijima i većina vas verovatno ovo već zna iz poslovnog ugla, a to je da je poslovni model prilično zeznut i, kao što bi moja baka rekla, sav “kajmak” je pokupio Gugl.

Dakle, sada je interesantan trenutak da budete novinar, ali preokret koji mene zanima nije u izveštavanju. Već u prikupljanju informacija. Briga o tome kako dobijamo informacije i kako skupljamo vesti. A to se promenilo jer imamo veliki preokret u ravnoteži moći između novinskih organizacija i javnosti. Javnost je tako dugo bila u poziciji u kojoj nikako nije mogla da utiče na vesti ili da išta promeni. Nije mogla da učestvuje. I to se neopozivo promenilo.

Moj prvi kontakt sa vestima desio se 1984. kada je Bi-Bi-Si imao jednodnevni štrajk. Nisam bio srećan. Bio sam ljut. Nisamo mogao da gledam moje crtaće. Zato sam napisao pismo. Ovo je vrlo efektan način da završite vaš izliv besa u pismu: “S ljubavlju, Markam, 4 godine.” Još uvek pali. Nisam siguran da sam ikako uticao na jednodnevni štrajk, ali ono što znam je da im je trebalo tri nedelje da mi odgovore. Tako je put zaokružen. Toliko je trebalo svakome da bilo kako utiče i dobije povratnu informaciju. To se sad promenilo jer, kao novinari, komuniciramo u realnom vremenu. Nismo u poziciji u kojoj javnost reaguje na vesti. Mi reagujemo na javnost i, zapravo, oslanjamo se na nju. Ona nam pomaže da nađemo vesti. Pomaže nam da shvatimo iz kog ugla je najbolje da se gleda i šta je to što želi da čuje. Dakle, sve se odigrava u realnom vremenu. Brže je. Dešava se u kontinuitetu, a novinari stalno hvataju korak.

Da bih vam dao primer o tome kako se oslanjamo na javnost, pomenuću zemljotres koji se desio 5. septembra u Kostariki. Magnitude 7,6 Rihterove skale. Bio je prilično snažan. Trebalo mu je 60 sekundi da pređe 250km do Managve. Dakle, zemlja se tresla u Managvi 60 sekundi nakon što je krenuo iz epicentra. Trideset sekundi kasnije, prva poruka je objavljena na Tviteru, neko je napisao “temblor”, što znači “zemljotres”. Dakle, bilo je potrebno 60 sekundi da zemljotres pređe svoj put. Trideset sekundi kasnije, vesti o zemljotresu obišle su ceo svet, momentalno. Svi na svetu, hipotetički, mogli su da saznaju da je zemljotres pogodio Managvu. A to se desilo jer je jedna osoba imala nagon da dokumentuje, odnosno da ažurira status, što danas svi radimo, pa ako se nešto desi, mi ažuriramo status ili pošaljemo fotografiju, pošaljemo video i sve to ide u etar, u neprekidnom toku.

A to znači da jedan konstantan, ogroman tok informacija ide gore. To je zapravo zapanjujuće. Kada pogledate brojke, svakog minuta doda se još 72 sata video snimaka na Jutjub. To znači da se svake sekunde otpremi više od sat vremena video materijala. A što se fotografija tiče, 58 fotografija u sekundi se pošalje na Instagram. Više od 3500 fotografija se pojavi na Fejsbuku. Kada budem završio sa govorom, biće dodato još 864 sata video materijala na Jutjub od kada sam počeo da pričam i za 2,5 miliona više fotografija na Fejsbuku i Instagramu.

Vrlo je interesantno biti na poziciji novinara jer mi bismo trebali da imamo pristup svemu. Ja bi trebalo da znam o bilo kom događaju u svetu gotovo istog trenutka kada se i desi – i to besplatno. A to važi i za sve prisutne.

Jedini problem je u tome što, kad imate toliko informacija, morate da nađete pravu stvar, a to može da bude neverovatno teško jer raspolažete sa toliko informacija. Ovo nikad nismo bolje razumeli nego tokom uragana “Sendi”. Ono što se dešavalo tokom uragana “Sendi” bila je super-oluja, kakvu dugo nismo videli i koja je pogodila glavni grad Ajfon univerzuma – (Smeh) – sa gomilom informacija kao nikad pre. To znači da su novinari morali da rade sa lažnjacima, morali smo da radimo sa starim, iznova poslatim fotografijama. Morali smo da radimo sa složenim slikama koje su spajane sa onima iz prethodnih oluja. Čak smo radili sa slikama iz filmova kao što je “Dan posle sutra”. (Smeh) Radili smo sa slikama koje su bile tako stvarne da je bilo teško razlučiti da li su zaista stvarne. (Smeh)

Šalu na stranu, bilo je slika kao što je ova sa Instagrama koju su novinari proveravali uzduž i popreko. Nisu bili sasvim sigurni. Prošla je kroz filter u Instagramu. Osvetljenje je dovedeno u pitanje. Sve u vezi sa njom bilo je dovedeno u pitanje. Ispostavilo se da je istinita. Ovo je fotografija sa Avenije C u centru Menhetna, koji je bio poplavljen. Razlog zbog kog su mogli da zaključe da je stvarna je taj što su mogli da dođu do izvora informacije i, u ovom slučaju, to su bili njujorški gastronomski blogeri. Bili su vrlo cenjeni. Bili su poznati. Dakle, ovo nije bila neka izmišljotina već nešto što su mogli da dokažu. A to je bio posao novinara. Filtriranje svih ovih stvari. I umesto da idete i tražite informacije kako biste ih preneli čitaocu, vi ste čuvali stvari koje su potencijalno bile štetne.

Nalaženje izvora postaje sve važnije – nalaženje dobrog izvora – a Tviter je mesto koje većina novinara danas posećuje. To je zapravo mreža vesti u realnom vremenu, ako znate kako da je koristite, jer na Tviteru ima toliko toga.

Dobar primer za to koliko on može da bude koristan, ali i koliko je bila teška egipatska revolucija iz 2011. Kao neko ko ne priča arapski, kao neko ko je sve to posmatrao sa strane, iz Dablina, Tviterove liste i liste dobrih izvora, ljudi koje smo imali, bili su od poverenja i vrlo važni. A kako da napravite takvu listu počevši od nule? Pa, to može da bude prilično teško, ali morate da znate šta tražite. Ovu vizualizaciju je napravio jedan italijanski akademik. On se zove Andre Panison i u suštini, on je sa Tvitera preuzeo razgovor na Trgu Tahrir dana kada je Hosni Mubarak naposletku dao ostavku, a tačke koje vidite su re-tvitovi, pa kad neko re-tvituje poruku, stvara se veza između dve tačke i što ljudi više re-tvituju tu poruku videćete kako se pravi sve više ovih čvorića, odnosno ovih veza. Ovo je fantastičan način da vizualizujete razgovor, ali ono što dobijate jesu nagoveštaji ko je interesantniji i ko je vredan provere. Kako se razgovor sve više razvijao, postajao je sve življi i naposletku, ostali ste sa ovim ogromnim, ritmičkim indikatorom razgovora. Doduše, mogli ste da nađete čvoriće, a zatim kažete sebi: “Dobro, moram da ispitam ove ljude. Ovo su ljudi koji govore smisleno. Da vidimo ko su.”

E sad, u poplavi informacija, ovo je bio trenutak kada mreža u realnom vremenu postaje zaista interesantna novinaru kao što sam ja jer sada imamo više sredstava nego ikada pre da izvršimo takvu proveru. A kada zaronite u izvore, možete da idete sve dalje i dalje, više nego ikada pre.

Nekada ćete naići na delić sadržaja koji je toliko neodoljiv, hoćete da ga koristite, umirete od želje da ga upotrebite, ali niste sto posto sigurni da možete jer ne znate da li je izvor pouzdan. Ne znate da li je ćorak. Ne znate da li je iznova postavljen. I morate da obavite istraživački zadatak. A ovaj video koji ću da pustim otkrili smo pre nekoliko nedelja.

Video: Snažno pojačanje vetra u samo jednoj sekundi.

(Zvuci kiše i vetra)

(Eksplozija) U jebote!

Markam Nolan: Dobro, sad, ako ste producent vesti, ovo je nešto što biste želeli da objavite jer je ovo očigledno rudnik zlata. Razumete? Imate nečiju fantastičnu reakciju, snimak iskrene reakcije ljudi kog su napravili u svom dvorištu. Ali, kako da znate da li je snimak pravi ili ne ili da li je stari i samo ponovo postavljen?

Počeli smo da radimo na ovom snimku i jedina stvar koju smo imali jeste korisničko ime na Jutjub nalogu. Samo jedan video se nalazio na tom nalogu, a korisničko ime je bilo Rita Kril. A mi nismo znali da li Rita postoji ili je to bilo lažno ime. Ipak, počeli smo da pretražujemo koristeći besplatne internet alate. Prvi je bio “Spokio” koji nam je omogućio da potražimo osobe sa imenom Rita Kril. Pretražili smo čitave Sjedinjene Države. Našli smo ih u Njujorku, našli smo ih u Pensilvaniji, Nevadi i na Floridi. Zatim smo prešli na sledeću besplatnu internet alatku koja se zove “Volfram Alfa” i proverili smo vremenske izveštaje dana kada je video otpremljen i kada smo pročešljali sve te gradove, našli smo da je tog dana na Floridi bilo grmljavine i kiše. Zatim smo prešli na bele strane, potražili smo pod imenom Rita Kril u telefonskom imeniku, pogledali par različitih adresa i to nas je odvelo na Gugl mape gde smo pronašli jednu kuću. Našli smo kuću sa bazenom koja je neverovatno ličila na Ritinu. Zatim smo se vratili video snimku da potražimo sličnosti kao bismo ih uporedili. Ako pogledate video, imamo jedan veliki suncobran, dušek na naduvavanje u bazenu, neobično zaobljene ivice na obodu bazena i dva drveta u pozadini. Zatim smo ponovo otišli na Gugl mape i bliže pogledali, bilo je gotovo sigurno da se tamo nalazio beli dušek na naduvavanje tu su dva drveta, evo i suncobrana. Doduše, na ovoj fotografiji je zatvoren. Malo trikova. Evo i zaobljenih ivica na bazenu. Mogli smo da pozovemo Ritu, potvrdimo video, uverimo se da je zaista snimljen, a naši klijenti su bili oduševljeni jer su mogli da ga bez brige puste.

Međutim, nekada je potraga za istinom malo manje neozbiljna i ima veće posledice. Sirija nam je bila posebno zanimljiva jer se očigledno često dešava da pokušavate da raskrinkate stvari koje bi mogle da budu potencijalni dokaz o ratnom zločinu, a tu Jutjub zapravo postaje najvažniji magacin informacija u vezi sa tim šta se dešava u svetu.

Ovaj video, neću ga prikazati celog jer je prilično jeziv, ali čućete neke zvuke. Ovo je iz Hame. Video: (Povici) Ono što ovaj video prikazuje, kada ga gledate celog, jesu krvava tela koja iznose iz kamioneta, a zatim bacaju sa mosta. Navodno su u pitanju muškarci iz Muslimanskog bratstva koji sa mosta bacaju tela policajaca Sirijske armije, psovali su, bogohulili, bilo je dosta protivrtvrdnji o tome ko su oni i da li su ili nisu ono što je video pokazivao.

Kontaktirali smo neke izvore iz Hama koji su o tome naširoko i nadugačko pisali na Tviteru i pitali smo ih u vezi sa ovim, a most nam je bio interesantan jer smo mogli da ga identifikujemo. Tri različita izvora rekla su tri različite stvari o mostu. Rekli su, prvi, da most ne postoji. Drugi, da postoji ali da nije u Hamu. Da je negde drugde. A treći je rekao: “Mislim da most postoji, ali da je brana uzvodno od mosta bila zatvorena tako da bi trebalo da je reka presušila, te ovo nema nikakvog smisla.” Ovaj izvor bio je jedini koji nam je dao trag. Pogledali smo video zbog ostalih tragova. Videli smo specifične ograde, a to smo mogli da upotrebimo. Gledali smo u ivičnjake. Ivičnjaci su bacali senku na jug pa smo uvideli da je most stajao u pravcu istok-zapad preko reke. Imao je crno-bele ivičnjake. Pogledom na samu reku, mogli ste da vidite da je jedan kameni blok na zapadnoj strani. I mrlje od krvi. To je krv u reci. Dakle, reka teče od juga ka severu. To je ono što ja vidim. Takođe, kad pogledate dalje od mosta, imamo busen na levoj obali, a reka se sužava.

Idemo na Gugl mape, počeli smo da tražimo sve moguće mostove. Idemo na branu o kojoj smo pričali, počinjemo da pretražujemo svaki most preko reke, precrtavajući mostove koji ne odgovaraju opisu. Tražimo onaj koji je u pravcu istok-zapad. Stižemo do Hama. Stigli smo čak od brane do Hama, a mosta nema. Idemo malo dalje. Prelazimo na satelitski pogled i nalazimo još jedan most i sve počinje da dolazi na svoje mesto. Most izgleda kao da prelazi reku od istoka ka zapadu. Ovo bi mogao da bude naš most. Zumiramo. Sada vidimo da na sredini ima liniju i da je u pitanju most sa dve trake. I ima ove crno-bele ivičnjake koje smo videli na snimku i dok klikćemo po njemu možete da vidite da je neko postavio fotografije koje idu uz mapu, što je vrlo korisno, i kliknemo na fotografije i one nam prikazuju više detalja koje možemo da uporedimo sa snimkom. Prvo što vidimo je ovaj crno-beli ivičnjak, što je korisno jer smo ga videli i pre. Vidimo karakterističnu ogradu sa koje su oni muškarci bacali tela. Pretraživali smo i dalje dok nismo bili uvereni da je ovo naš most.

I šta mi to govori? Sad moram da se vratim na moja tri izvora i pogledam šta su mi rekli: onaj koji je rekao da most ne postoji, onaj koji je rekao da most nije u Hamu i onaj koji je rekao: “Da, most postoji, ali nisam siguran u vezi sa vodostajem.” Broj tri odjednom izgleda kao najverodostojniji, a mi smo mogli to da otkrijemo koristeći besplatne internet alate sedeći u kancelarijskom boksu u Dablinu, u rasponu od 20 minuta. U tome je deo lepote svega ovoga. Iako je internet kao bujica, na njemu ima toliko informacija da je neverovatno teško pregledati ih sve, a svakog dana to postaje sve teže. Ako ih pametno koristite, možete doći do neverovatnih informacija. Sa samo par tragova, verovatno bih mogao da otkrijem dosta stvari o većini vas u publici što ne biste voleli da otkrijem.

Ali to znači, u vremenu kad imamo više – imamo obilje informacija u odnosu na pre, teže je filtrirati, imamo bolje alate. Imamo besplatne internet alate koji nam omogućavaju, koji nam pomažu da sprovedemo ovakve istrage. Imamo algoritme koji su pametniji sada nego ikada i kompjutere brže nego ikada pre.

Međutim, ima jedna stvar. Algoritmi su pravila. Binarni su. Oni su “da” ili “ne”, oni su ili crni ili beli. Istina nikada nije binarna. Istina je vrednost. Istina je emocija, ona je fluid, a pre svega, ona je ljudska. Bez obzira koliko brzo kompjuteri napreduju, bez obzira koliko informacija imamo, nikada nećete moći da uklonite ljudski faktor iz potrage za istinom jer, na kraju, to je osobina svojstvena samo ljudima. Hvala najlepše.