Vladimir Arsenijević: ‘Odvratni su oni što kažu da su svi podjednako krivi, oni što kažu i oni su nas ubijali'…
BEOGRADSKI PISAC VLADIMIR ARSENIJEVIĆ: ‘Odvratni su oni što kažu da su svi podjednako krivi, oni što kažu i oni su nas ubijali'…
Beogradski pisac Vladimir Arsenijević prokomentirao je reakcije na recentne presude Haškog tribunala. Arsenijević kaže kako postoje tri različite grupe komentara koji su odvratni. Ipak, smatra da je najodvratnija ona pseudoracionalna vrsta reakcija, koja pokušava da sve smjesti u nekakav “neutralni” kontekst.
– Prvoj grupi pripadaju oni koji tvrde da u našim ratovima niko zapravo nije kriv, odnosno da su svi podjednako krivi.
Drugoj grupi pripadaju oni pravednici koji kažu – dobro, počinili smo zločine, ali šta su oni nama radili. Ta perverzna simetrija bi valjda trebalo da nas navede na zaključak da, ako su hrvatska, bošnjačka ili albanska strana počinile neke zločine tokom ratova devedesetih, a jesu, to bi onda automatski valjda moralo da umanji, ili da čak anulira svaku krivicu Ratka Mladića. Što je apsurdno.
Treću grupu čine građani koji zločine i krivicu pokušavaju da reletiviziraju tezom da “svaki rat podrazumeva zločine”.
Sve su odvratne, ali je, po mom sudu, ipak najodvratnija ona pseudoracionalna, koja pokušava da sve smesti u nekakav “neutralni” kontekst. Radikalni glasovi, oni koji priznaju da su klali i ubijali zarad “višeg nacionalnog cilja”, bez ikakvog moralnog zazora pokazuju da se uopšte ne stide onoga što su činili ili što čine; naprotiv: podrazumeva se, dakle, da se neke etničke grupe ubijaju jer je to, naprosto, uredu.
Sa druge strane, pseudoracionalni pristup o kojem sam govorio ima problem da objasni kako u isto vrijeme potajno opravdavati Mladića, ali se i gnušati zločina. Kako?! Jedno drugo isključuje, zar ne?! Kažite onda otvoreno šta mislite, pa da znamo na čemu smo!
Na pitanje ko su, zapravo, naši sveci, naši heroji, “neherojskom vremenu uprkos”, Arsenijević odgovara:
– Ovde nije reč samo o herojima, niti samo o svecima; reč je o dalekosežnim posledicama i efektima sveobuhvatnih, identitetskih politika, koje svake odgovornosti ili krivice oslobađa sve ono što taj konkretni identitet potvrđuje u bilo kojem smislu.
– Zločini svih naših ratnih zločinaca, u toj iskrivljenoj percepciji, govore u prilog njihove etničke i nacionalne “čistote”. U tom smislu je logično da Ratko Mladić, sve i kada bi hteo, više i ne može pripadati bilo kome izuzevši srpske nacionaliste. Ako pogledate plakat sa Mladićevim likom koji je napravio srpski ultradesničarski pokret Obraz, shvatit ćete da su oni koji slave Mladića već stvorili okvir unutar kojeg se, prema njihovom mišljenju, jedino može biti “čisti” Srbin. Naravno, takav pristup podrazumeva ignorisanje bilo kakve Mladićeve odgovornosti, da ne kažem krivice za počinjene zločine. Istovremeno, on isključuje mogućnost i najmanje identifikacije ili saosećanja sa žrtvom. Zvuči paradoksalno, ali ova vrsta isključivosti pokazuje koliko su, zapravo, nacionalisti nesigurni u vlastiti identitet. U tom smislu, ogorčenje srpske javnosti presudom Ratku Mladiću, ili reakcija hrvatskog društva na presudu i gest Slobodana Praljka, uopšte ne čudi.
-Ono što sam govorio o Srbiji, nažalost, manje-više važi za celi prostor bivše Jugoslavije. Činjenica da ste osuđeni za najteže ratne zločine u našim društvima očito je način da potvrdite vlastitu pripadnost “čistoj” naciji, vlastiti identitet, rekao je Arsenijević.
Slobodna Bosna
