Kriza bi se mogla preliti u krizu identiteta EU
Iako poručuju da više mora biti urađeno na jačanju privrednog rasta i rješavanju pitanja rekordne nezaposlenosti lideri EU za sada ne predlažu alternativu politici štednje.
(Deutsche Welle)
Više nego ikada ranije nezaposlenost je bila tema razgovora lidera EU koji su se sinoć (14.03.) okupili na redovnom martovskom samitu u Briselu. Istovremeno sa sastankom šefovi država i vlada EU, više hiljada građana Belgije, Njemačke, Francuske, ali i drugih evropskih zemalja, demonstriralo je ulicama Brisela zahtijevajući ublažavanje mjera štednje, podsticanje privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti. „Imajući u vidu naše sumorne ekonomske izglede, ali i rastuće društvene nemire, pažljivo smo razmotrili situaciju. Svi smo svjesni rastuće frustracije, čak i očaja ljudi. Ali znamo i da nema lakih odgovora. Jedini način za izlazak iz krize jeste otklanjanje njenih uzroka u korijenu“, kaže predsjednik Savjeta EU, Herman van Rompej.
Iako evropska ekonomska strategija, zasnovana prvenstveno na vraćanju finansijske stabilnosti, obezbjeđivanju održivih javnih finansija i strukturnim reformama počinje polako da daje rezultate oni se još ne mogu „prevesti“ u privredni rast i otvaranje novih radnih mjesta:„Nadamo se da će, prema predviđanjima Evropske komisije i Evropske centralne banke, ekonomija početi da raste krajem ove i u sljedećoj godini. Došli smo do preokreta. Finansijska stabilnost i povratak povjerenja su apsolutno ključni i oni se moraju održati“, kaže Van Rompej.
Od ekonomske do političke i krize identiteta EU
Međutim dok privredni rast ne ojača dovoljno, on neće biti u stanju da stvori nova radna mjesta. EU se u ovom trenutku suočava sa rekordnom stopom nezaposlenosti od skoro 12 procenata. Nezaposlenost među mladima je duplo veća, dok je gotovo 60 procenat mladih Grka bez posla. U situaciji kada se većina EU lidera zalaže za smanjenje javnog duga pomoću smanjenja budžetskih troškova i podizanjem poreza, predsjednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc upozorava da bi „očaj“ mogao Evropu dovesti do „duboke, ne samo ekonomske, već i krize političkog sistema i identiteta Unije“. „Nijedan evropski lider ne može biti zadovoljan situacijom u kojoj je 26 miliona ljudi bez posla. Zato moramo da razgovaramo o generisanju privrednog rasta što će imati uticaj na zapošljavanje ljudi“, smatra Enda Keni, premijer Irske, koja trenutno predsjedava EU.
I dok i njemačka kancelarka, Angela Merkel, koja zastupa „tvrdu liniju“ štednje, smatra da je „neophodno da se mladima u Evropi obezbijedi mogućnost zaposlenja“, evropski lideri za sada još ne predlažu alternativu politici štednje. Umjesto toga govori se o kratkoročnim mjerama borbe sa socijalnim posljedicama krize, a u svrhu podsticaja zapošljavanja mladih iz evropskog budžeta biće izdvojeno šest milijardi evra. Analitičari kažu da je to dovoljno za jedva po 100 evra po svakoj mladoj osobi koja je bez posla u 27 zemalja EU.
Drugog dana samita druge teme
Drugi dan (15.03.) samita lidera zemalja i vlada EU biće posvećen razgovoru o paketu finansijske pomoći Kipru, koji bi mogao da postane peta članica EU koja će dobiti evropski program za izlazak iz dužničke krize. Istovremeno jedna od tema razgovora mogla bi da bude i zahtjev Francuske za ukidanje embarga na isporuku oružja sirijskim pobunjenicima. Naglašavajući da su „politička rješenje propala“, francuski predsjednik, Fransoa Oland (Francois Hollande) se nada da će u ovo ubijediti i svoje evropske partnere. U suprotnom „Francuska je spremna da sama preuzme odgovornost“, izjavio je Oland u Briselu. Za razliku od Pariza i Londona, druge evropske prijestonice se protive ovakvom koraku, upozoravajući na eskalaciju sukoba u Siriji. Odnosi Rusije i EU takođe su tema drugog dana martovskog samita EU.
