Nije Bajram onome ko oblači nove
i gizdave haljine.
Bajram je samo onome ko je siguran
od prijetnje (Allahove).
Nije Bajram onome ko se nakadi na
mirišljavo drvo.
Bajram je samo onome ko se pokaje
i ne vraća se više na grijeh.
Nije Bajram onome ko se gizda
i kiti ovozemaljskim nakitima.
Bajram je samo onome ko se
bogobojaznošću opskrbi i osigura.
Nije Bajram onome ko punokrvne atove jaše.
Bajram je samo onome ko se prođe
i napusti poroke i grijehe.
Nije Bajram onome ko stere skupocjene ćilime
Bajram je samo onome ko sretno prebrodi
svoj put životni.
Kasida o bajramu, koja se pripisuje Harun er-Rešidovom Behlulu, a to je Ebu Vuhejb ibn Amr ibn Mugire (umro oko 799. godine n. e.), koja u prevodu glasi:
„Lejse-l-‘idu li men lebise-l-džedide,
lnneme-1-‘idu li men emine mine-l-ve'idi.
Lejse-l-‘idu limen tebahhare bi-l-‘udi,
Inneme-l-‘idu li-t-taibi ellezi la je'udu.
Lejse-l-‘idu limen tezejjene bi zineti-d-dun'ja,
Inneme-l-‘idu limen tezevvede bi-t-takva.
Lejse-l'idu limen rekibe-l-metaja,
Inneme-l-‘idu limen tereke-l-hataja.
Lejse-l-‘idu limen beseta-l-bisata,
Inneme-l-‘du limen džaveze-s-sirata. ”
magazinplus.eu
