KOLIKO KOŠTA NAŠ PREKOVREMENI SAT U ODNOSU NA PORODICU

Čovjek se kasno vratio s posla, umoran i nervozan i nađe svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima. Sin mu reče: “Babuka, mogu li te nešto pitati?”
“Reci sine!” – reče babo. Sin upita: “Babo, koliko zarađuješ za jedan sat prekovremenog rada?”
Babo će na to ljutito: “Šta te briga?! Zašto me to pitaš?”
Sin reče: “Babo, samo dan znam! Molim te, reci mi, koliko zarađuješ za jedan sat poslije posla?”
Babo sav uzrujan reče: “Ako već moraš znati, zarađujem 12,00 KM.”
Sin će na to: “Babo, molim te, možeš li mi pozajmiti 6,00 KM?”
Babo ljutito upita: “Šta će ti 6,00 KM? Da nećeš kupiti neku bezveznu igračku, DVD ili drugu besposlicu? Ja se slomih radeći, a ti kao i tvoja mater tražiš za gluposti! Bježi u svoju sobu i ne izlazi mi na oči do jutra!”
Sin postiđten ode u svoju sobu i zatvori vrata.
Babo je sjeo i postao još ljući zbog sinovog pitanja. Kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio pare?!
Nakon nekog vremena, malo se smiri i zapita: “Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 6,00 KM? Pa, ne traži on od mene pare tako često!” Uđe u sinovu sobu i upita šapatom: “Jesi li zaspao, sine?”
Sin reče: “Ne, babo, budan sam!”
Babo nastavi: “Sine, možda sam malo prije bio grub prema tebi!? Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 6,00 KM koje si tražio!”
Sin se uspravi, zagrli babu sa osmjehom na licu i reče: “Hvala ti puno, moj najdraži babuka!” A onda ispod jastuka izvuče drugih 6,00 KM.
Kada babo vidje da njegov sin već ima novac, opet se razljutiti. Sin složi pare jedne na druge i nježno, dječije pogleda babu koji ga ljutito upita: “Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?”
Sin reče: “Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam! Babo, sada imam 12,00 KM, koliko košta tvoja satnica prekovremenog rada! Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije, da večeram s tobom!”
Babo je bio potpuno skrhan. Zagrlio je sina i molio ga za halal.
———————————————————————————
Ovo je samo kratki podsjetnik za sve nas koji naporno radimo i prekovremeno
ostajemo na poslu. Ne smijemo dozvoliti da vrijeme prolazi mimo nas bez da
provedemo neko vrijeme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu.
Podijelimo tih 12,00 KM s nekim koga volimo!
Da umremo sada, firme za koje radimo bi nas lahko zamijenile i još brže zaboravile, ali porodicama koje ostaju nedostajaćemo do kraja života.