Jedan od transparenata 16. po redu protestu “Srbija protiv nasilja”, Beograd, 19. avgust 2023.
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakva će biti sudbina protesta protiv nasilja koji u Srbiji traju više od tri meseca. Sagovornici su bili Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma iz Beograda, i Duško Radosavljević, politikolog iz Novog Sada.
Bilo je reči o tome da li su protesti uzdrmali Vučićevu vlast, kako je Vučić, nakon izuzetno masovnih protesta u maju i neuspeha njegovog kontramitinga, bio u panici dok se sada ponaša kao da protesti ne postoje i ne želi da prihvati nijedan zahtev građana, da li organizatori protesta izbegavaju teme koje se tiču agresivnog ponašanja Srbije u regionu, zašto građanska opoziciji ćuti o ponašanju Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini i da li je desna opozicija agresivnija od Vučića kad je u pitanju odnos prema Kosovu i Bosni i Hercegovini.
Razgovaralo se i o tome kakvu taktiku treba primeniti da bi se srušio režim Aleksandra Vučića, da li se to može postići Gandijevskim sredstvima i opštom građanskom neposlušnošću ili se to jedino može uraditi na izborima na kojima opozicija neće biti u ravnopravnom položaju, ima li građanska opozicija jasan proevropski program, da li će se na jesen obnoviti energija protesta koja je posustala tokom leta i da li će tome doprineti pad standarda i nesposobnost vlasti da rešava ključne probleme građana Srbije.
Omer Karabeg: Protesti traju već više od tri meseca. Da li se imalo uzdrmala Vučićeva vlast?
Zoran Vuletić: Vučićeva vlast se uzdrmala nakon prva dva, tri ili četiri protesta. Ja bih rekao da se najviše uzdrmala nakon njegovog neuspešnog kontramitinga 26. maja. On je planirao da tada najavi vanredne parlamentarne izbore i da taj miting bude njegovo prvo predizborno obraćanje.
Međutim, doživeo je fijasko. Uzdrmala ga je i činjenica da je protest sutradan nakon kontramitinga bio još masovniji nego prethodni protesti. Bio sam učesnik većine protestnih šetnji, ali proteste u maju obeležila je odlučnost ljudi da kažu Vučiću i njegovoj vlasti da im je dosta njihovog ponašanja, odnosa prema građanima i stanja u kome se Srbija nalazi.
Duško Radosavljević: Protesti su u svakom slučaju uzdrmali vlast. Ljudi su postali svesni da je vladavina Aleksandra Vučića i njegove kamarile u stvari velika prevara, opsena i laž. U svesti velikog broja birača Vučić je već bivši. Problem je da se to bivši pretvori u faktičko stanje.
Na ulice gradova Srbije izašla je građanska klasa koja je, pored hrabrosti i rešenosti da raskrsti sa Vučićevim režimom, pomalo i oportunistička. Otišli su preko leta na more, studenti su otišli svojim kućama.
Ali, ako Vučić misli da se ispuhala silna energija građanski protesta, jako se vara zato što nije rešio nijedno ozbiljno pitanje koje je dovelo do protesta. Nije ih uspeo čak ni, tako da kažem, pokrpati. Nije uspeo ni da ih malo prekrije ili lakira. Septembar i oktobar je vreme pripreme za zimu kada će zbog siromaštva narasti nezadovoljstvo.
Pitanje je šta će vlast tada uraditi – da li će štampati pare ili krenuti u nova zaduživanja. Ali ovaj režim ne može, a da ne pravi probleme. On će u septembru napraviti toliko gafova da će to ponovo izvesti ljude na ulicu i vratiti energiju protestima.
Dodik i nasilje u Srbiji
Zoran Vuletić: Rekao sam da je Vučićev režim bio uzdrman nakon njegovog neuspelog kontramitinga i veoma masovnog protesta opozicije i građana narednog dana. Međutim, nakon toga su protesti iz nedelje u nedelju ušli u potpuno sterilnu fazu. Ozbiljno se održavaju još samo na N1 i Nova S televiziji. Mislim da je to potrebno konstatovati. Organizatori protesta pokušavaju nekom idealnom rutom za šetnju ili blokadom idealne saobraćajnice da ponovo probude interesovanje građana i na taj način ponovo omasove proteste. Ali mislim da to nije moguće.
Nisam siguran da je samo letnji raspust i odlazak ljudi na godišnji odmor uzrok padu entuzijazma građana. Mislim da opozicija, bar ovi ljudi koji organizuju proteste, žele da uđu u komfornu zonu, da se sakriju iza protesta i da se više ne bave nijednom političkom temom dok se ne ispune svi zahtevi protesta, a ja se slažem da su opravdani.
Ako neko misli da može na taj način da izbegne najveće probleme s kojima je Srbija susreće, a to su Kosovo i Bosna i Hercegovina, grdno se vara. O optužnici, koju je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine konačno podiglo protiv Dodika, svi ćute – od vlasti do organizatora protesta. Ako organizatori protesta ne vide da Dodik čini nasilje nad Bosnom i Hercegovinom, o kakvom mi onda protestu protiv nasilja govorimo?
Ako ne mogu da povežu nasilje koje se dogodilo u Srbiji početkom maja ove godine sa modelom nasilja u kome Srbija živi 30 godina i koje je indukovano nacionalističkom politikom, onda u opoziciji imamo slabe političare koji se kukavički odnose prema tim problemima i ne mogu da ponude rešenje kako će Srbija da izgleda narednih 10, 15, 20, 30 godina. I gde će se srpsko društvo nalaziti.
Jedan sam od svedoka da organizatori protesta vode računa da se na protestima slučajno ne pomenu te najteže teme i na osnovu toga biraju sagovornike. Ako je o tim temama zabranjeno govoriti na protestima, šta možemo da očekujemo nakon promene Vučićevog režima. Zaista je naivno i sterilno to što nam nude pojedini učesnici i organizatori protesta koji kažu: “Hajde da prvo smenimo Vučića, pa ćemo posle lako da se dogovorimo šta da radimo”. To je mantra koja bukvalno ne znači ništa osim toga da ljudi koji to zagovaraju beže od politike i problema – u stvari ne žele da preuzmu vlast u Srbiji ovakvoj kakva jeste i da ponude rešenja.
Zato apelujem na organizatore protesta da ne tragaju za idealnom rutom za šetnju i za idealnom saobraćajnicom koja će da zaustavi život u Srbiji kako bi Vučić bio najuren jer to zaista nije moguće. Ljudi su prestali da dolaze na proteste ne zato što im nedostaje idealna ruta ili idealna saobraćajnica za blokadu, nego zato što zaista ne vide političku artikulaciju ljudi koji to organizuju.
Građanska neposlušnost
Omer Karabeg: Gospodine Radosavljeviću, slažete li se da bi organizatori protesta morali da na dnevni red stave i ove teže regionalne teme o kojima govori gospodin Vuletić?
Duško Radosavljević: U principu se slažem, ali u ovom trenutku se neću složiti. Najbitnije je da se prvo otera Vučić. Uzurpatoru vlasti se ne sme dozvoliti da učestvuje na sledećim izborima. Ako želi dobro srpskom narodu, opozicija mora da se izbori za formiranje prelazne vlade u kojoj ne mogu učestovati Vučić i njegova kamarila kao ljudi koji su uzurpirali vlast i podredili je svojoj partiji. Mora se napraviti prelazna vlada da bi se posle godinu, godinu i po dana održali izbori. Tek tada treba kandidovati programe. Tražiti fer izborne uslove od lopovske vlasti je ne samo ponižavajuće, nego nećemo ih ni dobiti.
Zbog toga na jesen treba radikalizovati građanske proteste u smislu gandijevskog pristupa. Ja se zalažem za to da 50.000, 60.000, 100.000 ljudi ode u institucije, sednu, pa da vidimo da li će pucati na nas. Ako za opoziciju nije problem što nam ova vlast oduzima život i perspektivu, što nemamo mogućnost da radimo i privređujemo, što je za 10 godina 720.000 ljudi napustilo Srbiju, onda ja neću da se tučem ni za Đilasa, ni za Grbovića, ni za Ćutu. Svejedno mi je ko će biti na vlasti ako ne rešavamo suštinske probleme ove države. Ali ih nećemo rešiti na taj način što ćemo izaći s Vučićem na izbore.
Treba lustrirati ne samo Vučićev režim, nego i Dačićev, socijaliste, radikale, naprednjake, a, bogami, i neke koji su posle 2000. godine pod krinkom DOS-a došli na vlast, upropastili ovu zemlju i sad se opet nude kao spasioci. Mi 35 godina idemo u pogrešnom smeru. Taj smer se završava u provaliji. U zavisnosti od toga koja je partija na vlasti, mi idemo brže ili sporije ka toj provaliji. Ali idemo u provaliju. Cela priča mora da se zaokrene.
Slažem se da su protesti dosta beskrvni zato što se često onemogućavaju ljudi koji bi mogli da kažu nešto pametnije, elokventnije i radikalnije. Ljudi koji su na ulicama su mnogo mlađi, obrazovaniji, sposobniji. To je Srbija koja je moderna, koja ide unapred, koja je obrazovana, ona mora dobiti više prostora u javnom i političkom životu.
Ali preduslov toga je da satrapi ovog režima odu. A to se može uraditi samo građanskim otporom, velikim štrajkom, građanskom neposlušnošću – da cela Srbija stane na 10 dana, pa da vidimo šta će da bude. Jer ovo što sada imamo je umiranje na rate.
Gubitnički poziv
Zoran Vuletić: Slažem se u najvećoj meri sa gospodinom Radosavljevićem i njegovim željama. Ja bih voleo da je to moguće. Ali to je zaista toliko daleko od realnosti da ne znam da li ima smisla da o tome pričamo. Ko realan može da očekuje da se Vučiću zabrani učešće na sledećim izborima. Moramo da shvatimo realnost u kojoj se nalazimo.
Nemoguće je na takav način na ulici srušiti Vučića. Pogotovo sa ovim bezubim protestima. Da su organizatori protesta bili malo mudriji, oni bi prihvatili onaj Vučićev gubitnički poziv na razgovor nakon propalog kontramitinga i uz prisustvo medija kanalisali nezadovoljstvo građana i energiju protesta koji su tada bili toliko masovni da je Vučiću bilo jasno da mora da učini neki ustupak.
Ako neko misli da ovakva opozicija može sa Vučićem da odigra na sve ili ništa i da ga pobedi, grdno se vara. Nažalost, nakon poraza na kontramitingu, Vučić je ponovo jedini sagovornik Evropljana i međunarodne zajednice umesto da je deo opozicije, koji kaže da se zalaže za Evropu, preuzeo EU agendu i poručio Evropskoj uniji: “Ne postoji samo Vučić, nije ovo Vučićeva Srbija i mi se ovde nešto pitamo. Pogledajte, koliko ljudi ne želi više njegov model nasilja u kome živimo 30 godina. Mi želimo da rešavamo problem Kosova, mi želimo da rešavamo problem Dodika koji 20 i kusur godina razara Bosnu Hercegovinu”.
Dodik se nikada ne bi tako ponašao da nema podršku iz Srbije. Mi sad imamo maltene konsensualnu podršku Dodiku. A Dodik je nasilnik. Izvinite, ko god se ne slaže da je Dodik nasilnik nema šta da govori ni na protestima protiv nasilja u Srbiji. Političari ne smeju da beže od tih tema. Ne smemo da se bavimo perifernim stvarima i da očekujemo da će Evropa da nas podrži. Kako Evropa može da podrži opoziciju koja ne želi zastavu Evropske unije na svom mitingu?
Duško Radosavljević: Za razliku od gospodina Vuletića ja ne mislim da će opozicija da sruši Vučića nego građani Republike Srbije na protestima. Jer građani Republike Srbije koliko nemaju poverenja u Vučića – slabo imaju poverenja i u ono što im se predočava kao opozicioni program.
Jako dobro vidim razliku između onoga šta mogu da urade opozicione partije i šta može da uradi građanski bunt. Građanski bunt je mnogo širi od partikularnih zahteva bilo koje opozicione stranke. A sa druge strane, gospodine Vuletiću, ja mogu da ispričam sve što ste vi rekli čak i mnogo gore jer znam da je ono što se radi u Srbiji generator krize na prostoru Zapadnog Balkana. Ali moje zlo živi u Srbiji. Moje zlo se u ovom trenutku zove Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i svi ostali.
Neću da pričam o spoljnoj politici u situaciji kada je 720.000 otišlo je iz Srbije. Njih nije oterao Milorad Dodik svojom glupavom politikom. On je tom politikom oterao ljude iz Republike Srpske. Kad idem protiv Vučića, ja to radim iz stomaka. Vučić je nama ukrao perspektivu. Zato hoću da se prvo naši satrapi oteraju. Narod ima pravo da se pobuni protiv uzurpatora. Simbolički i na bilo koji način Vučić mora otići da bi Srbija progledala.
Video: ‘Želimo promene’: Poruke mladih na protestu protiv nasilja u Beogradu
Dan mrmota
Zoran Vuletić: Ja samo hoću da kažem da je najveće zlo politika u kojoj živimo, a to je politika i Aleksandra Vučića, i Vojislava Šešelja, i Slobodana Miloševića. Ne samo Aleksandra Vučića. Kad mi neko kaže: ”Samo da srušimo to zlo od Vučića, pa će onda sve biti bolje”, moje je kontrapitanje – da li kao rušioca tog zla vidite i Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Zdravka Ponoša ili Borisa Tadića koji promovišu istu politiku samo s malo manjim i drugačijim pojavnim oblicima nego Vučić. Mi ovde nemamo personalni problem. Mi u Srbiji imamo problem s politikom.
Zbog toga je bitno pričati o politici koja se preliva van granica Srbije i koja je nasilna prema susednim državama. Pogledajte, koliko je opozicionih političara reagovalo na ovo što poslednjih godina radi Milorad Dodik u Bosni i Hercegovini. Nama je potrebna promena politike, a ne samo promena Vučića. Ako neko misli da je moguće promeniti politiku sa Vukom Jeremićem koji isto misli kao Vučić na te teme, ili sa Zdravkom Ponošem koji misli da je Ratko Mladić vojničina, ili sa Borisom Tadićem koji smatra da treba odbaciti plan Zapada za Kosovo, grdno se vara.
Mi ovde godinama živimo kao u danu mrmota. Menjamo ljude, ali ne menjamo politiku. Nakon premijera Đinđića nijedna vlada nije vodila politiku kako treba. To su bile jedine dve godine kad je Srbija bila normalna. Zato što se znao koncept i šta se hoće. I zbog toga sam kritičan prema organizatorima ovih protesta. Ništa ne čine da pokažu građanima Srbije gde je bezbednost i perspektiva za našu decu. Po mom mišljenju to je isključivo Evropska unija. Van Evropske unije nema bezbednosti i perspektive za našu decu.
Pobuna
Duško Radosavljević: Mislim da će se na jesen protesti ponovo razmahnuti zato što će režim na jesen napraviti gomilu gluposti, što se kaže, sačuvaj nas bože većeg zla. Vučićev režim puca po šavovima i ne zna se gde će eksplodirati. Ne daj bože neke havarije ili velike saobraćajne nesreće, ne daj bože da se sruši neki most izrađen od materijala sumnjivog kvaliteta. Javne službe su u haosu. Javna uprava je prenatrpana nesposobnim partijskim kadrovima. Oni ne mogu da urade ništa drugo osim da produkuju probleme. To je jasno i njihovim pristalicama.
U Bačkoj Palanci su članovi naprednjaka prilazili ljudima koji su protestovali jer su i sami nezadovoljni što vlast ni nakon 14 dana od velike oluje nije raščistila parkova i i ulice. Ljudi vide da režim nije sposoban da bilo šta uradi. Kad se desi neka veća nesreća, kad se desi zastoj sistema – to će ubrzati zahteve za odlaskom režima. Stvoriće se kritična masa. Nemoj da budemo toliko nepoverljivi.
Na protestima protiv Vučića sreo sam veliki broj prepametnih, preobrazovanih mladih ljudi. Apsolutno su u stanju da iznedre neku platformu. Ponovo kažem, 100.000 ljudi da se skupi u Beogradu i da posedamo po svim saobraćajnicama, pa da vidimo šta će da rade. Neka stane država. Da li će onda početi da se zagrevaju avionski motori i da se beži iz Srbije? Snaga građana je jača od svih političkih partija u Srbiji.
I u opoziciji postoji nekoliko grupacija koje su sasvim u stanju da ponude moderan, proevropski građanski projekt i da Srbiju otrgnu od puta kojim ide zadnjih 35 godina. Ima jedna koalicija koja se meni jako dopada, to je koalicija, da kažem, uslovno leva. Ako uspe da se omasovi, ona može da ponudi politički program za koji se gospodin Vuletić i ja zalažemo. Ja ne znam koja je opozicija Đilas, pošto izgleda da namiguje na sve strane. A o desnom političkom spektru ne bih hteo ni da pričam. To su partije koje su nastale u vrlo čudnim uslovima. Ja bih rekao u prisustvu vlasti i one su u stvari rezervni ešaloni vladajuće ekipe.
Omer Karabeg: Vi mislite da se građanskom neposlušnošću može oboriti Vučić?
Duško Radosavljević: Da, građanskom neposlušnošću koristeći gandijevske metode. Na miran ili na ružan način pola Srbije će biti isterano. Pa šta je onda perspektiva? Perspektiva je pobuna protiv tiranina. Ja predlažem gandijevsku, radikalizovanu pobunu – da mi zauzmemo institucije.
Proevropska lista
Zoran Vuletić: Ne mislim da se Gandijevskom strategijom može oboriti Vučić, niti mislim da treba. Ja ne bih voleo da građane na ulice izvode greške vlasti ili eventualno manje ili veće katastrofe. Jako bih voleo da opozicioni političari, pa i zeleno-levi blok koji pominje gospodin Radosavljević – i ja navijam za njih – počnu da se bave problemima Srbije i političkim temama da bi građani imali za koga da glasaju ukoliko žele u Evropsku uniju.
Preko je potrebno da se iz ovih protesta iznedri proevropska lista koja će na izborima da traži podršku i glasove svih onih koji podržavaju Srbiju u Evropskoj uniji, Srbiju na Zapadu. A to podrazumeva i prihvatanje zapadnog plana za Kosovo. Taj plan i nije toliko loš imajući u vidu šta je Srbija radila devedesetih godina na Kosovu.
Siguran sam da bi ta lista na izborima dobila tridesetak posto glasova. A sa 30 posto glasova dobijamo 80, 90 poslanika koji bi bili sagovornici Evrope. I nakon toga Vučić ne bi bio ekskluzivni sagovornik Evrope jer bi Evropa mogla da mu kaže: ”Izvinite, gospodine Vučiću, imamo mi u Srbiji sa još nekim da pričamo, nije Srbija samo vaša, niti vaše vlasništvo”.
Omer Karabeg: Vi, dakle, mislite da Vučić može da se obori na izborima?
Zoran Vuletić: Da. Apsolutno se može oboriti na izborima ukoliko bude politike koja će da ga obori. Vučić jedino nema odgovor na proevropsku politiku. Na sve drugo ima odgovor – na zamišljenu rutu kojom ćemo da šetamo, na blokadu autoputa. Na sve ima odgovor osim na evropsku politiku. Zamislite kad bismo imali 90 poslanika u parlamentu koji bi Vučiću poručili: ”Idi u Ohrid i potpiši plan za Kosovo. Nemoj više da izmišljaš. Nemamo više kud.
Nije Kosovo samo tvoj problem nego i naš i naše dece”. Problem je u tome što opozicioni političari nemaju hrabrosti i nemaju viziju, nisu veliki format. Kriju se iza ovih protesta i izbegavaju političke teme koje eskaliraju. Mi živimo u novom nasilju. Kad pogledate Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, nama je novo nasilje pred vratima.
Duško Radosavljević: Imam i ja poverenje u izbore, ali ako bi godinu dana pre izbora bila prelazna vlada bez Vučića. Na izborima, koje bi on organizovao, opozicija ne dobila ni 30 poslanika.
Omer Karabeg: U zaključku, očekujete li intenziviranje protesta na jesen?
Duško Radosavljević: Apsolutno, zato što će situacija u društvu biti kritična jer režim srlja iz greške u grešku, iz lopovluka u lopovluk, iz afere u aferu. Dešavaće se kiks za kiksom što će biti prst u oko ljudima koji teško žive. Krah ovog režima je u njegovoj suštini. A njegova suština jeste prevara, obmana, zavaravanje. To je prevršilo svaku meru. Očekujem da će mladi, obrazovani ljudi uzeti sudbinu u svoje ruke i oterati režim – možda i na način gospodina Vuletića, a mislim da će oterati i jedan deo opozicionih partija.
Zoran Vuletić: Očekujem nešto više ljudi na protestima, ali ni blizu kritičnu masu koja bi dovela do smene Aleksandra Vučića na ulici, niti mislim da bi bilo dobro da se on smeni na ulici. Jako bi bilo dobro da opozicija napravi ozbiljnu političku izbornu listu sa bitnim političkim temama, pa da dođe do mobilizacije građana i političke pobede. To bi bila politička promena, a ne puka zamena za Vučića.
Ovde imamo puno konkurenata Vučiću, ali nemamo alternative Vučiću. Najveći deo opozicije ne samo one radikalno desne, nego i bar polovina takozvane proevropske opozicije nema nikakve veze sa Evropom. Jedino istinska proevropska lista može da parira Vučiću i da Srbiji donese boljitak.
RSE
