I posle Netanjahua, Netanjahu
Kada je u januaru ministar pravosuđa Jariv Levin najavio početak pravosudnog prevrata, njegovi kritičari su predočili da jedna od posledica može biti donošenje zakona kojim će se zabraniti rad arapskim partijama. Desničarske struje u Izraelu su i ranije pokušavale da diskvalifikuju arapske stranke i spreče njihovo učestvovanje na izborima. Poslednji takav pokušaj se dogodio prošle godine kada je izborna komisija donela odluku da na osnovu optužbe o nelojalnosti izraelskoj državi isključi stranku Balad sa novembarskih izbora. Ipak, posle žalbe koju je uložio predsednik stranke Sami Abu Šhade vrhovni sud im je dozvolio da učestvuju.
I Juval Noah Harari je upozorio da se kroz pravosudni prevrat otvara prostor u kom vladajuća koalicija bez kontrolnog mehanizma vrhovnog suda može doneti bilo kakve zakone, pa i one kojima će onemogućiti da arapske partije ravnopravno učestvuju na izborima. Ali je sa sebi svojstvenim optimizmom isto tako dodao da je jedna stvar donošenje zakona, a druga njegova primena: ni svi izglasani zakoni ne nađu uvek put do prakse. Međutim, pokazalo se da u sadašnjem ratnom miljeu nije potreban ni poseban pravni okvir jer posle medijske histerije i pritiska s desnice ometanje rada arapskih poslanika u Knesetu može da vrši i skupštinski odbor za etiku.
Prošle nedelje je ovaj odbor doneo odluku da iz parlamentarnog doma udalji dve arapske poslanice zbog njihovih izjava vezanih za 7. oktobar i rat u Gazi. One su svojim izjavama navodno narušile ugled Kneseta. Poslanica Aida Tuman Sliman iz levičarske stranke Hadaš je suspendovana na dva meseca, a poslanica Iman Hatib Jaasin iz nacionalističke stranke Raam na mesec dana. Povod za kažnjavanje poslanice Hatib Jaasin je bio njen komentar filma koji je vojska napravila o Hamasovom napadu na jug zemlje. Iako film nije gledala, ona je izjavila da „prema onom što je prikazano u njemu, teroristi nisu gazili decu i nisu silovali žene“. Iako se isto veče izvinila zbog neprimerenog komentara, poslanici i javnost su zatražili da joj se oduzme mandat.
Aida Tuman Sliman je kažnjena zbog kritike izraelske vojske posle objave snimka britanskog Kanala 4 o napadima na bolnicu Šifa. Ona je napisala: „A ovde i dalje tvrde da najmoralnija vojska na svetu ne povređuje nevine ljude i ne napada bolnice.“ Tuman Sliman se nije izvinila niti povukla ono što je objavila na društvenim mrežama, već je na sastanku odbora rekla da je njeno udaljavanje iz Kneseta način da se ućutkaju oni koji kritikuju kako se vodi rat u Gazi. Takođe je kazala da osuđuje događaje od 7. oktobra, a da je slobodno izražavanje deo političkih sloboda poslanika. Dodala je da je položaj arapskih poslanika kao manjine u Knesetu sada posebno težak te je stoga jako važno da se sačuva pravo izražavanja mišljenja koja nisu u skladu sa opšteprihvaćenim stavovima. Kazna koju je odredio odbor obuhvata ukidanje dvonedeljne plate i zabranu učestvovanja na sednicama i sastancima skupštinskih odbora.
Izuzev predstavnika koalicije Hadaš Taal nijedan poslanik nije video razlog da reaguje na uplitanje države u ove slučajeve, bilo da je u pitanju neumesan i ružan komentar poslanice Hatib Jaasin ili legitimna kritika izraelskih oružanih snaga Aide Tuman Sliman. Posebno žalosti podrška odluci etičkog odbora koja je stigla od poslanika opozicionih stranaka Ješ Atid i Avode.
U Knesetu je nakon poslednjih izbora, na kojima Merec i Balad nisu uspele da pređu cenzus, ostalo samo pet poslanika koalicije Hadaš Taal koji remete sadašnje patriotsko jedinstvo režimskih i opozicionih partija. Dok arapski poslanici pred sobom imaju (neostvarivi) zadatak da dokažu vernost izraelskoj državi, dotle jevrejski ne moraju da brinu o ugledu Kneseta. Agresivni patriotizam koji je ovladao skupštinskom govornicom lišava ih svake odgovornosti za izgovorenu ili napisanu reč. Ratnohuškačke izjave poput one o transferu stanovništva poslanika Danona i Ben Baraka, Vaturijevog kategoričkog stava o nemogućnosti zajedničkog života Jevreja i Palestinaca („ili mi ili oni“) ili Dihterove izjave o „Nakbi 2023.“ kao da ne ruše ugled izraelskog parlamenta pošto članovi odbora za etiku nisu smatrali da ih treba sankcionisati. Izjave nisu naišle ni na moralnu osudu ostalih poslanika, već su samo izazvale blagu zabrinutost kako će se izraelska hasbara snaći i o tome na dobar način informisati svetsku javnost.
U prvim momentima posle oktobarskog napada izgledalo je da će doći do promene u izraelskom društvu jer je cena sprovođenja dosadašnje političke koncepcije ogromna. Odsustvo vlade i premijera iz javnosti je učinilo da se stvori utisak da je došao kraj dominantnoj političkoj paradigmi. Izgledalo je da javnost traži drugačije odgovore i da bi zbog velikih izraelskih žrtava morala da se ponudi alternativa dosadašnjem načinu vođenja zemlje. To je bio momenat koji je nekakva drugačija opozicija mogla da iskoristi. Međutim, najjače opozicione stranke osim personalnih ne nude nova rešenja. Stare snage su se sabrale i došlo je do još jačeg zaokreta udesno. Rezultati istraživanje javnog mnjenja pokazuju da Izraelci više nisu zabrinuti za egzistenciju države kao u prvim danima nakon Hamasovog napada, ali da se pojačao strah građana od upada terorista u njihove domove čak i kod stanovnika centralnih oblasti Guš Dana i Šarona. Strah građana vladi pruža odličan izgovor za represivnu kontrolu. Koliko apsurdno to postaje pokazuje i prošlonedeljno sprečavanje subotnjeg mirovnog okupljanja na plaži Čarls Klor u Tel Avivu na kom je učestvovalo nekoliko stotina Jevreja i Arapa. Protest je odobren tek posle obraćanja vrhovnom sudu, ali je policija tretirala transparente sa pozivom na mir kao zabranjen sadržaj te ih je oduzimala od protestanata. Na transparentima je pisalo „Masakr ne opravdava masakr“, „Ne aparthejdu“, „Hrana umesto bombi“ i „Vratite otete, zaustavite osvetu“.
Suspenzija arapskih poslanica je bila probni test koji je pokazao da Kneset umesto da bude mesto rasprave i diskusije o budućnosti zemlje postaje mesto opstrukcije i jednoumlja. Sa zastrašivanjem arapskih poslanika i onemogućavanjem da oni učestvuju u parlamentarnom radu kao i nastojanjima Lapidove stranke da uđe u vladu, realna je mogućnost da Kneset uskoro ostane bez ikakve opozicije. U gostovanju na Kanalu 12 Lapid je ponudio opciju da Likud nastavi da vodi vladu bez izbora u zamenu da se Netanjahu skloni sa mesta premijera, kao da se ne radi o pogrešnoj političkoj i bezbednosnoj koncepciji već samo o nepodobnosti jednog čoveka.
Svedoci smo kako se politička borba opet vraća na pitanje sudbine premijera Netanjahua i stari slogan „Da Bibi / Ne Bibi“. Umesto rasprave kuda vodi i koje su posledice rata u Gazi javnost će se zamajavati pitanjem da li će neko iz Likuda prihvatiti Lapidovu ponudu ili će po završetku rata u Gazi na pobedničkoj slici ipak biti i Benjamin Netanjahu. U senci rata će se pojačati nasilje nad neistomišljenicima koje je započelo represijom nad arapskim i levo orijentisanim građanima, ali je sigurno da tu neće stati.
Peščanik.net
